Mehanizmi odbrane
-
Skitnica
- Senior
- Reactions:
- Posts: 12247
- Joined: Fri Jul 31, 2020 11:36 pm
- Location: Iza leđa
- 2
Mehanizmi odbrane
1. Poricanje (negacija)
Poricanje je odbijanje da se prihvati stvarnost ili činjenica, ponašajući se kao da bolan događaj, misao ili osećanje ne postoje. Smatra se jednim od najprimitivnijih mehanizama odbrane zato što je karakteristika razvoja u ranom detinjstvu. Mnogi ljudi koriste poricanje u svakodnevnom životu da bi izbegli suočavanje sa bolnim osećanjima ili oblastima svojih života sa kojima ne žele da se pomire. Na primer, osoba koja je funkcionalni alkoholičar često poriče svoj problem sa pićem, naglašavajući to kako dobro funkcioniše na poslu i u vezi.
2. Regresija
Regresija je vraćanje na raniji stadijum razvoja kada smo suočeni sa neprihvatljivim mislima ili nagonima. Na primer, adolescent koji je preplavljen strahom, besom i rastućim seksualnim nagonom postaje nametljiv i počinje da ispoljava ponašanja iz ranog detinjstva koja je odavno prerastao, kao što je mokrenje u krevet. Odrasli mogu regradirati kada su pod velikim stresom, odbijajući da napuste svoj krevet i uključe se u normalne, svakodnevne aktivnosti.
3. “Acting out”
“Acting out” je ispoljavanje ekstremnog ponašanja sa ciljem izražavanja misli ili osećanja koje je osoba nesposobna da iskaže na drugačiji način. Umesto da kaže “ljut/a sam na tebe”, osoba koja koristi “acting out” bacaće knjige ili će udarati u zid. Kada osoba koristi “acitng out” ona se oslobađa pristiska i oseća se smirenije i mirnije. Na primer, dečiji napad besa kada dete dobije šta želi od roditelja oblik je “acting out”-a. Samopovređivanje takođe može biti oblik acting out-a, ispoljavajući fizičkim bolom ono što ne možemo podneti emocionalno.
4. Disocijacija ili izolacija
Disocijacija je kada osoba izgubi pojam o vremenu i/ili identitetu i umesto starih u trenutku stvori nove predstave o sebi kako bi nastavila sa životom. Osobe koje su disocirane obično gube pojam o vremenu ili o sebi i o svojim uobičajenim mislima i sećanjima. Ljudi sa istorijom bilo kakvog zlostavljanja u detinjstu često pate od nekog oblika disocijacije. U ekstremnim slučajevima disocijacija može dovesti do toga da osoba veruje da ima više ličnosti (poremećaj višestruke ličnosti). Ljudi koji koriste disocijaciju često imaju neki svoj nepovezani pogled na svet i žive u svom svetu. Vreme i njihova slika o sebi nisu u kontinuitetu kao što je slučaj kod većine ljudi. Na taj način, osobe koje su disocirane mogu se odvojiti od stvarnosti za neko vreme i živeti u drugom svetu koji nije pretrpan mislima, osećanjima i sećanjima koja su nepodnošljiva.
5. Podeljeno mišljenje
Podeljeno mišljenje je manji oblik disocijacije, delovi sebe su odvojeni od svesti ostalih delova i ponašanja. Kao da osoba ima podeljene skupove vrednosti. Na primer, neko može biti iskrena osoba koja ne plaća porez i na taj način održava oba sistema vrednosti odvojeno, ostajući nesvesna misaonog nesklada.
6. Projekcija
Projekcija je pogrešno pridavanje sopstvenih neželjenih misli, osećanja ili nagona drugoj osobi koja nema te misli, osećanja ili nagone. Projekcija se najčešće koristi kada osoba ima neprihvatljive misli koje ne može da iskaže, ili kada joj se gadi sama pomisao da ima takve misli. Na primer, supruga može biti ljuta na svog muža zato što ne sluša, a ustvari je ona ta koja se ljuti na sebe jer ne sluša. Projekcija je često rezultat nedostatka uvida i prihvatanja sopstvenih motiva i osećanja.
7. Reakciona formacija
Reakciona formacija je obrtanje neželjenih ili opasnih misli, osećanja i nagona u njihove suprotnosti. Na primer, žena koja je veoma ljuta na svog šefa i koja želi da da otkaz, umesto toga postaje preterano ljubazna i velikodušna pema svom šefu i ispoljava želju da radi tamo zauvek. Ona nije u stanju da izrazi negativne emocije besa i nezadovoljstva svojim poslom i umesto toga postaje preterano ljubazna kako bi javno pokazala svoj nedostatak besa i nezadovoljstva.
Manje primitivni, zreliji mehanizmi odbrane
Manje primitnivni mehanizmi odbrane su korak napred u odnosu na primitivne mehanizme. Mnogi ljudi koriste ove mehanizme i kao odrasli, za većinu oni su korisni, ali ipak nisu najkonstruktivniji način součavanja sa sopstvenim osećanjima, stresom i anksioznošću. Ako prepoznate nekoliko ovih kod sebe, ne brinite – svi ih koriste.
8. Potiskivanje
Potiskivanje je nesvesno blokiranje neprihvatljivih misli, osećanja i nagona. Najvažnije za potiskivanje je da je nesvesno, i zbog toga ljudi imaju jako malo kontrole nad njim. “Potisnuta sećanja” su sećanja kojima su u nesvesnom i kojima je blokiran pristup i pregled. Međutim, sećanja su promenljiva i podložna uticajima, a ne DVD snimak vašeg života. Ona su kao DVD koji je pročišćen i izmenjen vašim životnim iskustvom, pa čak i onim što ste pročitali ili videli.
9. Pomeranje
Pomeranje je preusmeravanje misli, osećanja i nagona sa jednog predmeta ili osobe na drugu osobu ili predmet. Ljudi često koriste pomeranje kada ne mogu da ispolje svoja osećanja prema nekoj osobi na siguran način. Klasičan primer je čovek koji je ljut na šefa, ali ne može da ispolji bes na šefu jer se plaši da ne bude otpušten. Umesto toga, on dolazi kući i šutira psa ili se posvađa sa ženom. Taj čovek preusmerava svoj bes sa šefa na psa ili ženu. Naravno, ovo je veoma neefikasan mehanizam odbrane, zato što, iako se bes ispolji, to njegovo ispoljavanje na druge bezopasne ljude ili stvari izazvaće dodatne probleme većini ljudi.
10. Intelektualizacija
Intelektualizacija je preterano razmišljanje kada smo suočeni sa nekim neprihvatljivim nagonom, situacijom ili ponašanjem bez uključivanja emocija koje bi pomogle kao posrednici smeštanjem misli u emocionalni, ljudski kontekst. Umesto da se suoči sa bolnim emocijama, osoba može koristiti intelekualizaciju da udalji sebe od tog nagona, događaja ili ponašanja. Na primer, osoba koja je upravo saznala da ima neizlečivu bolest, umesto da ispolji svoju tugu i patnju, fokusira se na detalje svih mogućih bezuspešnih medicinskih procedura.
11. Racionalizacija
Racionalizacija je smeštanje nečega u drugačije svetlo ili davanje drugačijeg objašnjenja za nečija zapažanja ili ponašanja, sa ciljem menjanja stvarnosti. Na primer, žena je izlazila sa muškarcem koji joj se veoma dopadao, misli da ju je iznenda ostavio bez razloga. Ona preformuliše situaciju u svojoj glavi i kaže: “Sve vreme sam sumnjala da je gubitnik” (ili čuveno “kiselo grožđe”, iz čuvene priče o lisici koja nije mogla da dohvati grožđe pa ga je proglasila kiselim).
12. Poništavanje
Poništavanje je pokušaj da se povuku nesvesna ponašanja ili misli koja su neprihvatljiva ili bolna. Na primer, nakon što shvatite da ste nenamerno uvredili nekog dragog, vi sledećih sat vremena provedete hvaleći njegovu lepotu, šarm i intelekt. Poništavanjem prethodne radnje, osoba pokušava da speči štetu prvobitnog komentara, nadajući se da će se jedan komentar isključiti drugi.
Zreli mehanizmi odbrane
Zreli mehanizmi odbrane često su najkonstruktivniji i najkorisniji odraslima, ali zahtevaju svakodnevnu vežbu i trud. Dok je za primitivne mehanizme odbrane potrebno da malo pokušate i rešite osnovne probleme i pitanja, zreli mehanizmi odbrane su usmereni da pomaganje osobi da bude konstuktivniji deo svoje okoline. Ljudi sa zrelijim mehanizmima odbrane nemaju problema u prihvatanju sebe i drugih.
13. Sublimacija
Sublimacija je preusmeravanje neprihvatljivih nagona, misli i emocija u prihvatljive. Na primer, kada osoba ima seksualni nagon koji ne bi volela da ispolji, ona se usmeri na rigorozne vežbe. Preusmeravanje takvih neprihvatljivih ili bolnih nagona u produktivnije pomaže osobi da kanališe svoju energiju koja bi drugačije bila izgubljena ili iskorišćena na način koji bi osobi stvorio još više anksioznosti
Sublimacija se takođe vrši i humorom ili fantaziranjem. Korišćen kao mehanizam odbrane, humor predstavlja preusmeravanje neprihvatljivih nagona ili misli u bezopasne priče ili šale. Humor smanjuje napetost situacije i stvara udobnost smeha između osobe i nagona. Kada se koristi kao mehanizam odbrane, fantaziranje je usmeravanje neprihvatljivih ili nedostižnih želja u maštu. Na primer, zamišljanje svog krajnjeg cilja u karijeri može biti korisno kada se surećete sa trenutnim teškoćama u akademskim postignućima. Oba, i humor i fantaziranje, pomažu osobi da sagleda situaciju na drugi način ili da se fokusira na nove aspekte situacije.
14. Kompenzacija
Kompenzacija je proces psihološkog kontrabalansiranja opažene slabosti, naglašavanjem snage u drugim oblastima. Naglašavanjem i fokusiranjem na svoju snagu, osoba shvata da ne može biti jaka u svim stvarima i u svim oblastima svog života. Na primer, kada neko kaže, “ja ne umem da kuvam, ali sigurno umem da perem sudove!” on pokušava da kompenzuje svoj nedostatak u kuvanju, naglašavanjem svoje sposobnosti čišćenja. Kada se koristi na odgovarajući način a ne na način da natkompenzuje, kompenzacija je mehanizam koji pomože osobi da osnaži svoje samopouzdanje i sliku o sebi.
15. Asertivnost
Asertivnost je stavljanje naglaska na svoje potrebe i misli na način koji je direktan, siguran i pun poštovanja. Stilovi komunikacije stoje na kontinuumu, krećući se od pasivnog do agresivnog, dok se asertivni nalazi tačno između. Ljudi koji su pasivni i komuniciraju na pasivan način, dobri su slušaoci ali retko govore u svoje ime ili o svojim potrebama. Osobe koje su agresivne i koje komuniciraju na taj način, dobre su vođe ali često na štetu tuđih ideja i potreba. Asertivni nalaze balans kada govore za sebe, iznose svoje mišljenje ili potrebe na direktan, ali način pun poštovanja i slušaju kada im drugi govore. Veća asertivnost je jedan od najpoželjnijih stilova komunikacije i najkorisniji odbrambeni mehanizam koji većina ljudi želi da nauči i koristi.
Odbrambeni mehanizmi su najčešće naučena ponašanja, većinu njih naučili smo još u detinjstvu. To je dobra stvar, jer znači da kao odrasli možemo odabrati da naučimo neka nova ponašanja i nove mehanizme odbrane koji mogu biti značajni za naš život. Čak i ako samo postanemo svesniji kada koristimo neke od manje primitivnih mehanizama odbrane, može nam pomoći da identifikujemo ponašanja koja želite da promenimo.
Autor: Dr Džon GroholIzvor: Psychcentral
Poricanje je odbijanje da se prihvati stvarnost ili činjenica, ponašajući se kao da bolan događaj, misao ili osećanje ne postoje. Smatra se jednim od najprimitivnijih mehanizama odbrane zato što je karakteristika razvoja u ranom detinjstvu. Mnogi ljudi koriste poricanje u svakodnevnom životu da bi izbegli suočavanje sa bolnim osećanjima ili oblastima svojih života sa kojima ne žele da se pomire. Na primer, osoba koja je funkcionalni alkoholičar često poriče svoj problem sa pićem, naglašavajući to kako dobro funkcioniše na poslu i u vezi.
2. Regresija
Regresija je vraćanje na raniji stadijum razvoja kada smo suočeni sa neprihvatljivim mislima ili nagonima. Na primer, adolescent koji je preplavljen strahom, besom i rastućim seksualnim nagonom postaje nametljiv i počinje da ispoljava ponašanja iz ranog detinjstva koja je odavno prerastao, kao što je mokrenje u krevet. Odrasli mogu regradirati kada su pod velikim stresom, odbijajući da napuste svoj krevet i uključe se u normalne, svakodnevne aktivnosti.
3. “Acting out”
“Acting out” je ispoljavanje ekstremnog ponašanja sa ciljem izražavanja misli ili osećanja koje je osoba nesposobna da iskaže na drugačiji način. Umesto da kaže “ljut/a sam na tebe”, osoba koja koristi “acting out” bacaće knjige ili će udarati u zid. Kada osoba koristi “acitng out” ona se oslobađa pristiska i oseća se smirenije i mirnije. Na primer, dečiji napad besa kada dete dobije šta želi od roditelja oblik je “acting out”-a. Samopovređivanje takođe može biti oblik acting out-a, ispoljavajući fizičkim bolom ono što ne možemo podneti emocionalno.
4. Disocijacija ili izolacija
Disocijacija je kada osoba izgubi pojam o vremenu i/ili identitetu i umesto starih u trenutku stvori nove predstave o sebi kako bi nastavila sa životom. Osobe koje su disocirane obično gube pojam o vremenu ili o sebi i o svojim uobičajenim mislima i sećanjima. Ljudi sa istorijom bilo kakvog zlostavljanja u detinjstu često pate od nekog oblika disocijacije. U ekstremnim slučajevima disocijacija može dovesti do toga da osoba veruje da ima više ličnosti (poremećaj višestruke ličnosti). Ljudi koji koriste disocijaciju često imaju neki svoj nepovezani pogled na svet i žive u svom svetu. Vreme i njihova slika o sebi nisu u kontinuitetu kao što je slučaj kod većine ljudi. Na taj način, osobe koje su disocirane mogu se odvojiti od stvarnosti za neko vreme i živeti u drugom svetu koji nije pretrpan mislima, osećanjima i sećanjima koja su nepodnošljiva.
5. Podeljeno mišljenje
Podeljeno mišljenje je manji oblik disocijacije, delovi sebe su odvojeni od svesti ostalih delova i ponašanja. Kao da osoba ima podeljene skupove vrednosti. Na primer, neko može biti iskrena osoba koja ne plaća porez i na taj način održava oba sistema vrednosti odvojeno, ostajući nesvesna misaonog nesklada.
6. Projekcija
Projekcija je pogrešno pridavanje sopstvenih neželjenih misli, osećanja ili nagona drugoj osobi koja nema te misli, osećanja ili nagone. Projekcija se najčešće koristi kada osoba ima neprihvatljive misli koje ne može da iskaže, ili kada joj se gadi sama pomisao da ima takve misli. Na primer, supruga može biti ljuta na svog muža zato što ne sluša, a ustvari je ona ta koja se ljuti na sebe jer ne sluša. Projekcija je često rezultat nedostatka uvida i prihvatanja sopstvenih motiva i osećanja.
7. Reakciona formacija
Reakciona formacija je obrtanje neželjenih ili opasnih misli, osećanja i nagona u njihove suprotnosti. Na primer, žena koja je veoma ljuta na svog šefa i koja želi da da otkaz, umesto toga postaje preterano ljubazna i velikodušna pema svom šefu i ispoljava želju da radi tamo zauvek. Ona nije u stanju da izrazi negativne emocije besa i nezadovoljstva svojim poslom i umesto toga postaje preterano ljubazna kako bi javno pokazala svoj nedostatak besa i nezadovoljstva.
Manje primitivni, zreliji mehanizmi odbrane
Manje primitnivni mehanizmi odbrane su korak napred u odnosu na primitivne mehanizme. Mnogi ljudi koriste ove mehanizme i kao odrasli, za većinu oni su korisni, ali ipak nisu najkonstruktivniji način součavanja sa sopstvenim osećanjima, stresom i anksioznošću. Ako prepoznate nekoliko ovih kod sebe, ne brinite – svi ih koriste.
8. Potiskivanje
Potiskivanje je nesvesno blokiranje neprihvatljivih misli, osećanja i nagona. Najvažnije za potiskivanje je da je nesvesno, i zbog toga ljudi imaju jako malo kontrole nad njim. “Potisnuta sećanja” su sećanja kojima su u nesvesnom i kojima je blokiran pristup i pregled. Međutim, sećanja su promenljiva i podložna uticajima, a ne DVD snimak vašeg života. Ona su kao DVD koji je pročišćen i izmenjen vašim životnim iskustvom, pa čak i onim što ste pročitali ili videli.
9. Pomeranje
Pomeranje je preusmeravanje misli, osećanja i nagona sa jednog predmeta ili osobe na drugu osobu ili predmet. Ljudi često koriste pomeranje kada ne mogu da ispolje svoja osećanja prema nekoj osobi na siguran način. Klasičan primer je čovek koji je ljut na šefa, ali ne može da ispolji bes na šefu jer se plaši da ne bude otpušten. Umesto toga, on dolazi kući i šutira psa ili se posvađa sa ženom. Taj čovek preusmerava svoj bes sa šefa na psa ili ženu. Naravno, ovo je veoma neefikasan mehanizam odbrane, zato što, iako se bes ispolji, to njegovo ispoljavanje na druge bezopasne ljude ili stvari izazvaće dodatne probleme većini ljudi.
10. Intelektualizacija
Intelektualizacija je preterano razmišljanje kada smo suočeni sa nekim neprihvatljivim nagonom, situacijom ili ponašanjem bez uključivanja emocija koje bi pomogle kao posrednici smeštanjem misli u emocionalni, ljudski kontekst. Umesto da se suoči sa bolnim emocijama, osoba može koristiti intelekualizaciju da udalji sebe od tog nagona, događaja ili ponašanja. Na primer, osoba koja je upravo saznala da ima neizlečivu bolest, umesto da ispolji svoju tugu i patnju, fokusira se na detalje svih mogućih bezuspešnih medicinskih procedura.
11. Racionalizacija
Racionalizacija je smeštanje nečega u drugačije svetlo ili davanje drugačijeg objašnjenja za nečija zapažanja ili ponašanja, sa ciljem menjanja stvarnosti. Na primer, žena je izlazila sa muškarcem koji joj se veoma dopadao, misli da ju je iznenda ostavio bez razloga. Ona preformuliše situaciju u svojoj glavi i kaže: “Sve vreme sam sumnjala da je gubitnik” (ili čuveno “kiselo grožđe”, iz čuvene priče o lisici koja nije mogla da dohvati grožđe pa ga je proglasila kiselim).
12. Poništavanje
Poništavanje je pokušaj da se povuku nesvesna ponašanja ili misli koja su neprihvatljiva ili bolna. Na primer, nakon što shvatite da ste nenamerno uvredili nekog dragog, vi sledećih sat vremena provedete hvaleći njegovu lepotu, šarm i intelekt. Poništavanjem prethodne radnje, osoba pokušava da speči štetu prvobitnog komentara, nadajući se da će se jedan komentar isključiti drugi.
Zreli mehanizmi odbrane
Zreli mehanizmi odbrane često su najkonstruktivniji i najkorisniji odraslima, ali zahtevaju svakodnevnu vežbu i trud. Dok je za primitivne mehanizme odbrane potrebno da malo pokušate i rešite osnovne probleme i pitanja, zreli mehanizmi odbrane su usmereni da pomaganje osobi da bude konstuktivniji deo svoje okoline. Ljudi sa zrelijim mehanizmima odbrane nemaju problema u prihvatanju sebe i drugih.
13. Sublimacija
Sublimacija je preusmeravanje neprihvatljivih nagona, misli i emocija u prihvatljive. Na primer, kada osoba ima seksualni nagon koji ne bi volela da ispolji, ona se usmeri na rigorozne vežbe. Preusmeravanje takvih neprihvatljivih ili bolnih nagona u produktivnije pomaže osobi da kanališe svoju energiju koja bi drugačije bila izgubljena ili iskorišćena na način koji bi osobi stvorio još više anksioznosti
Sublimacija se takođe vrši i humorom ili fantaziranjem. Korišćen kao mehanizam odbrane, humor predstavlja preusmeravanje neprihvatljivih nagona ili misli u bezopasne priče ili šale. Humor smanjuje napetost situacije i stvara udobnost smeha između osobe i nagona. Kada se koristi kao mehanizam odbrane, fantaziranje je usmeravanje neprihvatljivih ili nedostižnih želja u maštu. Na primer, zamišljanje svog krajnjeg cilja u karijeri može biti korisno kada se surećete sa trenutnim teškoćama u akademskim postignućima. Oba, i humor i fantaziranje, pomažu osobi da sagleda situaciju na drugi način ili da se fokusira na nove aspekte situacije.
14. Kompenzacija
Kompenzacija je proces psihološkog kontrabalansiranja opažene slabosti, naglašavanjem snage u drugim oblastima. Naglašavanjem i fokusiranjem na svoju snagu, osoba shvata da ne može biti jaka u svim stvarima i u svim oblastima svog života. Na primer, kada neko kaže, “ja ne umem da kuvam, ali sigurno umem da perem sudove!” on pokušava da kompenzuje svoj nedostatak u kuvanju, naglašavanjem svoje sposobnosti čišćenja. Kada se koristi na odgovarajući način a ne na način da natkompenzuje, kompenzacija je mehanizam koji pomože osobi da osnaži svoje samopouzdanje i sliku o sebi.
15. Asertivnost
Asertivnost je stavljanje naglaska na svoje potrebe i misli na način koji je direktan, siguran i pun poštovanja. Stilovi komunikacije stoje na kontinuumu, krećući se od pasivnog do agresivnog, dok se asertivni nalazi tačno između. Ljudi koji su pasivni i komuniciraju na pasivan način, dobri su slušaoci ali retko govore u svoje ime ili o svojim potrebama. Osobe koje su agresivne i koje komuniciraju na taj način, dobre su vođe ali često na štetu tuđih ideja i potreba. Asertivni nalaze balans kada govore za sebe, iznose svoje mišljenje ili potrebe na direktan, ali način pun poštovanja i slušaju kada im drugi govore. Veća asertivnost je jedan od najpoželjnijih stilova komunikacije i najkorisniji odbrambeni mehanizam koji većina ljudi želi da nauči i koristi.
Odbrambeni mehanizmi su najčešće naučena ponašanja, većinu njih naučili smo još u detinjstvu. To je dobra stvar, jer znači da kao odrasli možemo odabrati da naučimo neka nova ponašanja i nove mehanizme odbrane koji mogu biti značajni za naš život. Čak i ako samo postanemo svesniji kada koristimo neke od manje primitivnih mehanizama odbrane, može nam pomoći da identifikujemo ponašanja koja želite da promenimo.
Autor: Dr Džon GroholIzvor: Psychcentral
Re: Mehanizmi odbrane
Ovih nekoliko prvih zvuče patološki 
I'm waking up to ash and dust I wipe my brow and I sweat my rust
Re: Mehanizmi odbrane
Kako tri obrambena mehanizma; disocijacija, poricanje i oklop, odnose se na seksualno zadovoljstvo.
U ovom postu na blogu istražit ćemo tri uobičajene obrane za koje se, prema seksualnoj terapeutkinji i istraživačici Gini Ogden (2008.), vjeruje da isplivaju na površinu u seksualnim odnosima. Oni su odvajanje, poricanje i oklop. O svakoj obrani raspravljat će se u odnosu na njihovo moguće podrijetlo u djetinjstvu, njihove fizičke i osobne komponente te kako, u odrasloj dobi, mogu djelovati u parovima sa seksualnim problemima.
Ego obrambeni mehanizmi i fizičko tijelo
Wilhelm Reich, radikalni psihijatar i nasljednik Sigmunda Freuda, uzeo je principe obrane ega i razvio ih u ono što je nazvao "strukturom karaktera" (Reich, 1933./1945.). Za razliku od obrane ega, karakterna struktura pojedinca bila je rezultat društvenih procesa koji su se prvi put iskusili unutar nuklearne obitelji (Corrington, 2003). Reich je predložio da su "rane" sebi bile nanesene u ranom životu. Mogu se dogoditi zbog neprijateljski raspoloženog roditelja, ili zbog nedostatka odgoja, ili kada roditelj odbacuje djetetovu prirodnu izražajnost i kreativnost. Internalizirana rana postaje konsolidirana i “konzervirana” u nesvjesnom, kao dio karakterne strukture pojedinca. Nakon toga, obrana postaje " automatski mehanizam neovisan o svjesnoj volji " (Reich, 1933/1945 str. 154). Potencijalno se može pojaviti kao neurotski problem u svakoj dimenziji funkcioniranja pojedinca. U širem smislu, neurotični problem temeljen na obrani također bi poremetio normalnu seksualnu funkciju.
Unutar pojedinca, ti procesi stvaraju ono što je Reich nazvao "oklopom karaktera". Vjerovao je da u terapiji klijent može rastvoriti oklop – ili obranu – što bi izazvalo sjećanje na iskustvo iz djetinjstva koje je uopće bilo poticaj za blokadu (Greenberg & Saffron, 1987.).
Reichov učenik, psihijatar Alexander Lowen, preuzeo je Reichov rad i razvio terapeutski sustav nazvan Bioenergetika. Ovaj sustav kombinira psihoanalizu, Reichove karakterne obrane i izrazito fizičku komponentu: podsvjesnu napetost mišića. U vezi s ovom potonjom značajkom, Lowen je uveo važnost "uzemljenja tijela" putem kontakta sa stopalima i nogama, kao načina dovođenja svjesne svijesti klijenta u njegovo tijelo i izbacivanje iz njegovih misli (Lowen, 1975.).
I Reich i Lowen potvrdili su da je seksualnost osnovna funkcija ljudskog tijela zajedno s kretanjem, osjećanjem, disanjem i drugim oblicima fizičkog samoizražavanja (Good & Rabinowitz, 2001.). Zanimljivo, Reich je otkrio da su mnogi njegovi pacijenti izražavali strah od želje za seksualnim užitkom, što je nazvao "tjeskoba užitka". Napomenuo je da se javlja kod pojedinaca koji su odrasli uz roditelje koji su se, skrivajući se iza maske “pravedne samodiscipline”, bavili fizičkim i emocionalnim zlostavljanjem. Također ga je primijetio kod odraslih rođenih u hladnim obiteljima bez emocija u kojima je ljubav često bila uskraćena kao oblik kazne. Gina Ogden izvještava da je Reich te obitelji nazvao "tvornicama represije". One su zapravo bile “ poligoni za seksualnu disfunkciju, nepovezanost, bez radosti i nasilje ” (Ogden, 2008. str. 150). Lowen naglašava kako obrane, unutar tako opresivnog razvojnog okruženja, djeluju i kao mehanizmi preživljavanja i služe ograničavanju života i vitalnosti (Lowen, 1975.).
Tri obrane
U skladu s reichiansko-lowenovskom teorijom obrana koje se odnose na seksualno ponašanje, prva obrana o kojoj se ovdje raspravlja je disocijacija. Disocijacija kao poremećaj koji se može dijagnosticirati opisana je u DSM-V kao " poremećaj i/ili diskontinuitet u normalnoj integraciji svijesti, pamćenja, identiteta, emocija, percepcije, reprezentacije tijela, motoričke kontrole i ponašanja " (American Psychiatric Association, 2013., str. 291). Sve brojnija literatura o disocijaciji ukazuje na traumu kao uzrok. Traumatska iskustva mogu slomiti strukturu sebe, rezultirajući stanjima sličnim hipnotici i ugroženom sviješću o stvarnosti (Gavin, 2010.). Tijekom seksa, disocijacija se može manifestirati kao sklonost pojedinca da odluta i izađe iz svjesne svijesti što rezultira nemogućnošću da bude potpuno prisutan. Takvo ponašanje također može ukazivati na slabu emocionalnu vezu ili nedostatak privrženosti partneru. Međutim, disocijacija nije uvijek patološka ili neprilagodljiva. Na primjer, može se koristiti adaptivno za blokiranje kronične boli. Međutim, kako ističe G. Ogden (2008.), blokiranje boli može biti dvosjekli mač, smanjujući sposobnost pojedinca da osjeća bilo što, uključujući i seksualnu ekstazu.
Druga obrana, poricanje, i točnije, poricanje stvarnosti, može poslužiti kao adaptivni mehanizam za zaštitu nečijih vrijednosti i uvjerenja od kvarenja. U svom neprilagodljivom obliku, poricanje iskrivljuje percepciju osobe kada je suočena s traumatičnom situacijom. Jednostavna analogija za opisivanje poricanja bila bi nojev koji zabija glavu u pijesak kad je ugrožen. Gerald Corey (2013) tvrdi da je poricanje najmanje složena od svih obrana ega u svojoj osnovnoj funkciji blokiranja. U sličnom svjetlu, psihologinja Phebe Cramer (1987.) izjavljuje da je poricanje najiskonskija obrana. U djetinjstvu je njegova svrha zaštititi nezrelo dijete od štetne pretjerane stimulacije u vrijeme kada je ono razvojno nesposobno fizički se ukloniti ili odvojiti od događaja.
Kako djeca rastu, jezik poricanja pojavljuje se u često korištenim frazama kao što su: “Ne bojim se” i “Ne boli” (Cramer, 1987). Reich je držao da poricanje uključuje proces samonegacije. Dijete shvaća da ako mu njihova potreba uzrokuje bol, tada će ono ili ona potpuno prestati trebati. Kapacitet želje se u tom procesu smanjuje (Blanck i Blanck, 1974).
U odrasloj dobi do poricanja dolazi kada osoba ignorira prošla ili sadašnja sjećanja ili iskustva koja su neugodna ili preteška za prihvatiti. Umjesto toga, kao obrana, pozornost se prebacuje na bezazlene stvari (Diehl i sur., 2014.). U kontekstu seksualnih odnosa, G. Ogden (2008) predlaže da poricanje ima nekoliko funkcija. Može poslužiti za odvajanje ljudi od sjećanja na uvredljivu i traumatičnu povijest koju bi radije zaboravili – koja bi mogla biti izazvana u bliskom emocionalnom odnosu. Iz ovog kuta, poricanje se može koristiti za izbjegavanje emocija izazvanih intimnim kontaktom ili seksualnim užitkom ako ta iskustva izazovu traumatično sjećanje ili zlostavljanje koje bi osoba radije zaboravila. Također se može manifestirati u uvjerenju da je minimalno zadovoljstvo koje pojedinac dobiva od upuštanja u seks normalno. Konačno, u ekstremnijim slučajevima, to bi se moglo činiti kao poricanje da je seks važan i moglo bi se manifestirati kao poricanje da seksualna želja uopće postoji.
Treća obrana u reichiansko-lowenovskom okviru je oklop koji se, prema Lowenu (1975.), manifestira kao obrazac mišićne napetosti u tijelu. Poput oklopa, ova napetost služi za zaštitu pojedinca od prijetećih i bolnih emocionalnih iskustava ili od agresije drugih. Oklop također štiti pojedinca od vlastitih štetnih impulsa (Lowen, 1975). Podrijetlo oklopa, prema Lowenu (1958.), je u djetinjstvu i povezano je s iskustvom ljubavi, ranim erotskim osjećajima i razvojem seksualnosti. Kako dijete ulazi u adolescenciju i počinje spolno sazrijevati, roditelj suprotnog spola – koji je prije bio nježan i dostupan – povlači svoju fizičku ljubav. Reference na “tatinu djevojčicu” i “mamin veliki čovjek” nestaju. Budući da je dijete/rani adolescent još nezreo u svom razumijevanju i ne može razlikovati ljubav, erotsko zadovoljstvo i seksualnost, ono to doživljava kao odbacivanje od strane roditelja. Nuspojava odbijanja je udarac njihovoj sposobnosti senzualnih i seksualnih osjećaja. Kako bi kompenziralo ovo odbacivanje, dijete odlučuje kontrolirati sve emocije povezane s tim odbacivanjem – bijes i bol, ali i pozitivne osjećaje novonastale seksualnosti – tako da ih obuzda (Lowen, 1958). Budući da je ova obrana utkana u strukturu ega, očituje se kao stalna pitanja kontrole i kao preokupacija ponosnim predstavljanjem sebe i da nikada ne "ispada loše". Iako Gina Ogden (2008.) ovu obranu radije naziva "oklopom", ne treba je brkati s Reichovom globalnijom obrambenom formacijom "oklopom karaktera".
Nije iznenađujuće da osoba s ovom obranom ima tendenciju držati se ukočeno, poput Limenog čovjeka u Čarobnjaku iz Oza. Postavljaju stroga ograničenja vlastitom ponašanju, što rezultira opreznošću. Što se tiče seksa, ovi limeni muškarci i žene težit će kompulzivnom suzdržavanju svojih erotskih nagona i biti nesposobni "prepustiti" se tijekom orgazma i prepustiti se svojim instinktima užitka (Lowen, 1975.).
Lowen (1975.) je naglasio važnost razumijevanja neverbalne komunikacije ili onoga što je on nazvao, "jezika tijela" kako bi se istražio karakter obrana uma i tijela. Na primjer, kada osoba pokuša prikriti svoje osjećaje umjetnim posturalnim stavom, njeno tijelo opovrgava skrivenu istinu putem prevladavanja napetosti. Lowen ističe da “ izgovaranje laži stvara stanje tjelesne napetosti koje se odražava na krvni tlak, brzinu pulsa i električnu vodljivost kože ” (Lowen, 1975., str. 100), (dakle test detektora laži). Bioenergetski primjer oklopa u smislu povezanosti uma i tijela i njegovog utjecaja na seksualnost pojavljuje se u obrascu napetosti mišića “oklopljene” osobe. Takvi ljudi, prema Lowenu, mogu doslovce biti stisnuti ili zagušeni. Pod takvom napetosti, nemoguće im je ostvariti zadovoljavajuće seksualne odnose jer nisu u stanju prepustiti se osjećajima intenzivnog seksualnog užitka iz straha da će ispasti budalasti (Lowen, 1975.).
G. Ogden (2008.) tvrdi da oklop može onemogućiti pojedincu da uspostavi pravi kontakt ili vezu sa seksualnim partnerom jer obrana inhibira izražavanje osjećaja, toliko bitnih za intimnost. Ugodan seks između oklopljenih parova jednostavno je nemoguć (Ogden, 2008).
Nalazi istraživanja koji se bave preprekama zdravim bračnim odnosima povezani su s učincima oklopa u vezama. Iako nisu identificirani kao ego-obrana i nisu izravni nasljednici loze Reich/Lowen, slavni istraživači odnosa John i Julie Gottman razvili su koncept "pregrada" (Gottman, 1998). Stonewalling je obrambeni odgovor koji se javlja kada se član para emocionalno udalji ili povuče od svog partnera. Prema njihovom istraživanju, 85 posto zidara su muškarci. Tijekom sukoba, kada se muškarac koristi kameniranjem kao obranom, njegov puls i krvni tlak vjerojatno će porasti, što ukazuje – u lowenističkom smislu – da postoji i fiziološka dimenzija koja djeluje u kameniranju. Implikacije su ozbiljne: jednom kada bilo koji od supružnika postane kronični lutalica, brak postaje nestabiln, a sudbina veze nepredvidiva bez intervencije. Što se tiče seksualne intimnosti, stres i napetost postaju toliko prisutni da se parovi u potpunosti suzdržavaju od interakcije (Gottman, 1998.).
Da sve sažmemo
Kada je riječ o korištenju obrambenih mehanizama, postoji njihova tjelesnost i opipljivost. Na primjer, kada se osoba odvaja tijekom seksa, može se osjećati rastreseno i bestjelesno. Kada osoba poriče svoj seksualni život sa svojim partnerom i ponaša se kao da je "u redu" kada nije, ili da "nije važno" kada jest, dolazi do nesklada koji se javlja jer se fizička intimnost i seksualni užitak izbjegavaju. Na kraju, kada je osoba oklopljena tijekom seksa, dolazi do nedostatka fizičkog intenziteta i seksualnog zanosa, koji se zamjenjuje fizičkim stresom i napetošću. Ono što je zajedničko svim ovim obrambenim mehanizmima je njihova uloga u održavanju parova seksualno nezadovoljnim i nesigurno privrženim.