Zanimljivosti

[Skitnica]

Užas kad prozor nikada ne može biti otvoren.

[Skitnica]

Kraljevska portugalska čitaonica,
Rio de Žaneiro, Brazil.

Izabrana za četvrtu najljepšu biblioteku na svijetu, od strane magazina Tajm, čitaonica ima najveću kolekciju portugalske literature van Portugala.

[Skitnica]

Japanski novčić od ¥1 je toliko lagan da može da pluta na vodi. Napravljen je od čistog aluminijuma i teži samo 1 gram.

IMG_6225.jpeg

[Skitnica]

Isto snježne grudve... arktički zečevi..

[Skitnica]

Mikelanđelo je jako dobro poznavao ljudsku (humanu) anatomiju i to mu je pomoglo oko najsitinijih detalja, što je pravilo veliku razliku u odnosu na druge umetnike tog vremena. Na podlaktici Mikelanđelovog Mojsija urezan je mali mišić kojim ljudsko telo vrši kontrakciju samo kad je mali prst podignut, inače je skriven.
Zato što Mojsije podiže taj prst. To je još jedan od pokazatelja zašto je ovaj umetnik majstor detalja.

Na skulpturi je radio 40 godina, a po završetku nije mogao da veruje koliko je realna i želeći da se oslobodi pritiska savršenstva, Mikelanđelo je čekićem namerno oštetio desno koleno Mojsija uz reči „Progovori!“. To oštećenje se može i danas primetiti.

IMG_6478.jpeg

[biljka]

I was todoay years old kad sam saznala da u tijelu nemamo receptore za vlažnost. Mi u biti ne možemo osjetiti je li nešto vlažno ili suho, već samo temperaturu i oblik nečega, pa kroz to zaključujemo dalje

[Skitnica]

Put kroz Nacionalni park Flinders Chase u Australiji

Nacionalni park Flinders Chase zaštićeno je područje u australijskoj državi Južna Australija, smješteno na zapadnom kraju ostrva Kengura (Kangaroo Island) oko 177 kilometara od glavnog grada države Adelaide.Ostrvo Kengura (Kangaroo Island) je treće ostrvo po veličini u Australiji,poslije Tasmanije i ostrva Melville. Nacionalni park Flinders Chase je utočište za ugrožene vrste i dom nekoliko geoloških pojava. To je bio drugi nacionalni park koji je proglašen u Južnoj Australiji.

Park je površine 326.61 km2 i zaštićeno je područje u Južnoj Australiji.

[Vjetar]

[Skitnica]

U nekim regionima Kine, uobičajeno je vidjeti lubenice sa kamenjem na vrhu, ali to nije slučajno.

Ove kamenje apsorbuje sunčevu toplotu tokom dana i oslobadja je noću, stvarajući toplotni kontrast koji ubrzava sazrjevanje i pojačava slatkoću voća. Pored toga, pomažu u regulaciji temperature i štite lubenicu od naglih promjena vremena, sprečavajući pucanje kore.

Ova genijalna metoda, koja se prenosi kroz generacije, pokazuje duboko poznavanje životne sredine i važnost malih prilagođavanja u poljoprivredi, za poboljšanje kvaliteta usjeva.

[Skitnica]

Ovo je najveća plantaža datula na svijetu. Nalazi se u Burejdi, Saudijska Arabija. Vlasnik je biznismen Salih Al-Radžihi.


Plantaža je ušala u Ginisovu knjigu rekorda po svojoj najvećoj površini. U njoj se proizvodi 45 vrsta hurmi, a desetine tona se godišnje šalju u Meku i Medinu tokom ramazana vjernicima besplatno !

[Skitnica]

Šoljice predviđene za muškarce sa brkovima postoje od 1860.godine.

[Skitnica]

WALDSPIRALE (Šumska spirala) je naziv stambenog kompleksa (105 stanova) u Darmštatu, Nemačka

[Skitnica]

Pogled iz vazduha na jezero Retba, (Lac Rose - "ružičasto jezero"), poluostrvo Cap Vert,
Senegal

Njegovu ružičastu/crvenkastu boju, uzrokuju alge Dunaliella salina sa visokim sadržajem soli, u nekim oblastima i do 40%. Njegova boja je obično posebno jaka od kraja januara do početka marta.

Jezero Retba je od oktobra 2005. godine pod UNESCO-m, kao mesto svetske baštine.

[Skitnica]

Čudo Kine, najduži morski most na svijetu!
Proteže se na 55 km, a most uključuje podvodni tunel dug 6,7 km! Ovaj most se smatra inženjerskim čudom, jer je izgrađen da izdrži potres jačine osam stepeni i jake uragane!
Njegova cijena iznosila je 20 milijardi dolara.

[Skitnica]

U Australiji testiraju saobraćajne trake koje svetle u mraku.

[Skitnica]

[Skitnica]

Mislila sam da su Francuzi šampioni , a Danci još komplikovaniji …

[Skitnica]

Na Bermudima, tradicionalne kuće imaju bele stepenaste krovove koji hvataju kišnicu, jedini izvor sveže vode na ostrvu. Ovi krovovi se tretiraju krečom radi dezinfekcije vode, pre nego što se skladišti u podzemnim cisternama, sistem koji se kontinuirano koristi više od 400 godina.

Svaki krov na Bermudima je izgrađen od lokalnog krečnjaka, oblikovan u kose stepenice, sa uglom izračunatim da što efikasnije hvata kišnicu.
Jedinstveni oblik krovova nije slučajnost – stepenice usmeravaju vodu u bočne kanale koji je vode u podzemne cisterne ispod kuća. Ovo je, zapravo, jedini izvor vode za piće za stanovnike ostrva.

Boja krovova se ne bira zbog estetike, već igra suštinsku ulogu u sanitaciji vode.
Krovovi su prekriveni slojem belog kreča, koji ima antibakterijska i antifungalna svojstva. Kada kiša padne na ove tretirane površine, voda se prirodno dezinfikuje pre nego što stigne do cisterni, gde se zatim filtrira i koristi za kuvanje, pranje, piće i druge kućne potrebe.

Na Bermudima, ovaj metod sakupljanja vode nije opcionalan, već je propisan zakonom. Sve kuće, od najskromnijih do luksuznih vila, moraju imati stepenasti krovni sistem za hvatanje i skladištenje vode. Svaka nekretnina ima svoj sistem vodosnabdevanja, što čini stanovništvo Bermuda jednim od najsamostalnijih na svetu, kada je u pitanju slatka voda.

[Skitnica]

Pule sir iz Srbije je najskuplji na svetu, košta oko 1.000 evra po kilogramu, a pravi se isključivo od mleka balkanskog magarca, retke životinje koja proizvodi samo 1 litar mleka dnevno.

Pule sir – srpski delikates napravljen od magarećeg mleka, najskuplji na svetu.

U mirnom kutku Srbije, u podnožju Balkanskih planina, proizvodi se jedan od najekskluzivnijih i najretkih kulinarskih delikatesa na planeti: sir Pule. Sa cenom koja može dostići 1.000 evra po kilogramu, ovaj sir nije samo prehrambeni proizvod, već pravi zanatski rad, dobijen kroz pedantni proces i od veoma posebnog sastojka: balkanskog magarećeg mleka, ugrožene vrste.

Pule se proizvodi isključivo u rezervatu prirode Zasavica, jednom od retkih mesta na svetu gde se balkanski magarci, nežne i robusne životinje, još uvek uzgajaju na organizovan način, ali sve ređe. Ovi magarci proizvode izuzetno malu količinu mleka – samo oko 1 litar dnevno, u poređenju sa kravom, koja može dati 20–30 litara dnevno. Pored toga, mogu se musti samo u prisustvu svojih mladunaca, što proces sakupljanja čini još složenijim.

Ova retkost pretvara svaki gram mleka u dragocenu tečnost. Da bi se proizveo jedan kilogram sira Pule, potrebno je 25 litara magarećeg mleka, sakupljenog strpljivo i pažljivo, bez žurbe ili prekomerne mehanizacije. Mleko je izuzetno bogato proteinima, sa niskim sadržajem masti i hemijskim sastavom veoma sličnim majčinom mleku, što ga čini ne samo vrednim, već i hranljivim.

Pule sir ima finu, blago mrvičastu teksturu, sa delikatnim, suptilnim ukusom, potpuno drugačijim od zrelih sireva napravljenih od kravljeg, ovčijeg ili kozjeg mleka. Belo je, sa slatkom notom i blagom orašastom nijansom, a ukus mu se postepeno pojačava na nepcu, bez agresivnosti ili slanosti. Nema oštar miris, a njegova gazirana i nežna konzistencija, čini ga idealnim za degustaciju na tanjirima, uz fina bela vina ili zanatski med.

Godišnja proizvodnja je izuzetno niska. Procenjuje se da se godišnje u svetu proizvodi manje od 100 kilograma sira Pule, što ga čini najređim sirom kojim se trguje na svetu. Nije ni čudo što je postao stalno prisutan u luksuznim restoranima i gastronomskim kolekcijama najzahtevnijih gurmana.

Iako skup, potražnja za ovim sirom je stalna, posebno među elitnim kupcima, kolekcionarima retkih proizvoda i vrhunskim kuvarima u Evropi i Aziji. Smatra se simbolom prefinjenosti, ali i očuvanja lokalnih tradicija i biodiverziteta.

Posetioci mogu da odu u Zasavicu, vide životinje, saznaju više o procesu pravljenja sira, pa čak i da probaju jedinstvene proizvode: magareće mleko, prirodne sapune i, naravno, čuveni sir Pule. Postao je ne samo luksuzni proizvod, već i ambasador srpskog ruralnog nasleđa, skrećući međunarodnu pažnju na inače malo poznat region.

Pule nije samo redak delikates, već i priča o istrajnosti, tradiciji i poštovanju prirode.

[Skitnica]

"Jeste li znali da kada svjesno gledate u drvo, jetra se regeneriše i balansira?
Jeste li znali da kada svjesno gledate u travu ili cvijeće, čitava vaša struktura je ispunjena dobrotom i blagošću?
Da li ste znali da kada pogledate u sunce, srce je pročišćeno i ispunjeno optimizmom i entuzijazmom?
Da li ste znali da kada gledate u zemlju i hodate pažljivo, slezena se regeneriše i balansira, fizička struktura se liječi i javlja se poverenje u sebe i životni proces?
Jeste li znali da kada promatrate nebo i dišete, pluća zacjeljuju i regenerišu se, depresija nestaje i osjećate da ste živi, ​​da zaista živite?
Da li ste znali da kada pogledate u okean ili more, vaši bubrezi zarastaju i regenerišu se?
Da li ste znali da kada pogledate kišnu kap ili jutarnju rosu, vaš cijeli genitourinarni sistem se liječi i regeneriše i povećavate svoju moć da manifestujete ono što želite u životu?
Znali ste da je život blagoslov i radost, na daljinu nevinog osmijeha...”
(Mihaela Herbei)

[Coolio]

A ja trazio da vidim ima li je i nigde ne videh ovo "Zanimljivosti" pa zato i stavih pod ostalo ili gde vec...

Ali super da ima...

[Skitnica]

U većini evropskih prestonica saobraćaj je sinonim za gužve, kilometarske kolone i čekanje na crveno svetlo. Semafori su svuda oko nas, toliko uobičajeni da retko obraćamo pažnju na njih. Ipak, postoji mesto koje prkosi ovoj slici moderne Evrope, grad u kojem semafori uopšte ne postoje, a saobraćaj funkcioniše besprekorno.

Glavni grad male Kneževine Lihtenštajn, Vaduz, jedina je prestonica na svetu bez semafora. Grad između Švajcarske i Austrije ima svega nekoliko hiljada stanovnika, ali njegov saobraćaj je primer koji mnoge iznenadi. Umesto svetala, vozači se oslanjaju na jasna pravila prednosti, kružne tokove i saobraćajne znakove.

Iako bez semafora, saobraćaj u Vaduzu teče izuzetno glatko. Manji broj vozila i visoka kultura vožnje doprinose sigurnosti, a pešaci se osećaju sigurno jer se pravila dosledno poštuju. Ovakav sistem odražava karakter Lihtenštajna, male, ali uredne i dobro organizovane zemlje poznate po kvalitetu života, sigurnosti i snažnom osećaju zajednice.

U Vaduzu, saobraćaj funkcioniše na poverenju i međusobnom uvažavanju, što je u modernim metropolama sve ređa pojava.

bizlife.rs