Narcizam

[Skitnica]

20210103_213402.jpg

Narcizam je ljubav prema sebi, ljubav prema vlastitoj ličnosti. Većina ljudi u manjoj ili većoj meri voli, ceni i poštuje sebe. U tom smislu većina ljudi ima zdravu dozu narcizma. To se smatra potpuno normalnim i korisnim po mentalno zdravlje. Umerena doza samoljubavi potrebna nam je da bi smo imali pozitivnu sliku o sebi i da bi smo imali kapacitet da volimo druge osobe. Kako da budemo u stanju da volimo druge ako nismo u stanju da volimo sebe. Međutim, preterna samoljubav, izopačeni narcizam se smatra psihopatološkim fenomenom, patološkom crtom ličnosti.

Karakteristike patološkog narcizma

Narcis (osoba koja ima patološki izraženu crtu narcizma) stvara lažni grandiozni self (sliku o sebi) koji karakteriše doživljaj omnipotencije (svemoći), preteran ponos, izraziti perfekcionizam, jak motiv za postignućem, održavanje vlastitog samopoštovanja manipulacijom, eksplatacijom i podcenjivanjem drugih. Ovaj lažni self predstavlja samo kompenzaciju onoga što čini istinski self narcisa. Istinski, pravi self narcisa odlikuje negativna slika o sebi, oblije narcističkih povreda (odbacivanja od strane voljenih osoba u detinjstvu i kasnije tokom razvoja ličnosti), osećaj praznine, nisko samopoštovanje, bes i depresija. Narcis konstantno pokušava da održi svoju grandioznu sliku o sebi kako bi se zaštitio od osećanja slabosti, bola i fragmentacije lažne slike o sebi koju je u odbrambene svrhe izgradio/la. Međutim to je teško ostvariv cilj u realnosti, zbog čega ponekad može doći do dekompenzacije (pucanja) lažnog selfa. Kada lažni kompenzatorni self narcisa napukne pod pritiskom realnosti osoba pokazuje veliku ranjivost za stid ili poniženje i osećanje bezvrednosti. Često se javlja depresivnost koja može biti udružena sa hipohondrijskim preokupacijama, psihosomatskim tegobama, anksioznošću i osećanjem praznine.

Kognitivne karakteristike narcisa

U kognitivnom smislu narcis je sklon okrivljavanju drugih, poricanju negativnih informacija o vlastitoj ličnosti, podcenjivanju pozitivnih doprinosa drugih, nerealističnom identifikovanju sa idealizovanim osobama (osobama kojima se divi) itd. Tipična uverenja kojima narcis stvara i održava svoj grandiozni lažni self su: Ja moram biti svemoguć, svršen, specijalan. Moram znati bez učenja, uspevati bez rada, biti moćan i obožavan. Ako pravim greške onda sam bezvredan i odvratan. Ne smem dopustiti nikome da mi zaista znači. Sve što imam uključujući  moju porodicu i prijatelje, mora odslikavati i potvrđivati moju perfekciju i superiornost. Ja nikada neću biti ponižen ponovo. Drugi su inferioriniji od mene. Zaslužujem specijalan tretman.

Afektivne karakteristike

Narcise odlikuje odsustvo empatije (saosećanja za druge), njihova emocionalnost je površna, lažna i izveštačana. Oni su veoma sebični i manipulativni. Narcise karakteriše ekstremna povredivog ponosa (sujete). Na povrede ponosa narcis reaguje intenzivnim besom ili čak i mržnjom.

Narcis u interpersonalnim odnosima

U socijalnim odnosima narcisi teže da budu primećeni, dominantni, stalno teže potvrdi njihovog “savršenstva“ i zahtevaju konstantno divljenje od strane svoje okoline. Na odsustvo divljenja reaguju besom. U odnosima sa drugima mogu biti veoma šarmantni, društveni i komunikativni i odavati utisak prijateljski nastojene osobe. Međutim, iza tog površnog šarma leži hladnoća, manipulativnost i sebičnost. Narcisu je jedino bitno da kroz socijalne odnose, socijalni status ili posao održi svoju grandioznu sliku o sebi.

Narcis u ljubavnim odnosima

Narcisi tragaju za osobama koje su nesigurne, sklone zavisnosti i simbiotskom vezivanju. U takvoj vrsti odnosa oni emocionalno eksplatišu svog parntera/partnerku, crpeći njihovu energiju. Samo u takvoj vrsti veze oni se osećaju sigurno. Oni pronalaze partnere koje procenjuju kao inferiorne (koje smatraju manje vrednim od sebe) što im se jedne strane uliva osećaj sigurnosti a s druge strane osećaj besa i pritajene mržnje prema sebi što su u vezi sa osobama koje “nisu dostojne njihove veličine”. Neki narcisi (češće muškarci) nastoje da nađu atraktivne i fizički veoma privlačne (osobe često veoma mlađe od sebe) partnere kako bi izazivali divljenje i zavist drugih. Narcisi u vezi od partnera zahtevaju divljenje, poseban tretman, potpuno razumevanje a zauzvrat ne daju ništa ili veoma malo (potrude se samo kada primete da mogu biti ostavljeni). Skloni su promiskuitetu i prevarama (kojima dokazuju svoju lažnu veličinu). Narcisi manipulišu osobom sa kojom su u vezi tako što stalnim kritikama iniciraju da se ta osoba oseća inferiorno, da oseća krivicu, da se oseća neadekvatno, manje vredno i nedostojno narcisa.

Narcisi predstavljaju teške klijente za psihoterapijski rad. Oni se obraćaju za pomoć psihologu u fazama dekompenzacije njihove lažne slike o sebi, kada ih obuzima depresivnost, anksioznosti ili psihosomatske tegobe. Jedna od glavnih tema u radu sa narcisima jeste rad na besu.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

[Vjetar]

Ev' jedan tekstić, kome se da... Fino opisuje manipulativne taktike narcisa prema svojim partnerima, odnosno žrtvama

1. Iskorišćavanje intimnih odnosa. Psihološka manipulacija cveta u intimnosti. To je blizak, poznat način korišćenja drugih, koji zahteva ranjivost da bi dobro funkcionisao. Pošto svi intimni odnosi nose određeni nivo ranjivosti, oni su savršeno tlo za ovu vrstu manipulacije.

Mnogi psihološki manipulatori su članovi porodice, bliski prijatelji ili romantični partneri—ovi odnosi im pružaju priliku da izgrade poverenje i kasnije iskoriste to poverenje kao osnovu za zlostavljanje. Da bi iskoristili nekog, manipulatori moraju imati solidno razumevanje slabosti, briga i lične prošlosti te osobe. Savršen metod izviđanja je provođenje vremena u posmatranju, beleženju i učenju kako manipulisati nekim iz unutrašnje perspektive intimnog odnosa.

Ova vrsta zlostavljanja se polako razvija, a manipulatori će često testirati granice u bliskim odnosima pre nego što pokrenu potpuni napad. Isprobavanje različitih pristupa da se vidi koliko su uspešni obično je početna tačka. U zavisnosti od ishoda, oni će ili smanjiti intenzitet i pokušati novi metod, ili će početi da koriste ono što se pokazalo efikasnim, ali na mnogo većoj skali.

2. Prebacivanje krivice. Psihološki manipulatori retko, ako ikada, preuzimaju odgovornost za svoja dela prema svojim žrtvama—učiniti to bi ugrozilo njihovu kredibilnost i izazvalo sumnju u zlostavljačkom odnosu. Većina manipulatora usvaja samopouzdano stajalište prema svojim žrtvama, često centrirano oko toga kako su oni bili "nepravedno" tretirani od strane te osobe, i obično će opravdati svoje ponašanje kao osvetu za to kako su bili tretirani. Njihovo zlatno pravilo je jednostavno: Ako mi ne daš ono što želim, imam pravo da te tretiram kako god želim.

Zdravi odnosi se temelje na davanju i uzimanju. Kada dođe do povređivanja, obe strane ispituju kako su možda doprinele i preuzimaju odgovornost za te akcije. U zlostavljačkom odnosu, žrtva je prisiljena da bude kriva za sve što je loše. Krivica se projektuje na tu osobu za svaki problem u odnosu, uključujući manipulatorovo ponašanje. Odbijanje preuzimanja odgovornosti održava manipulatore u sigurnoj zoni. Ako je žrtva nekako označena odgovornom za zlostavljanje—bilo zbog izmišljenog razloga ili stvarne situacije—manipulator sebi daje dozvolu, u sopstvenim očima (i često u očima spoljašnjih posmatrača), da vrši moć i kontrolu nad tom osobom.

Ova taktika donosi dvostruke rezultate: Zlostavljač stiče saosećanje od drugih zbog toga kako su njega "nepravedno tretirali," i iznenada dobija blanko ček da tretira svoju žrtvu kako god želi. Od tog trenutka, psihološka manipulacija može biti opravdana kao "prirodna reakcija" na njihova osećanja. Ovo takođe stvara ogroman pritisak na žrtve da se prilagode, a dugoročno može imati devastirajuće efekte na njihov samopouzdanje.

3. Kršenje granica. Psihološki manipulatori preziru granice. Njihov krajnji cilj je moć i kontrola, a čvrste granice snažno ometaju taj cilj. Zbog toga postaju vešti u testiranju i kršenju granica drugih—obično počinju sa malim granicama i postepeno ih krše kako postaju veštiji.

U dobro funkcionišućem odnosu, obe strane će moći da postave i komuniciraju svoje granice, uz međusobno poverenje da će te granice biti poštovane. Kada je reč o psihološkom zlostavljanju, suprotno je istina. Očekivanje postaje—nema granica. Ako žrtve pokušaju da intervenišu u procesu postavljanja granica, zlostavljač to često tretira kao nevernost ili nepoštovanje.

Manipulatori osiguravaju da ovo bude proces koji traje dugo. Suptilnim testiranjem šta funkcioniše a šta ne, naučiće kako da prelaze granice drugih bez da budu zaustavljeni. Kada postanu stručni, njihovo kršenje granica će se promeniti—preći će u očigledna ponašanja koja, ako se posmatraju izvan konteksta, mogu šokirati žrtvu. Međutim, zbog sporog razvoja i pripremne faze, mnoge žrtve nikada ne prepoznaju kršenja.

4. Gaslajting. Psihološki manipulatori su majstori u tome da nateraju druge da dovode u pitanje svoju vlastitu realnost. Ovo se često manifestuje u obliku pričanja očiglednih laži koje graniče sa neverovatnim ili negiranjem žrtvinog sećanja na događaje. Kada se kombinuje sa odbijanjem zlostavljača da prihvati odgovornost za svoja dela, ova tehnika može biti destruktivna.

Gaslajting može biti teško prepoznati jer je to postepen proces koji podriva mentalnu stabilnost žrtava. Mnogi pojedinci koji koriste ovu taktiku trude se da uvere svoje žrtve da su previše osetljive ili da prave veliku stvar od ničega. Pošto ove vrste manipulacija imaju tendenciju da eskaliraju kako zlostavljači vide svoj uspeh, mogu dovesti do štetnog ciklusa.

Važna dinamika gaslajtinga je ta da mnoge žrtve usklade svoje percepcije sa onima svojih zlostavljača kako bi izbegle sukobe ili gubitak odnosa. Ovaj zaštitni mehanizam, zasnovan na moći i kontroli, učvršćuje ciklus i vodi ka eksponencijalnoj destrukciji na kraju.

Termin "gaslajting" potiče iz drame iz 1938. godine, *Gas Light*, i njene filmske adaptacije. Gaslajting se može desiti u ličnim ili profesionalnim odnosima, a žrtve su ciljani u samoj suštini njihovog bića: njihovom osećaju identiteta i samopouzdanja. Manipulativni ljudi koji se bave gaslajtingom to rade da bi stekli moć nad svojim žrtvama, bilo zato što uživaju u izopačenoj zabavi iz tog čina, bilo zato što žele emotivno, fizički ili finansijski kontrolisati svoju žrtvu.

**Kako počinje gaslajting?**
Odnos sa gaslajterom može da deluje kao da počinje vrlo dobro. Oni mogu pohvaliti žrtvu na prvom sastanku i odmah im poveriti lične stvari. Ovakvo otkrivanje, pre nego što se izgrade bilo kakve intimnosti, brzo stvara poverenje; to je deo taktike poznate kao "love bombing" (bombardovanje ljubavlju). Što brže žrtva postane zaljubljena, to brže može da počne sledeća faza manipulacije.

**Koje su taktike gaslajtera?**
Gaslajter će u početku lagati o jednostavnim stvarima, ali količina dezinformacija brzo raste, i gaslajter može optužiti žrtvu da laže ako ona postavi pitanje o naraciji. Obično koriste povremeno pozitivno ohrabrenje kako bi zbunili žrtvu, ali u isto vreme mogu pokušati da okrenu druge protiv žrtve, čak i njihove prijatelje i porodicu, govoreći im da je žrtva lažov ili da pati od halucinacija.

**Kako da prepoznate da ste gaslajtirani?**
Žrtva doživljava povećanu sumnju u sebe jer gaslajter insistira da je ono što ona pamti, misli i oseća pogrešno. Manipulativna osoba uvodi laži u osetljivije sfere života, pokušavajući da poremeti i izopači osnovne aspekte bića žrtve, slomeći ih, stvarajući konfuziju i prisiljavajući ih da se oslanjaju na gaslajterovu verziju realnosti.

**Da li gaslajting može biti nenameran?**
Moguće je da osoba manipuliše nekim, a da nije svesna da to radi. Ipak, gaslajter još uvek uživa u tome da ima kontrolu nad umom i ponašanjem žrtve, čak i ako ne može da artikuliše ili prizna ovu činjenicu. Neki ljudi se ponašaju manipulativno jer su to često gledali kao deca, najčešće u svom roditeljskom okruženju. Bez obzira na nivo samosvesti gaslajtera, takvo ponašanje nikada nije prihvatljivo, a nepoznavanje ovog fenomena ne bi trebalo da bude prihvaćeno kao izgovor za manipulativna dela.

**Kako prepoznati gaslajtera**
Gaslajting može biti efikasniji i uspešniji nego što mnogi ljudi misle. Skoro svako može biti podložan taktici gaslajtinga, koja je primenjana kroz istoriju, i dalje se koristi danas, od strane domaćih zlostavljača, diktatora, narcisa i lidera sekta. Najefikasniji gaslajteri su često i najteže prepoznatljivi; obično ih bolje prepoznaju žrtve prema njihovim postupcima i mentalnom stanju.

**Ko postaje gaslajter?**
Oni koji primenjuju ovu taktiku često imaju poremećaj ličnosti, sa narcističkim poremećajem ličnosti i psihopatijom kao glavnim među njima. Manipulatori imaju tendenciju da prikazuju jedno lice svojoj žrtvi, a drugo ostatku sveta, što dovodi žrtve do zaključka da, ako potraže pomoć ili progovore, niko im neće verovati da su bili manipulirani i emotivno zlostavljani. Gaslajteri obično ponavljaju taktiku kroz nekoliko odnosa.

**Koja je razlika između gaslajtinga i manipulacije?**
Manipulacija je ključni deo gaslajtinga, ali manipulacija je prilično uobičajena taktika i gotovo svako može da je primeni, dok su gaslajteri ređi. Deca pokušavaju da manipulišu roditeljima od malih nogu, a marketinški stručnjaci nastoje da manipulišu potrošačima, ali gaslajting uključuje obrazac zlostavljačkih ponašanja sa ciljem ne samo da utiču na nekog, već da ga kontrolišu.

**Napustiti gaslajtera**
Primarni cilj gaslajtera je da zadrži žrtvu u svom uticaju. Ako žrtva ne slaže ili postavlja pitanje svom zlostavljaču, on ili ona mogu pokušati da izgledaju kao da su oni sami žrtve. Alternativno, mogu pokušati da namame partnera nazad pozitivnim ohrabrenjem. Mnogi ljudi na kraju pronađu način da pobegnu iz uticaja gaslajtera, ostavljajući manipulatora da traži novu metu; često već imaju neku žrtvu na umu.

**Šta je "hoovering"?**
Kada neko pokušava da napusti gaslajtera, mogu primeniti taktiku "hoovering", koja je dobila ime prema marki usisivača. Oni će reći žrtvi koliko je vole i pohvaliti sve njihove pozitivne osobine. Takođe mogu objasniti kako će se stvari promeniti između njih. Ali ubrzo nakon što žrtva pristane da ostane, stvari se obično vraćaju na staro.

**Kako gaslajting menja žrtvu?**
Gaslajting može biti psihološki poguban. Krši poverenje, menja uverenje osobe da su ljudi generalno dobri i može učiniti žrtvu sumnjičavom prema svima koji su joj bliski. Padanje kao žrtva gaslajtera takođe erodira poverenje osobe u sebe i tera je da zaboravi ono što je nekada cenila kod sebe; na kraju, lako je okriviti sebe što su bile previše poverljive, ranjive ili zavisne. Iskustvo može učiniti da žrtva nikada ne želi ponovo biti deo bilo kakvog odnosa.

[biljka]

Mislim da smo svi mi nekada u životu svjesno ili nesvjesno manipulisali, iskrivljavali istinu, ponašali se narcisoidno, lagali i slično. I vrlo često u odnosu dvoje ljudi i jedno i drugo istvoremeno mogu i manipulisati, a i biti žrtva manipulacije i gaslajtanja. Ali isto tako mislim da prečesto kolokvijalno označavamo ljude kao narcise ili manipulatore. To su neki teži oblici poremećaja ličnosti, a sitne laži tu i tamo i sitno gaslajtanje je nešto što smo svi bar jednom uradili i bar jednom nam je urađeno i na tome treba raditi, da budemo što bolje i iskrenije verzije sebe koliko god je moguće. I naravno u odnosima je potrebno dobro iskomunicirati potrebe, mogućnosti, granice i slušati drugu stranu kako bi se jasno pravila razlika između toga šta je uredu, a šta nije. Kad je sve crno na bijelo onda nema puno prostora za šaranje, pa ni za takve neke igrice. Ne znam. Ispravite me ako griješim. Možda i ja puno stvari shvatam kao sivu zonu, ali za etiketu narcisa i manipulatora je potrebno puno više od nekoliko situacija u kojima se jedna strana osjeća povrijeđeno. Npr. i ove situacije iz Skitnicinog posta o "perfekcionizmu", "manjku samopoštovanja" i slično su nešto što svi mi imamo u sebi i izražajnije je u zavisnosti od različitih životnih situacija kroz koje prolazimo

[Vjetar]

Mislim da smo svi mi nekada u životu svjesno ili nesvjesno manipulisali, iskrivljavali istinu, ponašali se narcisoidno, lagali i slično...

Pa govori se o osobama sa narcisističkim poremećajem, ne o svima nama

[Vjetar]

Poremećaji ličnosti trajni su obrasci doživljavanja i ponašanja koji odstupaju od očekivanog te su često povezani sa značajnim stupnjem patnje, kao i s problemima u socijalnim, partnerskim, profesionalnim i drugim sferama funkcioniranja. Najčešće se javljaju u adolescenciji te su stabilni i postojani i u odrasloj dobi. Narcisoidni poremećaj ličnosti pripada tipu dramatičnih poremećaja (u navedenom se klasteru također nalaze histrionski, antisocijalni i granični poremećaj ličnosti) koje često prate poremećaji raspoloženja i obrambeni mehanizmi. Osobe s narcisoidnim poremećajem ličnosti karakterizira pretjeran osjećaj vlastite važnosti, nedostatak empatije, nemogućnost zauzimanja tuđe perspektive i potreba da im se drugi dive. Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, postoje dva podtipa narcizma: grandiozni i ranjivi narcizam.

Grandiozni narcizam očituje se kroz grandioznost (preuveličavanje postignuća, superiornost), agresiju i dominaciju. Grandiozni narcisi skloni su podcjenjivati sposobnosti i postignuća drugih, te se ponašaju tako da ih drugi hvale. Često smatraju kako ih mogu razumjeti samo pojedinci visokog statusa. Lako se uvrijede te nisu spremni oprostiti drugima kad ih se uvrijedi. Imaju osjećaj da imaju pravo, odnosno imaju nerazumna očekivanja da bi ih se trebalo tretirati na određeni način. Nedostaje im empatije, zavidni su drugima te pokazuju arogantno ponašanje i stavove. Međutim, važno je voditi računa o tome kako ne moraju sve značajke nužno biti prisutne te se njihova izraženost razlikuje od osobe do osobe.

S druge strane, ranjivi narcis ima vrlo krhak osjećaj samopoštovanja, a aroganciju koristi kako bi prikrio intenzivan sram i preosjetljivost na odbacivanje i kritiku. Odnosno, osoba može osjećati izuzetni sram zbog svojih ambicioznih očekivanja te čak i izbjegavati odnose s drugima kako ne bi doživjeli kritiziranje. Također, u slučaju grandioznog narcizma više pate ljudi u njihovoj neposrednoj okolini, dok u slučaju ranjivog narcizma više pate pojedinci sami zbog visoke razine negativne afektivnosti/neuroticizma. Iako oba podtipa mogu biti okrutna, netolerantna i svadljiva, zbog izraženijeg neuroticizma kod ranjivog će podtipa pojedinci biti tjeskobni, ogorčeni, napeti i obrambeni.

Podtipovi narcizma razlikuju se i po pitanju subjektivne dobrobiti. Grandiozni narcisi nazivaju se i “uspješnim narcisima” zbog svog visokog samopoštovanja koje povećava subjektivnu dobrobit i blagostanje. Međutim, ako neki čimbenik naruši njihovo samopoštovanje narušava se i subjektivna dobrobit. S druge strane, ranjivi se narcisi nazivaju i “narcisi koji se bore/ neuspjeli narcisi” zbog izražene negativne emocionalnosti, kao što su tjeskoba, depresija i neprijateljstvo. Odnosno, kod ranjivih narcisa prisutna je izrazito niska razina samopoštovanja koja dovodi do niske subjektivne dobrobiti. Ipak, važno je naglasiti kako, iako postoje razlike u procijenjenoj dobrobiti, oba podtipa karakterizira snažna varijabilnost raspoloženja kada postoji prijetnja njihovom samopouzdanju. Tako će grandiozni narcisi imati nižu subjektivnu dobrobit kada se primjerice suoče sa sramotnim međuljudskim iskustvima ili dožive neuspjeh na poslu. Odnosno, takvi događaji narušavaju njihovo postignuće što će se odraziti na njihovo samopoštovanje. Ranjivi narcisi reagiraju na slične načine, međutim oni se prvobitno nastoje ne izlagati potencijalno sramotnim i kritizirajućim situacijama kako ne bi dodatno narušili već krhko samopoštovanje.

Ponos i sram usko su povezani. Narcisoidni poremećaj ličnosti izuzetno je osjetljiv na sram te je ponašanje usmjereno prema izbjegavanju srama. Kod narcisa se to očituje u samouveličavanju i ponosu. Međutim, narcisi ne osjećaju ponos zbog stvarnih postignuća već je on rezultat generaliziranog i iskrivljenog pogleda na sebe. Takav ponos je neautentičan. Pretpostavlja se da su nerealni zahtjevi roditelja i odbacivanje djeteta kada nije postiglo savršene rezultate uzrok unutarnjeg sukoba koji kod pojedinca dovode do samoveličanja. Kako be se spasili od intenzivnog srama pojedinci idealiziraju eksplicitno ja, odnosno uspjeh pripisuju vanjskim čimbenicima, tj. vanjskim pokazateljima vlastite vrijednosti poput divljenja drugih.

U intimnoj vezi partneri ih često percipiraju kao nemoralne i nestabilne vršitelje moći. Narcisoidni partneri su manipulativni što uzrokuje iznimnu bol i patnju te nemogućnost rasta i razvoja njihovog partnera. Ograničavaju partnerov društveni život. Njihova ljubav prema drugima više je odraz manipulacije da dobiju ono što žele iako se na prvu ona može činiti stvarnom. Međutim, zbog nedostatka empatije teško zadržavaju veze te imaju teškoće sa stvaranjem intimnijih i dubljih odnosa kako partnerskih, tako i prijateljskih. Nedostatak empatije rezultira nedostatkom osjećaja srama i krivnje kada nanose bol drugima. Također, iz istog razloga lako lažu, mogu biti nevjerni te zlostavljati partnera.

Grandiozni i ranjivi narcizam povezani su s različitim uzročnim čimbenicima. Mogući razlozi su nasljeđe, temperament, psihološke traume i dodjele uloga neprikladnih dobi. Međutim, neka istraživanja upućuju na to da je samo ranjivi narcizam uzrokovan emocionalnim, seksualnim i fizičkim zlostavljanjem, kao i kontrolirajućim i hladnim stilom roditeljstva. Dok je grandiozni narcizam povezan s roditeljskim precjenjivanjem.

Narcisoidni poremećaj ličnosti ne može se izliječiti, ali se može tretirati. Psihoterapija je najučinkovitija u tretiranju narcisoidnog poremećaja. Kognitivno bihevioralna terapija pokazala se dobrom u tretiranju simptoma narcisoidnog poremećaja ličnosti i poboljšanja funkcionalnih ishoda, odnosno poslovnog, socijalnog i intimno-partnerskog aspekta života. Terapija pomaže u reguliranju emocija i razumijevanju ishoda njihovog ponašanja što povećava vjerojatnost za vođenje zdravog i produktivnog života. Također, važno je naglasiti kako narcizam može biti osobina ličnosti, a ne nužno poremećaj ličnosti. Narcizam kao osobina prisutan je kod svih ljudi, u različitoj mjeri. Razlika između narcizma kao osobine ličnosti i narcisoidnog poremećaja ličnosti je ta što kao osobina ličnosti, on ne ometa značajno svakodnevno funkcioniranje.

[Bella]

Mislim da smo svi mi nekada u životu svjesno ili nesvjesno manipulisali, iskrivljavali istinu, ponašali se narcisoidno, lagali i slično...

Pa govori se o osobama sa narcisističkim poremećajem, ne o svima nama

pa. ako je poremechaj... onda je poremechaj.. nema pomochi....kad to prepoznash.. bjezish . lijeka nema..

[Ona za nju]

Mislim da smo svi mi nekada u životu svjesno ili nesvjesno manipulisali, iskrivljavali istinu, ponašali se narcisoidno, lagali i slično...

Pa govori se o osobama sa narcisističkim poremećajem, ne o svima nama

I za nas biseksualke i lezbejke kažu da smo poremećeni... Danas svi mogu da napišu/kažu što žele, a nikad i ne pomisle sa kojom težinom života i diskriminacijom se susreću gay osobe.

[Peace]

Sa diskriminacijom i tezinom zivota susrecu se sva stvorenja na zemlji.

[Ona za nju]

To je tačno, ali gay osobe puno više i češće, nego ostali.

[biljka]

Mislim da smo svi mi nekada u životu svjesno ili nesvjesno manipulisali, iskrivljavali istinu, ponašali se narcisoidno, lagali i slično...

Pa govori se o osobama sa narcisističkim poremećajem, ne o svima nama

Pa da, ali hoću da kažem da smo prebrzi u etiketiranju ljudi kao "depresivne, narcisoidne, poremećene" upravo ovako kao što Ona za nju kaže, pa mislim da par članaka nije dovoljno da se ti problemi jasno definišu

[biljka]

S druge strane, ranjivi narcis ima vrlo krhak osjećaj samopoštovanja, a aroganciju koristi kako bi prikrio intenzivan sram i preosjetljivost na odbacivanje i kritiku. Odnosno, osoba može osjećati izuzetni sram zbog svojih ambicioznih očekivanja te čak i izbjegavati odnose s drugima kako ne bi doživjeli kritiziranje. Također, u slučaju grandioznog narcizma više pate ljudi u njihovoj neposrednoj okolini, dok u slučaju ranjivog narcizma više pate pojedinci sami zbog visoke razine negativne afektivnosti/neuroticizma. Iako oba podtipa mogu biti okrutna, netolerantna i svadljiva, zbog izraženijeg neuroticizma kod ranjivog će podtipa pojedinci biti tjeskobni, ogorčeni, napeti i obrambeni.

I ovaj dio naprimjer, ne znam kako ranjivost kao ovako opisana uopšte može biti definisana kao narcisoidnost

[biljka]

Sa diskriminacijom i tezinom zivota susrecu se sva stvorenja na zemlji.

Diskriminacija je ozbiljan problem. Samo zato što neko postupa prema nekome drugačije nego inače ne znači da je riječ o negativnoj diskriminaciji. I jasno je da su određene grupe ljudi puno više izložene tom različitom postupanju/diskriminaciji nego ostala stvorenja na zemlji

[Peace]

Koje grupe ljudi?

[biljka]

Koje grupe ljudi?

Pa raznorazne manjine. Naravno LGBTIQ+ zajednica u većini dijelova svijeta, žene u puno dijelova svijeta, Romi (da ne govorim o Ustavu BiH), vrlo često migranti i državljani trećih zemalja u EU (iako najčešće nije neopravdana diskriminacija), ljudi sa posebnim potrebama, invalidi, trudnice, onkološki pacijenti. Ove zadnje pobrojane grupe zahtijevaju poseban tretman u odnosu na ostatak stanovništva, a diskriminacija je i kad ljudima koji trebaju poseban tretman, isti ne pružiš

[Peace]

Plasim se da odlazima od teme.

Zene, da, i najvise, ja mislim.
Romi, oni sami nemaju jaku zelju da mijenjaju svoju kulturu. Oni koji imaju, ti su se integrirali u drustvo,
Ovdje, u zemlji s najvise razlicitosti, ostaju vjerni svom vjekovnom stilu zivota. Ne moze se pripasati krivica drzavi, ni drustvu.
LGBTIQ, ne znam tako. Jedino znam da oni bas “zvone” sa svojim oprjedeljenjem.
Budi sta hoces. Samo moze li to ikako ostati u tvoja cetiri zida? Zvoneci prkose, cisto sami izazivaju da budu zrtve.
A ti tesko oboljeli, ma sta da njemu pruzis pa da bude zadovoljan?
Ko moze njima da popravi stanje, i kako?

[Vjetar]

I za nas biseksualke i lezbejke kažu da smo poremećeni... Danas svi mogu da napišu/kažu što žele, a nikad i ne pomisle sa kojom težinom života i diskriminacijom se susreću gay osobe.

Govorimo o poremećaju narcizma koji psihologija klasifikuje kao takav (poremećaj).

Pa da, ali hoću da kažem da smo prebrzi u etiketiranju ljudi kao "depresivne, narcisoidne, poremećene" upravo ovako kao što Ona za nju kaže, pa mislim da par članaka nije dovoljno da se ti problemi jasno definišu

O kakvom etiketiranju pričamo? Na neki način se dovodi u pitanje nauka jer, zaboga, ako neko ima neki problem, treba to prešutjeti jer će mu se povrijediti osjećaji ako se javno govori o tome.

Mislim da živimo u vremenu kada narcizam cvjeta u društvu i zato mi je zanimljiva ova tema. Etiketiraću hladno tri osobe na svom poslu kao klasične primjere grandioznih narcisa, koje mnogi doživljavaju samo kao "onako bezobrazne". Međutim, bukvalno postoji objašnjenje za njihovo ponašanje i ne vidim problematičnim iznositi kako nauka definira i problematizira te osobine i pogotovo ne vidim problem da se stvari nazovu pravim imenom, ako su već naučno sagledane i obrazložene.

Moja bivša djevojka je bila klasičan primjer ranjivog narcisa i vrlo svjesna toga. Iako to ne znači da je zbog te svijesti prestala biti. Naprotiv, nije bilo moguće uticati na to, iako je toliko radila na samosvijesti i introspekciji. Ali paterni ponašanja i osjećanja su jednostavno neiskorjenjivi.

Primjere narcizma vidimo svakodnevno, od društvenih mreža, preko prijatelja, do poslovnih kolega, javnih ličnosti i slično. Vjerujem da i internet era dosta utiče na to i doprinosi toj masovnosti, jer kao i za puno toga, pre-internet doba je izoliralo mnoge manifestacije u uže krugove i teško je bilo dosegnuti današnju sveprisutnost i sveobznanjenost.

Opet, većina danas u biti nema pojma šta je narcizam iako se danas dosta problematizira. Većina i sad smatra narcisima one koji misle da su ljepši od drugih, lickaju se pred ogledalom i to je to. Ne vide ih kao problem, osim možda malo sa podsmjehom gledaju na njih. Iako smo svi izloženi problemu u većoj ili manjoj mjeri. Zato je bitno etiketirati patološke forme i ne imati problem da se o njima razgovara

I ovaj dio naprimjer, ne znam kako ranjivost kao ovako opisana uopšte može biti definisana kao narcisoidnost

[biljka]

Plasim se da odlazima od teme.

Zene, da, i najvise, ja mislim.
Romi, oni sami nemaju jaku zelju da mijenjaju svoju kulturu. Oni koji imaju, ti su se integrirali u drustvo,
Ovdje, u zemlji s najvise razlicitosti, ostaju vjerni svom vjekovnom stilu zivota. Ne moze se pripasati krivica drzavi, ni drustvu.
LGBTIQ, ne znam tako. Jedino znam da oni bas “zvone” sa svojim oprjedeljenjem.
Budi sta hoces. Samo moze li to ikako ostati u tvoja cetiri zida? Zvoneci prkose, cisto sami izazivaju da budu zrtve.
A ti tesko oboljeli, ma sta da njemu pruzis pa da bude zadovoljan?
Ko moze njima da popravi stanje, i kako?

Ne opominjite nas za skretanje s teme pls. Hvala

Što se tiče Roma evo i banalan primjer, i onaj Rom koji je integrisan u društvo ne može biti predsjednik jedne "demokratske države". Oni su baš suočeni sa sistematskom diskriminacijom. I u školi su bili tretirani kao manje vrijedni, a sve to onda povlači sa sobom i njihov lični manjak samopouzdanja i manjak volje da se "integrišu". Mada ne razumijem šta znači konkretno integracija. Valjda bi trebalo da mogu njegovati svoju kulturu normalno.

LGBT: Da nemam pravo da naslijedim partnera i ja bi zvonila na sva vrata i protestovala. Samo kreni od toga, a da ne govorimo o nekim drugim stvarima, djeci, zdravstvenom osiguranju i slično.

A što se tiče osoba sa invaliditetom i slično, pa kreni opet od bazičnih stvari da trebaš na semaforima imati ono što pišti, označene staze za slabovidna lica, pravo prednosti kad idu kod doktora da ne čekaju 100 godina da dođu na red.

Puno je stvari, ljudi nemaju ni minimalne uslove da žive normalne živote

[biljka]

I za nas biseksualke i lezbejke kažu da smo poremećeni... Danas svi mogu da napišu/kažu što žele, a nikad i ne pomisle sa kojom težinom života i diskriminacijom se susreću gay osobe.

Govorimo o poremećaju narcizma koji psihologija klasifikuje kao takav (poremećaj).

Pa da, ali hoću da kažem da smo prebrzi u etiketiranju ljudi kao "depresivne, narcisoidne, poremećene" upravo ovako kao što Ona za nju kaže, pa mislim da par članaka nije dovoljno da se ti problemi jasno definišu

O kakvom etiketiranju pričamo? Na neki način se dovodi u pitanje nauka jer, zaboga, ako neko ima neki problem, treba to prešutjeti jer će mu se povrijediti osjećaji ako se javno govori o tome.

Mislim da živimo u vremenu kada narcizam cvjeta u društvu i zato mi je zanimljiva ova tema. Etiketiraću hladno tri osobe na svom poslu kao klasične primjere grandioznih narcisa, koje mnogi doživljavaju samo kao "onako bezobrazne". Međutim, bukvalno postoji objašnjenje za njihovo ponašanje i ne vidim problematičnim iznositi kako nauka definira i problematizira te osobine i pogotovo ne vidim problem da se stvari nazovu pravim imenom, ako su već naučno sagledane i obrazložene.

Moja bivša djevojka je bila klasičan primjer ranjivog narcisa i vrlo svjesna toga. Iako to ne znači da je zbog te svijesti prestala biti. Naprotiv, nije bilo moguće uticati na to, iako je toliko radila na samosvijesti i introspekciji. Ali paterni ponašanja i osjećanja su jednostavno neiskorjenjivi.

Primjere narcizma vidimo svakodnevno, od društvenih mreža, preko prijatelja, do poslovnih kolega, javnih ličnosti i slično. Vjerujem da i internet era dosta utiče na to i doprinosi toj masovnosti, jer kao i za puno toga, pre-internet doba je izoliralo mnoge manifestacije u uže krugove i teško je bilo dosegnuti današnju sveprisutnost i sveobznanjenost.

Opet, većina danas u biti nema pojma šta je narcizam iako se danas dosta problematizira. Većina i sad smatra narcisima one koji misle da su ljepši od drugih, lickaju se pred ogledalom i to je to. Ne vide ih kao problem, osim možda malo sa podsmjehom gledaju na njih. Iako smo svi izloženi problemu u većoj ili manjoj mjeri. Zato je bitno etiketirati patološke forme i ne imati problem da se o njima razgovara

I ovaj dio naprimjer, ne znam kako ranjivost kao ovako opisana uopšte može biti definisana kao narcisoidnost

Želim ovu ženu kao psihologinju!!!

Slažem se oko većine, pogotovo da je narcisoidnost puno više od lickanja pred ogledalom. Samo ne mislim da su ljudi sami toliko svjesni sebe, mogu vidjeti neke obrasce, ali bez stručne, ali stvarno stručne pomoći se ne može baš definisati i raditi na tome. Ja sam iskreno ovim svim oblicima koji su navedeni zbunjena i lično vidim obrasce i u sebi i u ljudima oko sebe jer je i moj pojam narcisa nešto potpuno drugo. Ne bih ga vidjela ni u kom slučaju kao nekog ranjivog, mada mi sad ima smisla iako je riječ o vrlo s*ebanim ljudima kojima treba malo više pažnje i ljubavi da bi se nosili sa samima

[biljka]

Evo koga zanima radim research na temu ranjive narcisoidnosti :
https://psychcentral.com/disorders/the- ... what-is-it

[biljka]

Primetili ste poslednjih godina ogromno interesovanje za temu narcizma - nisam se na ovaj pipavi "voz" zakačila niti bavljenjem ovom temom kao psiholog, niti ohrabrivanjem bilo koga da (isključivo) kroz filter "bivše ili bivšeg koji je za sve kriv" - svojom strukturom ličnosti, tendencijama, svesno ili nesvesno manipulativnim manevrima - sagledavamo post mortem jedne veze ili braka.

Sigurno je da je tema narcizma bitna, da nudi mnoge odgovore za individualni i relacioni rad, i sigurno je da postoje, i sretala sam ih i radila sa njima, prave žrtve narcističkog odnosa. Ali nešto mi je uvek smetalo u premasovnom narativnu "zli narcisi" vs. "dobre empate". U najmanju ruku banalizuje tu neverovatnu kompleksnost kako ljudskih bića, tako i međuljudskih a naročito romantičnih odnosa. Druga stvar je - nema baš toliko poremećaja ličnosti u svetu, da svaki odnos koji nije profunkcionisao stavljamo u okvire NPL-a ("uništuću vas svuda u svetu", što bi rekao jedan). Brojke o prevalenci ovih poremećaja to i potvrdjuju. Stvari su, srećom, mnogo složenije. Tako da ne predlažem da potpuno obustavimo znatiželju u vezi sa bivšem/bivšom (prirodan je poriv da želimo da razumemo svoje iskustvo!), ali da uz pretrage poput

- narcisoidni poremećaj ličnosti
- narcisi i empate
- granični poremećaj ličnosti u ljubavi
- nesigurni stilovi atačmenta...

uključimo i internu psihološko-duševnu pretragu, a koja će nam dati odgovore mnogo iskrenije, mnogo više utemeljene u realnosti, sa više nijansi i što je najbitnije - one koji imaju tendenciju za naš kapacitet za ljubav (i život!) neguju i ojačavaju.

Predlog pitanja za samorefleksiju:

- Ako me zaista privlače partneri koje pronalazim u opisima narcisoidnog/graničnog poremećaja ličnosti/koje god dijagnoze, šta to govori o mom (nesvesnom) uverenju da me neko može susresti u recipročnom i stabilnom odnosu? Šta govori o mom (nesvesnom) uverenju da su moje potrebe važne i da će biti uvažene i zadovoljene? Šta govori o mojim granicama kojima bi trebalo sebe da štitim od nedoslednosti, povređujućeg ponašanja, nepoštovanja? Šta govori o mojim kapacitetima za trpljenje, istrajnost, razumevanje, i da li ih koristim razvojno - za svoje dobro ili na svoju štetu? Imam li u ranom iskustvu staratelje, osobe koje podsećaju na partnere ovog tipa i da li je neophodno da u sigurnom okruženju (sa prijateljima, terapeutom) dodatno rasvetlim njihov nesvesni uticaj na moje izbore i dinamike odnosa?

- Ako me zaista privlače partneri nesigurnog stila emocionalne privrženosti (atačmenta) poput izbegavajućeg, anksioznog, dezorganizoavnog, što to govori o mojoj spremnosti da zaista udjem u dubine intimnog odnosa? Da li je biranje emocionalno nedostupnih ili nesigurnih partnera znak da sam I JA SAM/A emocionalno nedostupan/a? Zgodan paravan da se "igram odnosa" ali u njega zaista ne udjem - niti se do kraja sasvim polupam i povredim ukoliko odnosu dodje kraj (kao što nesvesno anticipiram)? Da li negujem siguran odnos sa samim sobom? Ukoliko tražim partnera (realtivno) sigurnog stila privrženosti, koliko sam sama sebi sigurna baza? Koliko sam dosledna sa samom sobom, svojim obavezama, svojim obećanjima, koliko sam pouzdana osoba? Sebi, drugima? Da li nudim ono što tražim? Posedujem li ili treba li da steknem osnove emocionalne i relacione pismenosti, znam li "šta mi je", znam li da to iskomuniciram, da li očekujem od drugih da mi "čitaju misli" ili ih napadam zbog nezadovoljenja (neobznanjenih) potreba? Jesam li zadovoljenje svih potreba svalio/la na jednu osobu? Imam li u ranom iskustvu staratelje, osobe koje podsećaju na partnere ovog tipa i da li je neophodno da u sigurnom okruženju (sa prijateljima, terapeutom) dodatno rasvetlim njihov nesvesni uticaj na moje izbore?

Ostala pitanja:

- imam li tendenciju da unutrašnje pritiske, nezadovoljstva, traume i strahove projektujem na svog partnera (što je nesvesni manevar emocionalne evakuacije neprijatnosti - lakše projektovati nego osećati i baviti se)?

- da li sam sklon/a inicijalnoj idealizaciji partnera? šta mogu nadalje učiniti da osobu ispred sebe zaista dobro upoznam, umesto da joj dodeljujem osobine koje možda i nema (postepeno upoznavanje, druženje, odlaganje seksualnog odnosa itd.)

- da li sam sklon/a preteranom udovoljavanju, činjenju, sa nesvesnom psihološkom matematikom da će se onda i druga osoba na isti način pojaviti i zadovoljiti moje potrebe (ova fantazija često podrazumeva da se potrebe ne moraju saopštiti - ako se saopšte, "to nije to")

- da li sam sklon da, nakon što se bliskost produbi, krenem da tražim mane partneru ili partnerki - što može biti nesvesna deaktivirajuća strategija, zaštita od bliskosti koja se zbog ranih iskustava doživljava kao preteća? mogu li vežbam da se zaustavljam u ovom "nit-pickovanju" i pogledam jedan sloj ili dva dublje u sebe?

- u kojim situacijama ja nisam bio/la najpodržavajući partner? u kojim sam situacijama mogao/la biti bolja podrška, stvoriti sigurniju emocionalnu atmosferu, komunicirati bolje? šta sam ja nesvesno isprojektovao/la na partnera, gde ga/je nisam zaista video/la?

- imam li negde duboko ukorenjeno uverenje da se drugi neće zaista naći za mene onda kada mi je potrebno? da će me izdati, povrediti, ostaviti na cedilu?

- da li se više bavim (bivšim) partnerom, njegovim relacionim tendencijama i strukturom ličnosti, ili zbrinjavanjem sebe, sklanjanju od dinamika koje nisu zdrave, funkcionalne (bavljenje drugim nesvestan je manevar održavanja kakve-takve povezanosti sa drugom osobom)

- na kojim relacionim kompetencama bi trebalo da poradim - da naučim da komuniciram o svojim frustracijama bez da se povlačim, planem, prilagodjavam, branim; da stičem psihološka znanja o emocijama, emocionalnim potrebama, stilovima atačmenta, ranim relacionim povredama i kako iste utiču na moje izbore partnera i odnose; kako već danas mogu početi da negujem siguran i samom sebi emocionalno dostupan, podržavajući odnos...?

Naravno da je lakše kriviti bivšeg ili bivšu. Sigurno je da su i oni malo brljali, možda i mnogo. Ali ovi ljudi nisu sami plesali u odnosu u kojem su sa vama bili - VI ste bili drugi igrač. I odgovornost za učešće u plesu, relacione dinamike - barem 50% leži i na vama. Neka odmore malo "narcis i empate" pretrage.

~ Jelena Veljković, psiholog
Beleške sa psihoterapije