Uopce ne znam odakle mi da danas googlam upravo ovo.
Nasla sam jedan zanimljiv text i prvo htjedoh s njim u kolumne, ali stavit cu ga ovdje.
Studije se razlikuju, tako neke kazu da je korisno, druge da je stetno i da trebamo potraziti strucnu pomoc ukoliko se pretjeruje a pretjerivanje je kao sve preko 24 minute nedjeljno.
Neka istrazivanja se nisu ni mogla sprovesti jer se nisu mogli naci ljudi koji nikad nisu gledali ovakve filmove.
Na religijskim portalima mogu se naci vijesti da pornografija ostecuje mozak.
Ako zelite ista dodati, dodajte slobodno.
Zasto gledamo porno filmove?
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Portret jedne usamljenosti
Jedna činjenica je prava ekspanzija porno sajtova i filmova. Druga, manje nepobitna, je globalno nezadovoljstvo ljubavnim odnosima i posledicama toga, koje nisu prijatne. Da budem jasniji, ne može se primjetiti veći broj mladjih ljudi (koga je briga za starije…) koji jesu zadovoljni svojim ljubavnim životom. Raspon problema je širok. Od nemogućnosti pronalaženja “srodne duše” do užasavanja nad time da nas ta “srodna duša” vara sa nekim. Sa druge strane, mnogo raznih pornića. Mnogo sajtova, i mnogo ljudi u tom biznisu. Neka istraživanja povodom njih nisu mogla biti sprovedena jer ljudi nisu mogli da nađu ljude za kontrolnu grupu, dakle neke koji nisu nikad gledali ovakve filmove.
Šta bi se moglo dobiti kombinovanjem ove dvije, vjerujem blisko povezane činjenice? Da li je logičan zaključak da je previše seksa prisutno u glavama ljudi, pa prema tome i u realnosti? Možda, ali ako je tako, to je vrlo pojednostavljen odgovor.
Kao opšti princip, Frojdova postavka o seksualnom poreklu neuroza je odavno zastarela, ali daleko od toga da je prevaziđena. Taj problem i dalje postoji, i izgleda da nas neće napustiiti. Nameće se još jedno logično pitanje: nije li isti kroj ljudi koji je i tada, a i sada podložan uskraćenosti “slatkog zadovoljstva”? Ovdje ne mislim samo na neurotike. Možda. Ipak, ako je onda tada situaciji kumovao lažni moral, onda danas kumuje otvoreni nemoral.
Mene zanima kako to, i to je, da se tako izrazim,”užasno” logično pitanje, da danas pored tolike seksualne slobode imamo problem u ljubavnim odnosima? Dakle, ako je sve potaman i nema stega nelagode u kulturi, otkud tolika udaljenost među partnerima? Zar ne bi trebalo da ljubavni život bude na vrhuncu, a ne da se odronjava u blato istorije? Kako to da danas kad je slobodno ispoljavanje intimnosti obična stvar, ideal ljubavi gine na svim frontovima? Romantična ljubav je uvijek bila nešto “tajno”, nesaznatljivo, intimno… Otkud da kad nam niko ne brani, ne možemo da se snađemo?
Gledanje porno filmova je obično usamljenička stvar. Slike nagih ljudi kako se zadovoljavaju, i glume to, je nešto što većina ljudi na neki način želi. Da li je onda zaista malo takvih scena u realnom životu?
Ne bih rekao. Mislim da je nešto drugo u pitanju. Uz rizik da se i sam projektujem u rešenje moram da kažem da je bliskost ono što je ključ ovih dilema. Bliskost tijela je ono što je više nego očigledno u pornićima. Tijelo je bez daljenjeg, najbrži, a možda i jedini put do nečije duše. Ipak, duševna, psihička bliskost, tačnije, njen nedostatak je ono što je zajeničko stanju “ljubavnosti” u nas i u porno filmovima. Ljudi žele bliskost, onu pravu, tajanstvenu, neobjašnjivu, a opet svakodnevnu, sa voljenom osobom.
Toga nekako nema. Onda je nema ni u fizičkom kontaktu, koji bi trebao da bude obavezan put do duše drugog. I tako u krug. Ljudi implicitno, nejasno i/ili nesvesno smatraju da ljudska “tajna” se otkriva tokom seksa. Ta priča je i religiozna, i mitološka, a i književno prisutna. Sledstveno tome, gledanje ljudi u tom činu, a na određen način i učestvovanje je vrlo intimna i tajnovita stvar. Potrebna je bliskost.
U porno filmovima je glavna tema naravno seks. Ali prvi i najznačajniji podtekst i sledeća glavna tema je odnost moći. Najblaže varijente su običan girl – guy scene. Što se dalje od toga ide, veće je ispoljavanje moći, što opet govori o većoj potrebi za bliskošću. To će vam naročito potvrditi dubinski orjentisani psiholozi. Gospodarenje i potčivanje su možda i najveći izrazi posvećenosti, pa i intimnosti. Najogoljeniji odnos je tu u prvom planu.
Da maksimalno pojednostavim; mislim da je osećaj “odvojenosti” od ljudi, a posebno od “voljene” osobe, doveo do traženja alternative, “saznavanja” nekog drugog kroz porno filmove. Na kraju krajeva i saznavanja sebe, jer tada su naše fantazije najbliže ispunjenju.
Iako je priča čini mi se kompleksna, ponudio bih kratak odgovor šta je uzrok ovom stanju. Rečju – nedostatak empatije. Bolje razumijevanje drugih i osluškivanje njihovih potreba nas približava na najbolji način otkrivanju “tajne” konkretnog čovjeka. Uživljavanje u situaciju drugog nas sprema za predstojeće izazove i otvara vrata da budemo shvaćeni taman kolko nam je potrebno da bismo bili spremni da mi nekog shvatimo i prihvatimo.
Ono što mislim da je doprinijelo popularizaciji ove metode prevazilaženja kriznih momenata (čitaj pornića) – potrošačka i gramziva priroda zapadnjačkog načina življenja. Kulura nameće vrijednosti koje usmeravaju način življenja. Želja da stalno nešto (a i nekoga) posedujemo je iskovana implicitnom pretpostavkom, takoreći aksiomom zapadnjačkog života – ko ima više, vredi više. To jednostavno sabiranje kapitala u vidu dobara, ljudi i doživljaja ne vodi u dubinu, a dubina je potrebna da bi se doprlo do konkretnog čovjeka. Koliko li je teško čovjeku da sam sebe upozna, dakle, koliko li je teže nama da spoznamo bilo kog drugog?
Kako su ova dva elemanta uvezana, ne znam. Znam da nemarni, samousmerni, na profit okrenuti način bivstvovanja neće pomoći empatičnost, i da smanjena empatija neće inspirisati na velika dela odricanja i požrtvovanosti. Ovi elementi dalje zavise od mnogo faktora, kao i sve što sam do sad pominjao, ali neka mi se ne zamjeri ovo pojednostavljivanje ovako kompleksnog problema. Mislim da ne škodi. A što ne škodi, može da koristi.
Jedna činjenica je prava ekspanzija porno sajtova i filmova. Druga, manje nepobitna, je globalno nezadovoljstvo ljubavnim odnosima i posledicama toga, koje nisu prijatne. Da budem jasniji, ne može se primjetiti veći broj mladjih ljudi (koga je briga za starije…) koji jesu zadovoljni svojim ljubavnim životom. Raspon problema je širok. Od nemogućnosti pronalaženja “srodne duše” do užasavanja nad time da nas ta “srodna duša” vara sa nekim. Sa druge strane, mnogo raznih pornića. Mnogo sajtova, i mnogo ljudi u tom biznisu. Neka istraživanja povodom njih nisu mogla biti sprovedena jer ljudi nisu mogli da nađu ljude za kontrolnu grupu, dakle neke koji nisu nikad gledali ovakve filmove.
Šta bi se moglo dobiti kombinovanjem ove dvije, vjerujem blisko povezane činjenice? Da li je logičan zaključak da je previše seksa prisutno u glavama ljudi, pa prema tome i u realnosti? Možda, ali ako je tako, to je vrlo pojednostavljen odgovor.
Kao opšti princip, Frojdova postavka o seksualnom poreklu neuroza je odavno zastarela, ali daleko od toga da je prevaziđena. Taj problem i dalje postoji, i izgleda da nas neće napustiiti. Nameće se još jedno logično pitanje: nije li isti kroj ljudi koji je i tada, a i sada podložan uskraćenosti “slatkog zadovoljstva”? Ovdje ne mislim samo na neurotike. Možda. Ipak, ako je onda tada situaciji kumovao lažni moral, onda danas kumuje otvoreni nemoral.
Mene zanima kako to, i to je, da se tako izrazim,”užasno” logično pitanje, da danas pored tolike seksualne slobode imamo problem u ljubavnim odnosima? Dakle, ako je sve potaman i nema stega nelagode u kulturi, otkud tolika udaljenost među partnerima? Zar ne bi trebalo da ljubavni život bude na vrhuncu, a ne da se odronjava u blato istorije? Kako to da danas kad je slobodno ispoljavanje intimnosti obična stvar, ideal ljubavi gine na svim frontovima? Romantična ljubav je uvijek bila nešto “tajno”, nesaznatljivo, intimno… Otkud da kad nam niko ne brani, ne možemo da se snađemo?
Gledanje porno filmova je obično usamljenička stvar. Slike nagih ljudi kako se zadovoljavaju, i glume to, je nešto što većina ljudi na neki način želi. Da li je onda zaista malo takvih scena u realnom životu?
Ne bih rekao. Mislim da je nešto drugo u pitanju. Uz rizik da se i sam projektujem u rešenje moram da kažem da je bliskost ono što je ključ ovih dilema. Bliskost tijela je ono što je više nego očigledno u pornićima. Tijelo je bez daljenjeg, najbrži, a možda i jedini put do nečije duše. Ipak, duševna, psihička bliskost, tačnije, njen nedostatak je ono što je zajeničko stanju “ljubavnosti” u nas i u porno filmovima. Ljudi žele bliskost, onu pravu, tajanstvenu, neobjašnjivu, a opet svakodnevnu, sa voljenom osobom.
Toga nekako nema. Onda je nema ni u fizičkom kontaktu, koji bi trebao da bude obavezan put do duše drugog. I tako u krug. Ljudi implicitno, nejasno i/ili nesvesno smatraju da ljudska “tajna” se otkriva tokom seksa. Ta priča je i religiozna, i mitološka, a i književno prisutna. Sledstveno tome, gledanje ljudi u tom činu, a na određen način i učestvovanje je vrlo intimna i tajnovita stvar. Potrebna je bliskost.
U porno filmovima je glavna tema naravno seks. Ali prvi i najznačajniji podtekst i sledeća glavna tema je odnost moći. Najblaže varijente su običan girl – guy scene. Što se dalje od toga ide, veće je ispoljavanje moći, što opet govori o većoj potrebi za bliskošću. To će vam naročito potvrditi dubinski orjentisani psiholozi. Gospodarenje i potčivanje su možda i najveći izrazi posvećenosti, pa i intimnosti. Najogoljeniji odnos je tu u prvom planu.
Da maksimalno pojednostavim; mislim da je osećaj “odvojenosti” od ljudi, a posebno od “voljene” osobe, doveo do traženja alternative, “saznavanja” nekog drugog kroz porno filmove. Na kraju krajeva i saznavanja sebe, jer tada su naše fantazije najbliže ispunjenju.
Iako je priča čini mi se kompleksna, ponudio bih kratak odgovor šta je uzrok ovom stanju. Rečju – nedostatak empatije. Bolje razumijevanje drugih i osluškivanje njihovih potreba nas približava na najbolji način otkrivanju “tajne” konkretnog čovjeka. Uživljavanje u situaciju drugog nas sprema za predstojeće izazove i otvara vrata da budemo shvaćeni taman kolko nam je potrebno da bismo bili spremni da mi nekog shvatimo i prihvatimo.
Ono što mislim da je doprinijelo popularizaciji ove metode prevazilaženja kriznih momenata (čitaj pornića) – potrošačka i gramziva priroda zapadnjačkog načina življenja. Kulura nameće vrijednosti koje usmeravaju način življenja. Želja da stalno nešto (a i nekoga) posedujemo je iskovana implicitnom pretpostavkom, takoreći aksiomom zapadnjačkog života – ko ima više, vredi više. To jednostavno sabiranje kapitala u vidu dobara, ljudi i doživljaja ne vodi u dubinu, a dubina je potrebna da bi se doprlo do konkretnog čovjeka. Koliko li je teško čovjeku da sam sebe upozna, dakle, koliko li je teže nama da spoznamo bilo kog drugog?
Kako su ova dva elemanta uvezana, ne znam. Znam da nemarni, samousmerni, na profit okrenuti način bivstvovanja neće pomoći empatičnost, i da smanjena empatija neće inspirisati na velika dela odricanja i požrtvovanosti. Ovi elementi dalje zavise od mnogo faktora, kao i sve što sam do sad pominjao, ali neka mi se ne zamjeri ovo pojednostavljivanje ovako kompleksnog problema. Mislim da ne škodi. A što ne škodi, može da koristi.
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Kako iracunase one 24 minute? 
Koje se tu formule uopste koriste
Koje se tu formule uopste koriste
1
1
The sun.. is already down!
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Ljekare brine onih 11,8 odsto koji su razvili zavisnost i gledaju ih preko 110 minuta nedjeljno.
1
1
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Mene brine kojom metodom se to racuna, i koji se sve parametri koriste.. ili je jos samo jedan pausalni egzibicionizam 
The sun.. is already down!
Re: Zasto gledamo porno filmove?
hocel moc spavat od brige ☹
2
2
za mene senf je istina
po virslama je ispisan
po virslama je ispisan
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Bome, ovo je i za Inzkovo izrazavanje.
1
1
The sun.. is already down!
Re: Zasto gledamo porno filmove?
ja na pornhubu znam svaki video iz ovih kategorija koje gledam, obradujem se kad izadje novi ocm
2
2
za mene senf je istina
po virslama je ispisan
po virslama je ispisan
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Ti si Chuck Norris ove kategorije. Pregled'o sve
2
2
The sun.. is already down!
Re: Zasto gledamo porno filmove?
a brt ja npr kad mi je dosadno pustim pornic
kad sam u kuci sam pustim pornice na tv po cijeli dan rade...
kad sam u kuci sam pustim pornice na tv po cijeli dan rade...
za mene senf je istina
po virslama je ispisan
po virslama je ispisan
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Znaci, nije ti bilo dosadno sad kad si bio bolestan 
1
1
The sun.. is already down!
Re: Zasto gledamo porno filmove?
jednom bio u drugovom kaficu rano ujutru, on nesta moro ic i ostanem ja da mu pricuvam kafic. nije bilo gostiju, dosadno i ja pustim pornic i zaspem. poslije konobar iz kafica pored zvao druga, kaze ulazim ti u lokal frajer pustio pornic i zaspo, sta si ono zaposlio haha
1
1
za mene senf je istina
po virslama je ispisan
po virslama je ispisan
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Naravno ne gledam.... mislim da sam jednom,davno naletila i par minuta pogledala. meni je to sve smijesno.. zbilja bez veze...
i danas ko to gleda.. ne druzim se s takvim osobama..
zbilja bez veze... i danas ko to gleda.. ne druzim se s takvim osobama..
1
1
.............................................................................................
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Evo i Belle, dolijala.
Pa kako to.. jel' ti prvo pitas ljude da li gledaju porno filmove, pa onda odlucis da li ces se druziti s njima?
Ili im viris kroz prozor?
Pa kako to.. jel' ti prvo pitas ljude da li gledaju porno filmove, pa onda odlucis da li ces se druziti s njima?
Ili im viris kroz prozor?
1
1
The sun.. is already down!
Re: Zasto gledamo porno filmove?
skontam ja takve.. .............................................................................................
Re: Zasto gledamo porno filmove?
High sense woman
Cijenim, postujem, respekt
Cijenim, postujem, respekt
The sun.. is already down!
Re: Zasto gledamo porno filmove?
Kome nije mrsko neka procita
Kako gledanje pornografskih sadržaja menja mozak?
U savremeno doba je bez ikakve sumnje dokazano, da je struktura mozga promenjiva. Ta struktura se menja sa našim iskustvima i formira puteve i veze koji korespondiraju onome što gledamo, slušamo i učimo. Od filozofskih rasprava na predavanjima do upoznavanja ulica u novom gradu u kome se nalazimo; čak naizgled pasivno sedenje i slušanje muzike, ili gledanje TV-a dovodi do formiranja novih veza u mozgu koje nas, u konačnici, čine onim što jesmo. Veliki problem, iako izuzetno prikriven, koji je dosegao razmere epidemije jeste gledanje pornografije i pogađa mnogo više muškarce nego žene.
Zašto je gledanje pornografije izuzetno veliki problem? Većina članaka o problematičnoj naravi ove teme obično govore o tome iz psihološke i/ili sociološke perspektive. Ovaj članak će, međutim, pokušati objasniti učinke gledanja pornografije iz perspektive neuroznanosti.
Aktuelni model koji objašnjava kako učimo i pamtimo stvari na razini mozga, uzima sinaptičku prilagodljivost kao osnovu. Sinaptička prilagodljivost je sposobnost mozga da promeni snagu u vezama između neurona (moždanih stanica) kao odgovor na određeno iskustvo. To uključuje promenu količine i vrste određenih receptora, kao i količine oslobođenih neurotransmitera.
Jedan od najbitnijih neurotransmitera u mozgu je dopamin. On ima mnogo važnih uloga u mozgu poput onih u regulaciji voljnih pokreta, motivacije, nagrade, kazne i učenja. Nedostatak dopamina je povezan sa poremećajem pažnje kod djece (ADHD), padom kognitivnih sposobnosti kod starijih osoba i depresijom. Upoznavanje javnosti sa utecajem dopamina na zdravlje ljudi je najčešće kroz slučajeve poznatih ličnosti kao što su Muhameda Ali i Michael J. Fox, koji boluju od Parkinsonove bolesti, koja je usko povezana sa disfunkcijom dopamina u mozgu.
Dopamin ima važnu ulogu kod doživljaja užitka, nagrade i učenja. Droge kao što je kokain, pogađaju dopaminergični sistem što vodi oslobađanju velike količine dopamina i rezultira osećajem izuzetnog zadovoljstva, ali što često dovodi do ovisnosti. Brojne studije dovode dopamin u vezu sa iščekivanjem ili samim doživljajem užitka. Ovisno o području mozga, dopamin može biti oslobođen pre ili tokom samog doživljaja užitka. Kada je oslobođen, dopamin jača i učvršćuje veze u mozgu nastale kao rezultat aktivnosti koja se provodi. Ovo je prvi korak koji vodi pojednca ka ponavljanju aktivnosti, kako bi osetio isto zadovoljstvo još jednom.
Na koji način je sve ovo vezano za pornografiju? Kako se slike projiciraju na displeju, to izaziva uzbuđenje koje aktivira dopaminergični sistem na isti način kako ga aktivira i delovanja kokaina. Novoformirane veze u mozgu nastale gledanjem pornografskih slika, ili video materijala uveliko postaju ojačane od strane ogromne količine oslobođenog dopamina. Umesto da slike koje gledamo idu u kratkoročnu memoriju gdje bi bile zaboravljenje nakon što ugasimo displej, učešće dopamina osigurava da se one presele u dugoročnu memoriju i opsjedaju um osobe konstantnim reprojiciranjem. Uznemirujuća je činjenica da što se više nečega prisećamo to čvršće ostaje u našoj memoriji. Setite se svojih studentskih dana i procesa pripremanja ispita – neprestano ponavljanje gradiva sve dok čvrsto ne ostane u memoriji.
Pornografija je fantazija. Različite scene sa uvijek drugim akterima daju onome koji gleda iluziju imanja odnosa sa novom osobom svaki put. Ove „zvezde“ dopuštaju razne vrste poniženja od strane muškaraca u eksplicitnim scenama. Same te radnje su apsolutno odvratne većini mentalno zdravih osoba. Međutim, samo dizajniranje i osmišljavanje pornografskih scena ide ka povezivanju nekoliko normalnih stvari glede seksualnosti sa elementima koji to nisu. Ovo je način na koji onaj koji gleda stiče novo iskustvo i želju za eksperimentisanjem u privatnom životu. Elektromagnetni talasi koji se emitiraju sa displeja izazivaju promene u mozgu, koje rezultiraju oslobađanjem dopamina, što dovodi do osećaja stvarnog, ali u osnovi iluzivnog, stanja ugode i zadovoljstva. Dopamin ojačava novonastale veze i stečena seksualna iskustva i sledeća stvar koja se dešava je da čovek traži od svoje žene da se upusti u seksualne fantazije koje je on preuzeo u svoju podsvest gledanjem pornografskih materijala.
Sled događaja u mozgu je zabrinjavajuće jednostavan. Kroz sinaptičku prilagodljivost nove veze se stvaraju kao rezultat gledanja pornografije i skladište u memoriju. Budući da je iskustvo izuzetno uzbudljivo, količina oslobođenog dopamina je ogromna i utiče na kreiranje izuzetno jakih neuronskih veza.
Kada je slika smeštena u dugoročnu memoriju, javljaju se dve posledice:
Budući da se isti sistem pokreće kao i kod upotrebe kokaina, razvija se ovisnost,
Osoba koja je gledala pornografske materijale pokušava oponašati viđeno, što vodi razočarenju.
Umesto brojnih žena koja se mogu videti u pornografskim materijalima sada je samo jedna i što je još gore, ta žena ne zvuči, čini niti izgleda kao one koje su ušle u podsvjest osobe preko gledanja pornografije.
Nažalost, to nije kraj priče. Nakon razočarenja u stvarnosti zbog nerealnih, na iluziji zasnovanih očekivanja, mozak ne samo da prestaje otpuštanje dopamina pri reafirmaciji tih situacija, nego ga spušta ispod početne razine. To vodi ka depresiji nastaloj kao rezultat razočarenja i nezadovljstva bračnim drugom kao nekim ko nije ono što smo očekivali da će biti. Uprkos naporima mnogih žena da “začine stvari”, pa čak i da se same podvrgnu ponižavajućim aktima koji su umetno preuzeti u mozgove njihovih muževa, o pornografiji ovisni muževi samo će vrlo kratko uživati u tome pre nego što izgube interes. U međuvremenu, žena se oseća neprivlačno i emocionalno napušteno, uprkos njezinim naporima, ne znajući da se ona ne može takmičiti s dopaminskom eksplozijom u mozgu koju nudi pornografija.
Izuzetno značajna činjenica je da mozak deluje kao celina. Promena u jednom području mozga utiče na druga područja. To je sistem umreženosti moždanih neurona gdje se rezultati gledanja pornografije prenose na celi mozak. Opseg uticaja na druge delove mozga i kognitivne procese je područje istraživanja koje zahteva detaljniji pristup i veću pažnju.
Iako neuroznanost prikazuje veoma uznemirujuću sliku onih koji su pod uticajem pornografije, to nisu sve loše vesti. Već smo spomenuli da se prilikom gledanja pornografije aktivira isti sistem kao i prilikom uzimanja droge kao što je kokain, međutim sama osnova nije ista. Ovisnik o kokainu mora proći kroz izuzetno težak proces detoksifikacije svoga tela, u suprotnom izlaže se opasnosti da izgubi život usled konstantne upotrebe droge.
S druge strane, muškarci koji su saznali za negativne strane gledanja pornografije mogu prestati istoga trena bez značajnih psihičkih posledica. Naravno da to zahteva izuzetnu snagu volje i nalaženje drugih stvari koje interesuju pojedinca i s kojima će upražnjavati svoje vreme.
U početku, kao i kod svake ovisnosti, slike već gledanih pornografskih sadržaja se pojavljuju pred očima i testiraju volju pojedinca da ustraje. Srećom, mozak koji se odlikuje izuzetnom prilagodljivošću, kako je jednom bio prilagođen pornografiji, isto tako se može vratiti na početno stanje čistoće. To je iznimno učinkovit organ koji se vrlo efikasno rešava neuronskih veza koje se više ne koriste. Što duže osoba ne gleda pornografiju to je više verovatno da će mozak odbaciti već postojeće sadržaje koji opsedaju čoveka. Sudjelovanje u novim iskustvima i angažovanje mozga u različitim aktivnostima, prisili će mozak da zanemari druge stvari. Samo je potrebno vremena i potrebno je ponuditi adekvatan izbor mozgu, mozak će uvek izabrati ono što osoba aktivira češće.
Kako gledanje pornografskih sadržaja menja mozak?
U savremeno doba je bez ikakve sumnje dokazano, da je struktura mozga promenjiva. Ta struktura se menja sa našim iskustvima i formira puteve i veze koji korespondiraju onome što gledamo, slušamo i učimo. Od filozofskih rasprava na predavanjima do upoznavanja ulica u novom gradu u kome se nalazimo; čak naizgled pasivno sedenje i slušanje muzike, ili gledanje TV-a dovodi do formiranja novih veza u mozgu koje nas, u konačnici, čine onim što jesmo. Veliki problem, iako izuzetno prikriven, koji je dosegao razmere epidemije jeste gledanje pornografije i pogađa mnogo više muškarce nego žene.
Zašto je gledanje pornografije izuzetno veliki problem? Većina članaka o problematičnoj naravi ove teme obično govore o tome iz psihološke i/ili sociološke perspektive. Ovaj članak će, međutim, pokušati objasniti učinke gledanja pornografije iz perspektive neuroznanosti.
Aktuelni model koji objašnjava kako učimo i pamtimo stvari na razini mozga, uzima sinaptičku prilagodljivost kao osnovu. Sinaptička prilagodljivost je sposobnost mozga da promeni snagu u vezama između neurona (moždanih stanica) kao odgovor na određeno iskustvo. To uključuje promenu količine i vrste određenih receptora, kao i količine oslobođenih neurotransmitera.
Jedan od najbitnijih neurotransmitera u mozgu je dopamin. On ima mnogo važnih uloga u mozgu poput onih u regulaciji voljnih pokreta, motivacije, nagrade, kazne i učenja. Nedostatak dopamina je povezan sa poremećajem pažnje kod djece (ADHD), padom kognitivnih sposobnosti kod starijih osoba i depresijom. Upoznavanje javnosti sa utecajem dopamina na zdravlje ljudi je najčešće kroz slučajeve poznatih ličnosti kao što su Muhameda Ali i Michael J. Fox, koji boluju od Parkinsonove bolesti, koja je usko povezana sa disfunkcijom dopamina u mozgu.
Dopamin ima važnu ulogu kod doživljaja užitka, nagrade i učenja. Droge kao što je kokain, pogađaju dopaminergični sistem što vodi oslobađanju velike količine dopamina i rezultira osećajem izuzetnog zadovoljstva, ali što često dovodi do ovisnosti. Brojne studije dovode dopamin u vezu sa iščekivanjem ili samim doživljajem užitka. Ovisno o području mozga, dopamin može biti oslobođen pre ili tokom samog doživljaja užitka. Kada je oslobođen, dopamin jača i učvršćuje veze u mozgu nastale kao rezultat aktivnosti koja se provodi. Ovo je prvi korak koji vodi pojednca ka ponavljanju aktivnosti, kako bi osetio isto zadovoljstvo još jednom.
Na koji način je sve ovo vezano za pornografiju? Kako se slike projiciraju na displeju, to izaziva uzbuđenje koje aktivira dopaminergični sistem na isti način kako ga aktivira i delovanja kokaina. Novoformirane veze u mozgu nastale gledanjem pornografskih slika, ili video materijala uveliko postaju ojačane od strane ogromne količine oslobođenog dopamina. Umesto da slike koje gledamo idu u kratkoročnu memoriju gdje bi bile zaboravljenje nakon što ugasimo displej, učešće dopamina osigurava da se one presele u dugoročnu memoriju i opsjedaju um osobe konstantnim reprojiciranjem. Uznemirujuća je činjenica da što se više nečega prisećamo to čvršće ostaje u našoj memoriji. Setite se svojih studentskih dana i procesa pripremanja ispita – neprestano ponavljanje gradiva sve dok čvrsto ne ostane u memoriji.
Pornografija je fantazija. Različite scene sa uvijek drugim akterima daju onome koji gleda iluziju imanja odnosa sa novom osobom svaki put. Ove „zvezde“ dopuštaju razne vrste poniženja od strane muškaraca u eksplicitnim scenama. Same te radnje su apsolutno odvratne većini mentalno zdravih osoba. Međutim, samo dizajniranje i osmišljavanje pornografskih scena ide ka povezivanju nekoliko normalnih stvari glede seksualnosti sa elementima koji to nisu. Ovo je način na koji onaj koji gleda stiče novo iskustvo i želju za eksperimentisanjem u privatnom životu. Elektromagnetni talasi koji se emitiraju sa displeja izazivaju promene u mozgu, koje rezultiraju oslobađanjem dopamina, što dovodi do osećaja stvarnog, ali u osnovi iluzivnog, stanja ugode i zadovoljstva. Dopamin ojačava novonastale veze i stečena seksualna iskustva i sledeća stvar koja se dešava je da čovek traži od svoje žene da se upusti u seksualne fantazije koje je on preuzeo u svoju podsvest gledanjem pornografskih materijala.
Sled događaja u mozgu je zabrinjavajuće jednostavan. Kroz sinaptičku prilagodljivost nove veze se stvaraju kao rezultat gledanja pornografije i skladište u memoriju. Budući da je iskustvo izuzetno uzbudljivo, količina oslobođenog dopamina je ogromna i utiče na kreiranje izuzetno jakih neuronskih veza.
Kada je slika smeštena u dugoročnu memoriju, javljaju se dve posledice:
Budući da se isti sistem pokreće kao i kod upotrebe kokaina, razvija se ovisnost,
Osoba koja je gledala pornografske materijale pokušava oponašati viđeno, što vodi razočarenju.
Umesto brojnih žena koja se mogu videti u pornografskim materijalima sada je samo jedna i što je još gore, ta žena ne zvuči, čini niti izgleda kao one koje su ušle u podsvjest osobe preko gledanja pornografije.
Nažalost, to nije kraj priče. Nakon razočarenja u stvarnosti zbog nerealnih, na iluziji zasnovanih očekivanja, mozak ne samo da prestaje otpuštanje dopamina pri reafirmaciji tih situacija, nego ga spušta ispod početne razine. To vodi ka depresiji nastaloj kao rezultat razočarenja i nezadovljstva bračnim drugom kao nekim ko nije ono što smo očekivali da će biti. Uprkos naporima mnogih žena da “začine stvari”, pa čak i da se same podvrgnu ponižavajućim aktima koji su umetno preuzeti u mozgove njihovih muževa, o pornografiji ovisni muževi samo će vrlo kratko uživati u tome pre nego što izgube interes. U međuvremenu, žena se oseća neprivlačno i emocionalno napušteno, uprkos njezinim naporima, ne znajući da se ona ne može takmičiti s dopaminskom eksplozijom u mozgu koju nudi pornografija.
Izuzetno značajna činjenica je da mozak deluje kao celina. Promena u jednom području mozga utiče na druga područja. To je sistem umreženosti moždanih neurona gdje se rezultati gledanja pornografije prenose na celi mozak. Opseg uticaja na druge delove mozga i kognitivne procese je područje istraživanja koje zahteva detaljniji pristup i veću pažnju.
Iako neuroznanost prikazuje veoma uznemirujuću sliku onih koji su pod uticajem pornografije, to nisu sve loše vesti. Već smo spomenuli da se prilikom gledanja pornografije aktivira isti sistem kao i prilikom uzimanja droge kao što je kokain, međutim sama osnova nije ista. Ovisnik o kokainu mora proći kroz izuzetno težak proces detoksifikacije svoga tela, u suprotnom izlaže se opasnosti da izgubi život usled konstantne upotrebe droge.
S druge strane, muškarci koji su saznali za negativne strane gledanja pornografije mogu prestati istoga trena bez značajnih psihičkih posledica. Naravno da to zahteva izuzetnu snagu volje i nalaženje drugih stvari koje interesuju pojedinca i s kojima će upražnjavati svoje vreme.
U početku, kao i kod svake ovisnosti, slike već gledanih pornografskih sadržaja se pojavljuju pred očima i testiraju volju pojedinca da ustraje. Srećom, mozak koji se odlikuje izuzetnom prilagodljivošću, kako je jednom bio prilagođen pornografiji, isto tako se može vratiti na početno stanje čistoće. To je iznimno učinkovit organ koji se vrlo efikasno rešava neuronskih veza koje se više ne koriste. Što duže osoba ne gleda pornografiju to je više verovatno da će mozak odbaciti već postojeće sadržaje koji opsedaju čoveka. Sudjelovanje u novim iskustvima i angažovanje mozga u različitim aktivnostima, prisili će mozak da zanemari druge stvari. Samo je potrebno vremena i potrebno je ponuditi adekvatan izbor mozgu, mozak će uvek izabrati ono što osoba aktivira češće.
1
1