„Dolazim sutra, čekajte me!” – Isus.
Poruka je unijela zbrku u cijelo mjesto. Župnik, gradonačelnik, uglednici, svi su se trudili da prirede što bolji doček Božjem Sinu.
Savjetovali su se i odlučili da svaka obitelj Isusu ponudi najljepše i najvrjednije što ima za taj nezaboravni događaj koji će proslaviti cijeli njihov kraj.
Sutradan su na putu prema selu ugledali šepava siromaha s dugom bradom u dronjcima i starim cipelama.
”On je!” poviče župnik. ”Poznajem njegov stil! Znao sam da će se odjenuti u siromaha.”
”On je, on je!” vikali su ostali.
Okupili su se oko siromaha, nudeći mu svoje dragocjenosti i veličajući ljepotu svoga dara.
Istinski iznenađen, siromah je darove stavljao na zaprežna kola koja mu je za tu zgodu darovao gradonačelnik.
Siromah je na kraju zahvalio, sve ih blagoslovio i odvezao se kolima.
Mještani su odahnuli. Sve je tako dobro prošlo da bi im i anđeli mogli pozavidjeti, rekao je i sam župnik.
Uvečer je, međutim, došao Isus.
”Oprostite zbog kašnjenja”, reče. ”Zadržali su me neki važni poslovi…”
”Jesi li ti doista Isus?” poviče župnik zbunjeno. ”Ali, onda… Tko je bio onaj čovjek…?”
”Ono je bio prevarant! Uzeo je naše dragocjenosti!” vikali su ljutiti mještani.
”U potjeru za njim!” povikaše.
Svi su pojurili za prevarantom da vrate dragocjenosti koje je odvezao.
Isus je, kao i obično, ostao posve sam na opustjelom brdu.
– Bruno Ferrero
Najljepse izreke o Bogu
Re: Najljepse izreke o Bogu
Palača ili svratište?
Jednom se jedan Sufi svetac pojavio na vratima palače. Nitko ga se nije usudio zaustaviti te je došao do samog trona na kojem je sjedio sultan Ibrahim benAdam.
“Kako vam mogu pomoći?” upita kralj.
“Treba mi mjesto za spavanje u ovom svratištu.”
“Ovo nije svratište. Ovo je moja palača.”
“Smijem li pitati tko je bio vlasnik ovog mjesta prije vas?”
“Moj je otac. On je mrtav.”
“A tko je bio vlasnik prije njega?”
“Moj djed. On je također mrtav.”
“I ovo mjesto u kojem ljudi borave neko kratko vrijeme prije nego zauvijek odu nekamo drugdje vi ne nazivate svratištem?”
Jednom se jedan Sufi svetac pojavio na vratima palače. Nitko ga se nije usudio zaustaviti te je došao do samog trona na kojem je sjedio sultan Ibrahim benAdam.
“Kako vam mogu pomoći?” upita kralj.
“Treba mi mjesto za spavanje u ovom svratištu.”
“Ovo nije svratište. Ovo je moja palača.”
“Smijem li pitati tko je bio vlasnik ovog mjesta prije vas?”
“Moj je otac. On je mrtav.”
“A tko je bio vlasnik prije njega?”
“Moj djed. On je također mrtav.”
“I ovo mjesto u kojem ljudi borave neko kratko vrijeme prije nego zauvijek odu nekamo drugdje vi ne nazivate svratištem?”
Re: Najljepse izreke o Bogu
Ono sto je potrebno jeste da covjek shvati kako je religija u konacnici samo slovo na papiru, kako su crkve, dzamije i manastiri samo mrtve gradzevine i kako je on , covjek, zapravo najveci hram gospodnji.
Jer zaista, nigdje covjek ne moze sresti Boga kao sto to cini u tisini svoje duse.
Uistinu tisina je glas gospodnji, dok je religija samo filozofija koja je kroz stoljeca svog postojanja unijela nesnosnu buku u ovaj svijet.
Jer zaista, nigdje covjek ne moze sresti Boga kao sto to cini u tisini svoje duse.
Uistinu tisina je glas gospodnji, dok je religija samo filozofija koja je kroz stoljeca svog postojanja unijela nesnosnu buku u ovaj svijet.
Re: Najljepse izreke o Bogu
Lijepo mi je ovo pozivanje na oprost duga.
Citirala sam iz Svegog pisma, peta knjiga Mojsijeva…Za slucaj da neko ovdje pogleda
Svake sedme godine proglasi opraštanje dugova. 2 A opraštanje neka bude na ovaj način: svaki zajmodavac neka oprosti dug kojim se njegov bližnji zadužio kod njega. Neka ne tera svog bližnjeg ili svog brata da mu vrati dug, jer je proglašeno opraštanje dugova u čast Gospodu. 3 Tuđinca možeš terati da ti vrati dug, ali sve tvoje što se nađe kod tvog brata neka mu oprosti tvoja ruka. 4 Ne bi trebalo da iko među vama bude siromašan, jer će te Gospod blagosloviti u zemlji koju ti Gospod, tvoj Bog, daje da je uzmeš u nasledstvo. 5 Gospod, tvoj Bog, blagosloviće te samo ako budeš slušao njegov glas i držao i tvorio sav ovaj nauk koji ti danas dajem. 6 Blagosloviće te Gospod, tvoj Bog, kao što ti je obećao, pa ćeš mnogim narodima pozajmljivati uz zalog, a sam nećeš uzimati u zajam. Vladaćeš nad mnogim narodima, a oni nad
tobom neće vladati.
7 Ako neko od tvoje braće osiromaši u
nekom od tvojih gradova, u zemlji koju ti daje Gospod, tvoj Bog, nemoj da ti srce otvrdne i da budeš škrt prema svom siromašnom bratu. 8 Nego darežljivo otvori svoju ruku i pozajmi mu uz zalog ono što mu nedostaje, koliko mu god treba. 9 Pazi da ti se u srcu ne pojavi pokvarena misao, pa da kažeš: ‘Približava se sedma godina, godina opraštanja dugova’, i da ti oko ne bude škrto prema tvom siromašnom bratu, pa da mu ništa ne daš. On će zavapiti Gospodu žaleći se na tebe i to će ti biti greh. 10 Daj mu i neka ti srce ne bude škrto kad mu daješ, jer će te zbog toga Gospod, tvoj Bog, blagosloviti u svim tvojim delima i u svemu čega se prihvatiš. 11 Jer siromašnog nikada neće nestati iz zemlje. Zato ti dajem uput: Darežljivo otvori svoju ruku prema svom bratu u oskudici i siromašnom u svojoj zemlji.
Citirala sam iz Svegog pisma, peta knjiga Mojsijeva…Za slucaj da neko ovdje pogleda
Svake sedme godine proglasi opraštanje dugova. 2 A opraštanje neka bude na ovaj način: svaki zajmodavac neka oprosti dug kojim se njegov bližnji zadužio kod njega. Neka ne tera svog bližnjeg ili svog brata da mu vrati dug, jer je proglašeno opraštanje dugova u čast Gospodu. 3 Tuđinca možeš terati da ti vrati dug, ali sve tvoje što se nađe kod tvog brata neka mu oprosti tvoja ruka. 4 Ne bi trebalo da iko među vama bude siromašan, jer će te Gospod blagosloviti u zemlji koju ti Gospod, tvoj Bog, daje da je uzmeš u nasledstvo. 5 Gospod, tvoj Bog, blagosloviće te samo ako budeš slušao njegov glas i držao i tvorio sav ovaj nauk koji ti danas dajem. 6 Blagosloviće te Gospod, tvoj Bog, kao što ti je obećao, pa ćeš mnogim narodima pozajmljivati uz zalog, a sam nećeš uzimati u zajam. Vladaćeš nad mnogim narodima, a oni nad
tobom neće vladati.
7 Ako neko od tvoje braće osiromaši u
nekom od tvojih gradova, u zemlji koju ti daje Gospod, tvoj Bog, nemoj da ti srce otvrdne i da budeš škrt prema svom siromašnom bratu. 8 Nego darežljivo otvori svoju ruku i pozajmi mu uz zalog ono što mu nedostaje, koliko mu god treba. 9 Pazi da ti se u srcu ne pojavi pokvarena misao, pa da kažeš: ‘Približava se sedma godina, godina opraštanja dugova’, i da ti oko ne bude škrto prema tvom siromašnom bratu, pa da mu ništa ne daš. On će zavapiti Gospodu žaleći se na tebe i to će ti biti greh. 10 Daj mu i neka ti srce ne bude škrto kad mu daješ, jer će te zbog toga Gospod, tvoj Bog, blagosloviti u svim tvojim delima i u svemu čega se prihvatiš. 11 Jer siromašnog nikada neće nestati iz zemlje. Zato ti dajem uput: Darežljivo otvori svoju ruku prema svom bratu u oskudici i siromašnom u svojoj zemlji.
Re: Najljepse izreke o Bogu
hahaha isus zavrsavo poslove po carsiji pa se zadrzo i zakasnijoPeace wrote: ↑Tue Apr 27, 2021 5:43 amPalača ili svratište?
Jednom se jedan Sufi svetac pojavio na vratima palače. Nitko ga se nije usudio zaustaviti te je došao do samog trona na kojem je sjedio sultan Ibrahim benAdam.
“Kako vam mogu pomoći?” upita kralj.
“Treba mi mjesto za spavanje u ovom svratištu.”
“Ovo nije svratište. Ovo je moja palača.”
“Smijem li pitati tko je bio vlasnik ovog mjesta prije vas?”
“Moj je otac. On je mrtav.”
“A tko je bio vlasnik prije njega?”
“Moj djed. On je također mrtav.”
“I ovo mjesto u kojem ljudi borave neko kratko vrijeme prije nego zauvijek odu nekamo drugdje vi ne nazivate svratištem?”
1
1
za mene senf je istina
po virslama je ispisan
po virslama je ispisan
Re: Najljepse izreke o Bogu
Gospode, uzdrži me od pogubne navike, da moram nešto kažem o svakoj temi i u svakoj prilici.
Oslobodi me od težnje da se miješam u stvari drugih, da bih nešto poboljšao.
Učini da budem misaon, a ne dosadan. Koristan, a ne despot.
Uzdrži me od iskušenja da detaljno izlažem beskrajne pojedinosti.
Daj mi krila, kako bih nemoćan stigao do cilja.
Zatvori mi usta, ako hoću da govorim o bolestima. Njih biva sve više a uživanje beskonačno govoriti o njima - sve je slađe.
Ne usuđujem se da te molim za milost da poboljšaš moju memoriju, ali umnoži moju čovječnost.
Suzbij moju samouvjerenost, kada se desi da se moja sjećanja ne podudaraju sa sjećanjima drugih.
Gospode, samo molim, ne štedi me, kad budeš imao priliku, nauči me slavnoj lekciji, da i ja mogu biti u zabludi.
Ako umijem biti srdačan, sačuvaj u meni tu sposobnost.
Istina, ja ne namjeravam da se pretvorim u sveca: neki od njih su nepodnošljivi u bliskoj komunikaciji. A kisjeli ljudi su vrhunac stvaranja samog đavola.
Nauči me da otkrivam dobro, tamo gdje ga ne očekujem i da prepoznam neočekivane talente u drugim ljudima.
Oslobodi me od težnje da se miješam u stvari drugih, da bih nešto poboljšao.
Učini da budem misaon, a ne dosadan. Koristan, a ne despot.
Uzdrži me od iskušenja da detaljno izlažem beskrajne pojedinosti.
Daj mi krila, kako bih nemoćan stigao do cilja.
Zatvori mi usta, ako hoću da govorim o bolestima. Njih biva sve više a uživanje beskonačno govoriti o njima - sve je slađe.
Ne usuđujem se da te molim za milost da poboljšaš moju memoriju, ali umnoži moju čovječnost.
Suzbij moju samouvjerenost, kada se desi da se moja sjećanja ne podudaraju sa sjećanjima drugih.
Gospode, samo molim, ne štedi me, kad budeš imao priliku, nauči me slavnoj lekciji, da i ja mogu biti u zabludi.
Ako umijem biti srdačan, sačuvaj u meni tu sposobnost.
Istina, ja ne namjeravam da se pretvorim u sveca: neki od njih su nepodnošljivi u bliskoj komunikaciji. A kisjeli ljudi su vrhunac stvaranja samog đavola.
Nauči me da otkrivam dobro, tamo gdje ga ne očekujem i da prepoznam neočekivane talente u drugim ljudima.
Re: Najljepse izreke o Bogu
U svakom čoveku živi onaj duh iznad kojega nema ničega na svetu, i zato, ma šta bio čovek na zemlji: velmoža ili robijaš, arhijerej ili prosjak, svi su jednaki, jer u svakome živi ono što je iznad svega na svetu. Ceniti i uvažavati velmožu više nego prosjaka isto je što i ceniti i uvažavati jedan zlatnik više od drugog zato što je jedan zavijen u belu, a drugi u crnu hartiju. Treba se uvek setiti da je u svakom čoveku ista duša kao i u meni, i da se, prema tome, sa svima ljudima treba ophoditi jednako, sa pažnjom i poštovanjem.
Deca su mudrija od odraslih. Dete ne pita za zvanje čovekovo, nego svom dušom oseća da u svakom čoveku živi ono što je jedno isto i u njemu i u svim ljudima.
JEDNO ISTO DUHOVNO NAČELO ŽIVI NE SAMO U SVIM LjUDIMA NEGO I U SVEMU ŽIVOM.
Samilost prema svemu živome potrebna je najviše zbog toga da bi čovek mogao da napreduje u vrlinama. Ko je milostiv taj neće ni uvrediti ni ožalostiti, i oprostiće. Dobar čovek ne može da ne bude milostiv. A ako je čovek nepravedan i zao, onda on sigurno nije ni milostiv. Bez samilosti prema svemu živome ne može da bude vrline
Deca su mudrija od odraslih. Dete ne pita za zvanje čovekovo, nego svom dušom oseća da u svakom čoveku živi ono što je jedno isto i u njemu i u svim ljudima.
JEDNO ISTO DUHOVNO NAČELO ŽIVI NE SAMO U SVIM LjUDIMA NEGO I U SVEMU ŽIVOM.
Samilost prema svemu živome potrebna je najviše zbog toga da bi čovek mogao da napreduje u vrlinama. Ko je milostiv taj neće ni uvrediti ni ožalostiti, i oprostiće. Dobar čovek ne može da ne bude milostiv. A ako je čovek nepravedan i zao, onda on sigurno nije ni milostiv. Bez samilosti prema svemu živome ne može da bude vrline
-
deksametazon
- Član
- Reactions: 77
- Posts: 153
- Joined: Sat Jan 01, 2022 3:24 pm
Re: Razgovori s Bogom
Medinska poruka dana i dova
subota, 12. džumade-l-uhra,1443.h.g./ 15.01.2022.g.
Ako se raziđeš u mišljenju sa bratom, prijateljem ili rođakom, a još se budete i sporili zbog toga nemoj ni pomisliti da im učiniš bilo šta loše ili da iskrivljavaš sliku o njima pred drugim ljudima.
Sjeti se da si nekada s njima imao lijepe odnose i da ste se međusobno poštovali.
Lijepo je narod kazao:
Voli prijatelja umjereno jer ti sutra može postati neprijatelj.
Ali i neprijatelja mrzi umjreneo jer ti sutra može postati prijatelj.
اللَّهُمَّ أَجْبِرْ خَوَاطِرَنَا وَأَعْطِنَا سُؤْلَنَا وَأَسْعِدْ وَحَقِّقْ لَنَا كُلَّ الْأُمْنِيَّاتِ وَاكْفِنَا شَرَّ الْفِتَنِ وَالْآفَاتِ وَاغْفِرْ لَنَا السَّيِّآتِ وَعَلِّقْ قُلُوبَنَا بِجَمِيلِ الطَّاعَاتِ وَأَمْطِرْنَا بِكَرَمِكَ وَرَحْمَتِكَ وَلَاتَحْرِمِنَا فَضْلَكَ
اللَّهُمَّ أَغْمِرْنَا وَوَالِدِينَا وَالْأَعِزَاءَ عَلَيْنَا بِعَفْوِكَ وَمَغْفِرَتِكَ وَرَحْمَتِكَ
اللَّهُمَّ اشْفِ مَرْضَانَا وَمَرْضَى الْـمُسْلِمِينَ وَأَنْزِلْ عَلَى دَاءِ كُلِّ مَرِيضٍ دَوَاءً وَارْحَمْ مَوْتَانَا وَمَوْتَى الْـمُسْلِمِينَ
اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّمْ وَبَارِكْ عَلَي سَيِّدِنَا وَحَبيبِنَا وَقُرَّةِ أَعْيُنِنَا وَشَفِيعِنَا مُحَمَّدٍ وَعَلَي آلِهِ وَصَحْبِهِ وَسَلِّمْ تَسْلِيمَا كَثِيرَا
Gospodaru, prosvjetli naš um, udovolji našoj dovi, usreći naša srca, pomozi nam da ostvarimo sve svoje želje, sačuvaj nas svakog iskušenja i svake nedače, naša srca vezuj uz obilne darove, spusti na nas Svoju plemenitost i milost, a nemoj nam uskratiti Svoju dobrotu.
Gospodaru, obaspi nas i naše roditelje, te one nama drage Svojim oprostom i spusti na nas Svoju milost.
Gospodaru, izliječi naše bolesne i sve bolesne, spusti lijek na bolest svakog bolesnika, milost Svoju ukaži našim umrlim.
Gospodaru, salavat, selam i blagoslov spusti u obilju na našeg prvaka Muhammeda, sallallahu alejhi ve selleme, njegovu porodicu i ashabe.
subota, 12. džumade-l-uhra,1443.h.g./ 15.01.2022.g.
Ako se raziđeš u mišljenju sa bratom, prijateljem ili rođakom, a još se budete i sporili zbog toga nemoj ni pomisliti da im učiniš bilo šta loše ili da iskrivljavaš sliku o njima pred drugim ljudima.
Sjeti se da si nekada s njima imao lijepe odnose i da ste se međusobno poštovali.
Lijepo je narod kazao:
Voli prijatelja umjereno jer ti sutra može postati neprijatelj.
Ali i neprijatelja mrzi umjreneo jer ti sutra može postati prijatelj.
اللَّهُمَّ أَجْبِرْ خَوَاطِرَنَا وَأَعْطِنَا سُؤْلَنَا وَأَسْعِدْ وَحَقِّقْ لَنَا كُلَّ الْأُمْنِيَّاتِ وَاكْفِنَا شَرَّ الْفِتَنِ وَالْآفَاتِ وَاغْفِرْ لَنَا السَّيِّآتِ وَعَلِّقْ قُلُوبَنَا بِجَمِيلِ الطَّاعَاتِ وَأَمْطِرْنَا بِكَرَمِكَ وَرَحْمَتِكَ وَلَاتَحْرِمِنَا فَضْلَكَ
اللَّهُمَّ أَغْمِرْنَا وَوَالِدِينَا وَالْأَعِزَاءَ عَلَيْنَا بِعَفْوِكَ وَمَغْفِرَتِكَ وَرَحْمَتِكَ
اللَّهُمَّ اشْفِ مَرْضَانَا وَمَرْضَى الْـمُسْلِمِينَ وَأَنْزِلْ عَلَى دَاءِ كُلِّ مَرِيضٍ دَوَاءً وَارْحَمْ مَوْتَانَا وَمَوْتَى الْـمُسْلِمِينَ
اللَّهُمَّ صَلِّ وَسَلِّمْ وَبَارِكْ عَلَي سَيِّدِنَا وَحَبيبِنَا وَقُرَّةِ أَعْيُنِنَا وَشَفِيعِنَا مُحَمَّدٍ وَعَلَي آلِهِ وَصَحْبِهِ وَسَلِّمْ تَسْلِيمَا كَثِيرَا
Gospodaru, prosvjetli naš um, udovolji našoj dovi, usreći naša srca, pomozi nam da ostvarimo sve svoje želje, sačuvaj nas svakog iskušenja i svake nedače, naša srca vezuj uz obilne darove, spusti na nas Svoju plemenitost i milost, a nemoj nam uskratiti Svoju dobrotu.
Gospodaru, obaspi nas i naše roditelje, te one nama drage Svojim oprostom i spusti na nas Svoju milost.
Gospodaru, izliječi naše bolesne i sve bolesne, spusti lijek na bolest svakog bolesnika, milost Svoju ukaži našim umrlim.
Gospodaru, salavat, selam i blagoslov spusti u obilju na našeg prvaka Muhammeda, sallallahu alejhi ve selleme, njegovu porodicu i ashabe.
2
2
-
deksametazon
- Član
- Reactions: 77
- Posts: 153
- Joined: Sat Jan 01, 2022 3:24 pm
Re: Razgovori s Bogom
Ovo je nekad bila praksa u tekiji u Vukeljicima, nadomak Zivcica koje si negdje pomenuo.
Zvalo se zikir halka, i prakticarili su je uoci petka i ponedjeljka.
Bilo je i to neko probadanja, pa su to izbacili, nije kao u skladu s vjerom. Ne znam da li sad drze zikir halku.
-
deksametazon
- Član
- Reactions: 77
- Posts: 153
- Joined: Sat Jan 01, 2022 3:24 pm
Re: Razgovori s Bogom
Jak je zikr u Skopju još uvijek. U Bosni sada ih ima na više mjesta. Otišao na nekoliko halki jednog hafiza koji je bio učenik visočkih šejhova, ali nije bilo stojeći nego sjedeći i u nekim momentima osjetim kao da se cijela halka diže i spušta pa pomislih da ću se navući, ali oslobađa definitivno negativnu energiju.
Poslije ovakvog zikra si u ravnoj liniji. Na ovom snimku su se zagrijali tek nakon 20 minuta. Re: Najljepse izreke o Bogu
Bila dva čovjeka koji su došli ovdje u hram da se mole: jedan je bio farizej a drugi carinik. Farizej se primakao svetilištu, i sa svojim uzdignutim licem reče: “Zahvaljujem ti, o Gospode moj Bože, jer ja nisam kao drugi ljudi grešnici, koji čine svaki porok, a posebno ovaj carnik; jer ja postim dva puta u sedmici i dajem desetniu od svoga šta imam”.
Carinik je ostao malo dalje, sagnut zemlji, i udarajući se po grudima on reče pognute glave: “Gospode, ja nisam vrijedan da pogledam ka nebu niti ka Tvom svetilištu, jer ja sam mnogo griješio; imaj milosti nadamnom!”
Uistinu, kažem vam, carnik je sišao iz hrama u boljem stanju od ferizeja, jer ga je Bog opravdao opraštajući mu sve njegove grijehe. A ferizej je sišao u gorem stanju od carinika, jer ga je naš Bog odbio, držeći njegova djela u odvratnosti”.
Carinik je ostao malo dalje, sagnut zemlji, i udarajući se po grudima on reče pognute glave: “Gospode, ja nisam vrijedan da pogledam ka nebu niti ka Tvom svetilištu, jer ja sam mnogo griješio; imaj milosti nadamnom!”
Uistinu, kažem vam, carnik je sišao iz hrama u boljem stanju od ferizeja, jer ga je Bog opravdao opraštajući mu sve njegove grijehe. A ferizej je sišao u gorem stanju od carinika, jer ga je naš Bog odbio, držeći njegova djela u odvratnosti”.
Re: Najljepse izreke o Bogu
Oni koji žele da traže Boga, neka oni brzo zatvore prozore i vrata svojih kuća, jer gospodar ne dozvoljava da bude nađen van svoje kuće, (na mjestu) gdje on nije voljan. Čuvajte zato svoje savjesti i svoje srce, jer se Bog ne nalazi izvan nas, na ovom svijetu na kojem je omrznut. Oni koji žele da čine dobra djela, neka oni pripaze na same sebe, jer ne koristi dobiti čitav svijet, a izgubiti vlastitu dušu.
Oni koji žele da uče druge, neka oni žive bolje od drugih, jer se ništa ne može naučiti od onog ko zna manje od nas. Kako će onda grešnik popraviti svoj život kad on sluša onog ko je gori od njega, da ga podučava? Oni koji traže Boga, neka on (sic) bježi od razgovora s ljudima; jer Mojsije pošto je bio sam, na gori Sinaj ga je našao i govorio s Bogom, kao što što prijatelj govori s prijateljem.
Oni koji traže Boga, oni će jednom u trideset dana izići gdje budu ljudi svijeta; jer se u jednom danu mogu uraditi svi poslovi za dvije godine u pogledu posla onoga ko traži Boga.
Kad ide, neka gleda jedino u svoje noge.
Kad govori, neka govori samo ono šta je potrebno.
Kad oni jedu, neka se dižu iza stola još gladni; misleći svaki dan da neće biti drugog; trošeći svoje vrijeme kao onaj koji uvlaći dah.
Neka jedna odjeća od životinjske kože bude dovoljna.
Neka grumen zemlje spava na goloj zemlji; za svaku noć nek bude dovoljno dva časa sna.
Neka ne mrzi nikog osim sebe; nek ne osuđuje nikog osim sebe.
U molitvi neka oni stoje u takvom strahu kao da su na sudu koji dolazi.
Pa činite ovo u službi Božjoj, sa zakonom kog vam je Bog dao preko Mojsija, jer ćete na taj način naći Boga, da ćete stalno i na svakom mjestu se osjećati da je Bog u vama i da ste vi u Bogu”.
Oni koji žele da uče druge, neka oni žive bolje od drugih, jer se ništa ne može naučiti od onog ko zna manje od nas. Kako će onda grešnik popraviti svoj život kad on sluša onog ko je gori od njega, da ga podučava? Oni koji traže Boga, neka on (sic) bježi od razgovora s ljudima; jer Mojsije pošto je bio sam, na gori Sinaj ga je našao i govorio s Bogom, kao što što prijatelj govori s prijateljem.
Oni koji traže Boga, oni će jednom u trideset dana izići gdje budu ljudi svijeta; jer se u jednom danu mogu uraditi svi poslovi za dvije godine u pogledu posla onoga ko traži Boga.
Kad ide, neka gleda jedino u svoje noge.
Kad govori, neka govori samo ono šta je potrebno.
Kad oni jedu, neka se dižu iza stola još gladni; misleći svaki dan da neće biti drugog; trošeći svoje vrijeme kao onaj koji uvlaći dah.
Neka jedna odjeća od životinjske kože bude dovoljna.
Neka grumen zemlje spava na goloj zemlji; za svaku noć nek bude dovoljno dva časa sna.
Neka ne mrzi nikog osim sebe; nek ne osuđuje nikog osim sebe.
U molitvi neka oni stoje u takvom strahu kao da su na sudu koji dolazi.
Pa činite ovo u službi Božjoj, sa zakonom kog vam je Bog dao preko Mojsija, jer ćete na taj način naći Boga, da ćete stalno i na svakom mjestu se osjećati da je Bog u vama i da ste vi u Bogu”.
Re: Najljepse izreke o Bogu
Ljubav je duboka empatija sa suštinom drugog. Prepoznajete sebe, svoju suštinu u drugom. I tako više nećete nanositi patnju onom drugom. Niste odvojeni od cijeline. Jedno ste sa suncem, zemljom, vazduhom. Vi nemate život. Vi jeste život. Jedini život, jedina svest koja poprima oblik muškarca ili žene, psa … Ovo je igra oblika, ples života. U osnovi nismo odvojeni, ni jedni od drugih, ni od bilo kog živog oblika – od cvijeta, drveta, mačke, psa. U njima možete da osjetite sebe. Mogli bismo ga nazvati Bogom.
Re: Najljepse izreke o Bogu
Euzebijeva molitva iz 1. stoljeća n.e.
Daj mi, Bože,
Da ne budem neprijatelj ni jednog čovjeka,
ali da budem prijatelj svega što je trajno i vječno;
Da nikada ne smišljam zlo protiv ikoga, a ako meni tko što loše smišlja,
neka budem pošteđen, a da ne povrijedim onoga koji mi je htio nauditi;
Da samo dobro ljubim, i tražim i postižem;
Da svim ljudima želim sreću i nikom ne zavidim;
Da nikada ne čekam da drugi budu ukoreni zbog zla koje sam ja rekao ili učinio,
nego da sebe korim dok se ne popravim;
Da nikada ne postignem pobjedu koja bi boljela mene
ili moje protivnike;
Da pomirim prijatelje koji se srde;
Da svom snagom pružim pomoć svima koji je trebaju;
Da poštujem samoga sebe;
Da krotim u sebi sve što bi moglo izazvati ljutnju;
Da nikad ne govorim kako je netko zao ili je zlo učinio,
nego da tražim dobre ljude i slijedim njihove stope
Daj mi, Bože,
Da ne budem neprijatelj ni jednog čovjeka,
ali da budem prijatelj svega što je trajno i vječno;
Da nikada ne smišljam zlo protiv ikoga, a ako meni tko što loše smišlja,
neka budem pošteđen, a da ne povrijedim onoga koji mi je htio nauditi;
Da samo dobro ljubim, i tražim i postižem;
Da svim ljudima želim sreću i nikom ne zavidim;
Da nikada ne čekam da drugi budu ukoreni zbog zla koje sam ja rekao ili učinio,
nego da sebe korim dok se ne popravim;
Da nikada ne postignem pobjedu koja bi boljela mene
ili moje protivnike;
Da pomirim prijatelje koji se srde;
Da svom snagom pružim pomoć svima koji je trebaju;
Da poštujem samoga sebe;
Da krotim u sebi sve što bi moglo izazvati ljutnju;
Da nikad ne govorim kako je netko zao ili je zlo učinio,
nego da tražim dobre ljude i slijedim njihove stope
Re: Najljepse izreke o Bogu
Neki je monah upitao velikog učitelja Abbu Nisterija, prijatelja Antuna pustinjaka:
“Šta mi je činiti da steknem najviše dobro?”
Abba odgovori:
“Nije li svejedno šta činiti? Pisma kažu da je Avram bio gostoljubiv i Bog je bio s njim; za Iliju kažu da je voleo samoću i Bog je bio s njim; za Davida da je bio ponizan i Bog je bio s njim.
Stoga, šta god vidiš da ti duša želi u svojoj potrazi za Bogom – to čini, ali uvek pazi da ti srce bude besprekorno.”
“Šta mi je činiti da steknem najviše dobro?”
Abba odgovori:
“Nije li svejedno šta činiti? Pisma kažu da je Avram bio gostoljubiv i Bog je bio s njim; za Iliju kažu da je voleo samoću i Bog je bio s njim; za Davida da je bio ponizan i Bog je bio s njim.
Stoga, šta god vidiš da ti duša želi u svojoj potrazi za Bogom – to čini, ali uvek pazi da ti srce bude besprekorno.”
Re: Najljepse izreke o Bogu
Tražio sam Boga među hrišćanima i na krstu i tu ga ne nađoh. Pođoh u drevne paganske hramove; tamo ni traga od njega. Uđoh u planinske pećine Hire i stigoh i do Kandahara, ali Boga ne nađoh. Čvrsto rešen, pođoh na vrhove planine Kavkaza a tamo nađoh samo staništa orlova.
Onda usmerih moju potragu u Meku na Ćabu, utočište starih i mladih…
Boga ni tamo ne beše. Okrenuvši se filozofiji, potražih Ga kod Avicene, ali u njegovim delima Ga nije bilo. Pođoh potom na mesto Prorokovog iskustva velike pojave Boga “na samo dva metra od njega”, ali Bog ne beše čak ni tamo, na tom uzvišenom mestu.
Najzad, pogledah u svoje sopstveno srce i tu Ga videh; ni na kom drugom mestu On nije bio.
Mevlana Džalaludin Rumi, Persija, 13. vek.
Onda usmerih moju potragu u Meku na Ćabu, utočište starih i mladih…
Boga ni tamo ne beše. Okrenuvši se filozofiji, potražih Ga kod Avicene, ali u njegovim delima Ga nije bilo. Pođoh potom na mesto Prorokovog iskustva velike pojave Boga “na samo dva metra od njega”, ali Bog ne beše čak ni tamo, na tom uzvišenom mestu.
Najzad, pogledah u svoje sopstveno srce i tu Ga videh; ni na kom drugom mestu On nije bio.
Mevlana Džalaludin Rumi, Persija, 13. vek.
Re: Najljepse izreke o Bogu
Svaki čovek je slika Božija
Petar Mamonov sve više liči na oca Anatolija koga je glumio u filmu „Ostrvo“. Živi daleko od svetske taštine u zabačenom selu Efanovo, moli se, opšti sa Bogom više nego sa ostatkom sveta. I samo povremeno pravi koncerte na kojima svira voljen rok-en-rol.
Skandal majstor i provokator u mladosti, osnivač jedne od najboljih rok grupa SSSR-a „Zvuci Mu“ jako se promenio. Zašto i kako se to desilo Petar Nikolajevič je pričao Nataliji Nikolajčik uoči svog 60. rođendana.
Šta se desilo, kako sam došao do vere? Otkud znam? Patio sam, umirao, bio na samrti, hteo da živim. Opametio se. Počeo da spasavam sebe. Prvo telo. Onda sam i na dušu počeo da mislim. Ponekad mi je veoma teško, jer se treba savladati: strasti ključaju, kipe – užas, upomoć! Tada se molim: „Gospode pomiluj!“ Pomaže. Ne sećam se svoje prošlosti, osim kao u bunilu, da bila je potpuno bunilo. Ne sećam se jučerašnjeg dana i neću da pamtim. Okrenut sam napred. Večnost je preda mnom. Dan je prošao i ja sam bliže Bogu. S Njim opštim bolje nego sa sinovima.
Svaki čovek je slika Božija, svaki – ikona. U toku života proživljavamo i dobro i loše. Ali svi smo mi božija stvorenja i samim svojim životom utičemo na svoj izgled. Na mom licu ispisani su svi moji poroci, sve moje muke, radosti. I lica naša, i tela – odraz su našeg života. Duh sebi stvara formu. I ne postoji pojam „kad bi“. Zato što su sve vlasi kose čovekove izbrojane. Ali, čovek ima izbor. I treba da ga čini svaki dan – prvo umom, a onda srcem. Izabrati ovaj život i proći ga do kraja. Evo kakva je shema! Pijanica ima cirozu jetre – da li zato što ga je Bog kaznio? Ne, on je to sam izabrao! Da sam nastavio da pijem do sada – već bih bio mrtav. Hvala Bogu, shvatio sam da treba prestati. Zbog pića sam izgubio deset-dvadeset godina života. Ali, glavno je da sam shvatio!
PETJA, OPERI ZUBE
Ne pamtim događaje, već lica. Sećam se, na primer, lica moje mame kad je bila mlada. Bila je veoma vesela osoba. I danas je takva. Mama se družila sa mnom, vaspitavala me, što je danas velika retkost. Kada bih je uvredio, učinio ili rekao nešto što nije dobro, čitav dan nije razgovarala sa mnom, a onda bi se pomirili. Sada shvatam kako je težak bio njen pedagoški rad. Deset hiljada puta mi rekla: „Petja, operi zube“, dok u jednom trenuktu nisam uzeo čekicu već na prvu njenu molbu. A onda i sam, bez podsećanja. Tu sliku – jednu od malobrojnih – o tome kako sam „iz prve“ poslušao i kako je to bilo blagodatno, čuvam u sećanju.
Moja vesela i pametna mama, priređivala mi je različita vaspitna „dešavanja“. Kada sam imao 16 godina zaključala frižider „ZiL“. Nije bilo ničega za jelo i posle dva dana otišao sam da radim i zaradim: moralo se nešto ždrati.
Dete se suprotstavlja roditeljima: neću to, neću ni to. Šta da radi razuman roditelj? Ili da ga kazni, otera u ćošak, ili istuče, ili da napravi skandal – ali mora da ga natera da učini ono što dete treba čini….Isto tako i Gospod, naš Otac: pijanicu, narkomana, prostituku, tvrdicu, lopova dovodi u situacije koji će ih popraviti. On želi da ih spasi. Svima isto sunce sija – i lopovu i podlacu odvratnom.
LJUBAV PREMA UNUCIMA JE POSEBNA
Oleg Ivanovič Jankovski je bio moj prijatelj. I Pavel Semenovič Lungin je moj prijatelj. Nedavno mi je poslao sms: „Petećka, ja sam u Francuskoj“. Lepo je dobiti takav sms. A ja ga zovem Pašećka. Na stranu ti ću-ću-šu-šu sufiksi, no to je odraz naših prijateljskih odnosa. Eto kakav je Pavel Semenovič, nežan, neiskusan, bojažljiv. Pravoslavnu veru ne poznaje, a „Ostrvo“ je snimio! Trebalo se skloniti u stranu, nestati, i Bogu mesto prepusti da dela – i Gospod je sve učinio.
Imam dva unuka – trogodišnjeg Mišu i Tihona, koji ima malo vše od godinu dana. Mali su – još su niko. U šta će izrasti – ne zna se. Mnogo zavisi od toga kako ih roditelji vaspitavaju. Ne baba sa dedom, već mama sa tatom. Zato se obuzdavam, ne upadam sa svojom neistrošenom ljubavlju u tuđu porodicu, iako unuke jako volim. Prema njima je sasvim drugačija ljubav nego prema deci, drugačiji odnos. Kažu da se dede i unuci tako nežno jedni prema drugima odnose jer ih nešto veoma važno povezuje: i jedni i drugi su blizu Večnosti. Deca su tek došla u ovaj svet, a dede su na kraju, na izlazu.
Nisam puno u kontaktu sa unucima, oni ne žive ovde. Ponekad kada je vreme lepo, dođu i tome se jako radujem. I drugoj deci se radujem. Došao je u posetu devetogodišnji sin mojih poznanika. Nismo ni u kakvom srodstvu. Ali ja sam bio srećan sa njim. Pričao sam mu i o ribizlama i o tome kako jabuka raste – pažljivo je slušao. Po imenu i patronimu sve vreme me je oslovljavao.
O ANĐELIMA I ČOVEKU BEZ NOGE
Svaki čovek kojeg sretnemo na putu je anđeo. Pomoćnik ti je i niste se sreli bez razloga. On te ili iskušava ili voli. Nema drugog. Imao sam u mladosti ovakav događaj: pio sam sa prijateljem, rastali smo se, bilo je kasno. Ujutro sam ga pozvao da vidim kako je stigao, a on mi kaže da je pao pod tramvaj i da su mu obe noge odsečene. Nepodnošljiva patnja, istina? Došao sam u bolnicu da ga posetim, a on mi kaže: „Dobro je tebi, a ja…pogledaj…“ – i ja podgnem pokrivač, a tamo ….užas! Bio je gord čovek. A postao je skroman, veseo.
Stavio je proteze, žena, četvoro dece, dečiji pisac, srećan, presrećan. Eto kako Gospod leči duše fizičkim bolestima! Možda bi, da se nije desila nesreća, nastavio da se gordi – osušio se i stvrdnuo kao kora. Takav je, veoma težak, ali vrlo blizak put duhovnog očišćenja. Treba svakog minuta učiti, svakog minuta misliti šta ćeš reći. I stvarati, stvarati, stvarati.
Život nas ponekad tuče, ali ti udarci su lekovi. Kazna (наказание) – je od reči „наказ“. A „наказ“ je čas, učenje. Gospod nas uči kao brižan otac. Stavi malog sina u ćošak da sledeći put ne učini nešto loše. Deca se bacakaju, a otac ih drži za ruku da ne padnu pod tramvaj. Tako i Bog. Iskušenja su ispiti. A zašto ispiti? Da bi ih položili. Kroz te ispite postajemo sve čistiji i čisitiji. Zlato se na vatri topi da bi postalo čistije. Tako i naše duše. Mi moramo podnositi tugu i bol, bez pitanja „zašto“? To je naš put.
DA LI JE STRAŠNO? STRAŠNO JE ALI ZANIMLJIVO
Svi ljudi imaju isti put: otići ćemo iz ovog života. Juče, ja, dvadesetogodišnjak, trčao sam kroz ulicu Gorkog – i već sutra vreme je za umiranje. Bez alegorije. Da li mi je to strašno? Jeste, strašno je. Neviđena stvar. Ali veoma je zanimljivo! Tamo je Gospod, Večnost. Nisam spreman. Mnogo je svakojakih gadosti. Ali zbog čega sebe psujem i koje su boje moje gaće, ne morate znati. To je moja stvar. Izvinite…Puškin nam je odgovorio: „S odvratnošću listam svoj život, no redove sramne ne brišem.“ Moj odgovor je kao i njegov.
Sedim ja tako sa Vanječkom Ohlobistinim na snimanju filma „Car“, šminkamo se i pričamo da li je neko čitao ili slušao o večnom životu. Šminker kaže: „O kako ste smešni!“ A ja mu odgovaram: „A kada dođemo pred Tvorca, opet ćeš se smejati“. Jer sa našom savešću takva kakva je, sa našim životom, takvim kakav je, moraćemo da pogledamo Bogu u oči, Bogu koji je dao život za nas na krstu…
Ne treba se varati da će posle naše smrti samo prah ostati. Svi veliki naučnici su verovali. Svi moji poznanici lekari, koji imaju posla sa životom i smrću svaki dan – veruju.
O kliničkoj smrti imamo hiljade svedočenja koja dokazuju da kraja nema. Ajnštajn nije sumnjao u postojanje Boga, ni Puškin, ni Lomonosov, ni Mendeljejev. A neka sedamnaestogodišnja Lenočka izjavljuje: „Sumnjam da taj vaš Bog postoji…“ A ti prvo pročitaj nešto, prouči problem, i tada reci. Ali ona to ne radi, jednostavno lupeta. To je kao da ste ušli u metro, videli mapu – nekakvi krugovi, raznobojne tačke i odmahnuli rukom govoreći: „E, sranje, idem sam“. Tako ćeš onda po Koljcevoj (linija metroa u Moskvi koja je u obliku kruga, prim.prev.) ceo život putovati.
Dolazi mi jedan alkoholičar: „Daj!“ A ja kažem: „Toljik, ne dam ti, umrećeš…“ On mi odgovara: „Svi ćemo umreti“. Nisam stigao da mu objasnim da je važno na koji način ćemo umreti! Jedna stvar je kad umreš za istinu, a sasvim druga od votke. Shvatate li kako je to zanimljvo? Bogu nisu važni vaši postupci, njemu je važan motiv: zašto mi radimo, zašto živimo, zašto smo došli, zašto sa vama razgovaram. Da bi se reklamirao? Fuj, nije u tome stvar. Može neko nešto čuti, može zapitati: a šta će sutra biti? Smrt grešnika je strašna. S tim užasnim stanjem, u kome si bio u trenutku smrti, sa njim ćeš se družiti u večnosti. Takav ćeš i biti. Tamo nema promene jer nema volje, nema tela. Telo i jeste naša volja za promenom.
Na snimanju „Ostrva“ morao sam da legnem u grob. Tri puta sam iz njega iskakao – nisam mogao da izdržim. Strašna je stvar grob: ležiš, tesno je – i više ničega nema. Čak ni Jevanđelja da čitaš. Šta si u duši nakupio sa tim i ležiš. Lopovi dobro kažu: u grobu nema novčanika. U večnosti ćemo dobiti ono što je nepropadljivo, nedodirljivo – ono što smo oprostili, dali, ustupili. Blaženo je davati, a ne uzimati. Razmislite: dali ste – kako je dobro u duši! A kad dobijete poklončić, pet minuta ste se radovali u kuhinji, onda ste ga stavili na stolicu…i radost je prošla.
ŽIVEO SAM SVAKOJAKO
Zašto živimo? Dugo godina nisam mogao da odgovorim na to pitanje – stalno sam zaobilazio odgovor. Uživao sam, pio, svađao se, tvrdio: „Ja sam glavni“. A najdublji smisao života je – voleti. To znači žrtvovati, a žrtvovati znači davati. Shema je jednostavna. To ne znači ići u crkvu, paliti sveće i moliti se. Pogledajte: Čečenija, 2002. godina, osam vojnika stoje, jedan je slučajno iz bombe izvukao osigurač, ispala mu je iz ruke i počela da šišti. Potpukovnik, 55 godina, u crvkvu nikada nije išao, ni jednu sveću nije zapalio, neverujući, komunist, otac četvoro dece, bacio se stomakom na granatu, sav raskomadan, a svi njegovi vojnici su preživeli, a komandiru – metak i u raj. To je žrtva. Nema ničega uzvišenijeg na svetu nego dati život za drugoga.
U ratu se sve vidi. Tamo je sve zgusnuto. A u svakodnevnom životu razliveno. Mi mislimo: za dobra dela ima vremena, sutra, preksutra…A ako umreš noćas? Šta ćeš raditi u četvrtak ako umreš u sredu? Čini mi se, još juče sam sedeo sa Olegom Ivanovičem Jankovskim, evo njegove jakne, njegove lule. A gde je sada Oleg Ivanovič? Sprijateljio sam se sa njim na snimanju filma „Car“. Pričali smo mnogo o životu. Ja i sada, posle njegove smrti, pričam sa njim. Molim se: „Gospode, pomiluj i spasi njegovu dušu!“ Eto šta tamo prolazi – molitva. Zato, kada budem umirao, nisu mi potrebni raskošni hrastovi sanduci i cveće. Molite se, deco, za mene, zato što sam svakojako živeo.
Molitva je važna i tokom života. Reči „hvala“ – „spasi Bože“ – već su molitva. Dešava se, ne mogu da pronađem naočare, molim Tvorca Vaseljene: „Pomozi Gospode!“ – i nalazim ih. Otac Nebeski nas voli i njemu se uvek možemo za pomoć obratiti. Da li znate kakvo je to čudo?! Sedimo ovde, mi crvići i možemo se direktno obratiti i reći: „Gospode pomiluj!“ Čak i malena molba – zahtev je u Vaseljeni. Eto, to je čudo!
Gospod nije zli čika sa prutom koji sedeći na oblacima i procenjuje naše postupke, ne! On nas voli više nego mama, nego svi koji nas vole, zajedno. I ako nas dovodi u neke teške situacije, to znači da je to potrebno našoj duši. Setite se trenutaka u svom životu kada vam je bilo teško, mučno – to su najbolji trenuci, to kad je gusto! U tome je trik: što su uslovi teži mačke su bolje. Tako je…
LJUBAV JE KAD PEREŠ SUDOVE IAKO NIJE TVOJ RED
Stajao sam na sceni u kariranoj jakni i pevao. Sa gitarom sam kralj. Ona je gledala, a onda viknula: „Ti si najbolji, moj si do kraja života!“ Od tada smo zajedno…A možda i nije bilo tako. Može biti da sam je odveo na sladoled…No, i to je nevažno. Važno je da se mi trudimo da napravimo kompromis, da jedno drugo shvatimo. I kako starimo Gospod nam daje miran, skladan život. Zajedno smo 33 godine. Ako se svađamo – đavo trijumfuje.
Brak je složena stvar, to je podvig ravan monaškom životu. Neko je „jedan“ – mono, monk, monah, od reči „jedan“ (один), a u braku su dva ravnopravna puta. Nerviram se: ona radi nešto pogrešno. Ali ona je žena. Kažem prijatelju, svešteniku: „Oče Vladimire, kako je mogla?!“ A on odgovara: „Petja, ona je žena…“ Zapamtio sam to za ceo život.
Videti dobro, držati se njega – to je jedini produktivan put. Čovek mnogo toga može činiti pogrešno, ali u nečemu je sigurno dobar. I za tu nit se i treba uhvatiti, a na đubre ne treba obraćati pažnju. Ljubav nije osećanje već delanje. Ne treba plamteti afričkim osećajima prema starcima, nego im ustupiti mesto u metrou. Tvoj postupak je takođe ljubav. Ljubav je oprati sudove i kad nije tvoj red.
VERA JE PRAGMATIČNA STVAR
Nezadovoljstvo treba usmeriti duboko u sebe. A mi ga okrećemo van: vlada, penzija, tamo ne valja, ni tamo, ni tamo…Zavukli se u televizor i počelli da osuđujemo. Ali bratac, zagledaj se ti u sebe! Jesli li ti vaspitao svoju decu? Nisi. Jesi li ubio petoro abortusima? Da. Na poslu ništa ne radiš – lukav, s bradom, 42 godine, sediš, igraš igrice na računaru, a onda drndaš po tasterima na mišu: „Oj, načelnik ide, straža!“ Smešna slika. Četrdeset minuta dnevno radiš i hoćeš „dostojnu“ platu. Odakle ova zemlja to da uzme? Ostavite novčanik na Kazanskoj stanici i na 10 minuta idite u toalet. Šta će biti? Neće biti novčanika! Četrdeset procenata rudnog bogatstva i svih bogatstava nalazi se u ovoj zemlji. Pogledajte, Ermak Timofejevič krenuo je sa svojim ljudima na konjima, sa desetoricom, i kolonizovao ceo Sibir. Da li im je bilo dobro, toplo, jesu li bili siti, da li im je bilo udobno? Ne, bilo im je po današnjim merilima, gusto, teško – to i jeste savladavanje, prevladavanje teškoća. Ne kažem da treba posebno prizivati nevolje, teškoće, bol i rat. I u običnom, svakodnevnom, može se reći, rutinskom životu ima mesta za podvig: dati svoje, otkinuti od svoga, ne svađati se već saslušati….
Nije potrebno vikati na rođake i bliske ljude. Besneti i nervirati se – nije ništa drugo do kažnjavanje samog sebe za tuđe gluposti. Hoću da mi bude dobro, zašto onda da vičem?
Bližnji je onaj koje sa tobom, a ne onaj ko je u Somaliji. Eto, vi ste doputovali i za mene ste sada bližnji. I ja se ću se iz sve snage truditi da vam bude dobro, a vi se postarajte da i meni dobro bude. Kakvo zadovoljstvo, je li? Kakav radostan život! Nemaš ni parice, bolje za tebe…na prvi pogled sve je jednostavno, a zapravo je složeno. Zato što je naše „ja“ izbilo na čelo. Zbog toga malo šta vidimo oko sebe.
A ja već odavno ništa ne mislim, ničega se ne sećam. Bilo je dovoljno samo da se sklonim u stranu i vidim prekrasni večernji žar zalaska…
Mi se zanimamo kako je u Bangladešu, kako je u Japanu posle zemljotresa. Kakav zemljotres?! Svako od nas ima svoj unutrašnji zemljotres. Čovek se davi u reci. Viče: „Help!“ A govore mu: „Znaš u Japanu….“
Svaki hrišćanin – svaki! – mora pomoći onome ko je pored njega. Posebno su vredni naši postupci prema bližnjima. I to ne postupci prema sinu ili unuku, koje prirodno volimo – već postupci prema onima koji su bedi, u nevolji. Još bolje, prema nekom gadu. Eto gde je Sberbank! Eto šta će se brojati u Večnosti. Mi dobijamo ocene svaki dan. To je nešto što se ne može promeniti. Vera je kolosalno pragmatična stvar.
SPASI SEBE – I OD TEBE JE TO DOVOLJNO
Ne možeš pričati kakvog je ukusa ananas ako ga nisi probao. Ne možeš govoriti šta je to hrišćanstvo ako ga nisi probao. Probajte da popustite, da pozoveta Ljudku sa kojom niste pričali pet godina i kažete joj: „Ljudka, hajde da završimo ovu priču: ono što sam rekla nije u redu, ti si rekla šta si rekla…’Ajmo u bioskop.“ I videćete kako će vam noću biti dobro! Sve se vraća stostruko i tebi i onima koje voliš, ali ne samo krpicama, već i duševnim stanjem. To je nadublja sreća! Ali da bi je dosegli svakog minuta treba razmišljati šta da se kaže, šta da se uradi. To i jeste stvaranje.
Pogledajte šta se dešava oko vas: koliko je dobrih ljudi, čistih, zadovoljnih, veselih lica. Ako vidimo samo gadosti – znači to je u nama. Slično će se sa sličnim spojiti. Ako kažem: Eno, prođe lopov – znači da sam ukrao ako ne hiljadu dolara, onda bar ekser. Ne osuđujte ljude, zagledajte se u sebe.
Spasi sebe i od tebe je to dovoljno. Vrati Boga u sebe, okreni svoj pogled, svoje oči u sebe, unutra. Zavoli sebe, a onda ljubav prema sebi pretvori u ljubav prema bližnjem – to je pravilo. Svi smo izopačeni. Umesto da budemo darežljivi – cicijašimo. Živimo naopako, glavom hodamo. Stati na noge – znači dati. Ali ako si dao deset hiljada dolara, a onda zbog toga požalio, pomsilio da je trebalo dati pet – smatraj da tvoga dobrog dela nema ništa.
„SREĆA“ JE OD REČI „SAD“
Mama i tata su seme stvorili, iz sluzi je naše telo nastalo, a dušu je Bog udahnuo Duhom Svetim u svakoga od nas. To je ono što se može sjediniti sa Bogom. Čovek je „trodelan“: duh, duša i telo. Duh – kada je sud čist tamo caruje Gospod. Telo – plot: to je meso, pojesti, istovariti se… Duša – emocije: dobar film, dobra knjiga, dobar razgovor. Kako se kaže, neko voli lubenice, a neko svinjsku šunku. Za moju dušu su stari vesterni. Dobra priča sa starim dobrim glumicma. Ne samo da u današnjim filmovima sise i butine seku – već i mene time ubijaju. Pravi film je onaj koji bez stida možeš pogledati sa petogodišnjim detetom. To je hrana za dušu, a ona mora biti od sorte: „čisto, dobro, večno“. Kad na pijaci kupuješ meso dobro ga omirišeš. I ako smrdi nećeš ga kupiti. Tako se i prema duhovnoj hrani treba odnositi.
„Sreća“( счастьe) je od reči „sad“ (сейчас). Sada je dobro, sada hoću i sada dobijam. Svi hoće sreću, ljubav i zdravlje. Hoće bogatstvo. Ne shvatajući šta je to. Ja znam mnogo bogatih ljudi – i svi su kao jedan – nesrećni.
Cveće se ne stavlja u prljavu posudu – prvo se vaza opere. Tako i mi: potrebno je da očistimo sebe iznutra, da očistimo misli – i tada dolazi Duh Sveti, i dobro nam je i bez para. Ideš sa punim novčanikom i na ulazu te po glavi zveknu i sve otmu – i nema para. A Sveti Duh u tvojoj duši niko neće moći da otme.
Ponekad kažem našem svešteniku ocu Vladimiru da je telo opna i da će svejedno umreti. A on kaže: „Petja, konja treba paziti.“ U pravu je on, jer telo nosi našu dušu. I ja čuvam konja na svaki način. U rupu skačem svako jutro, gnjurim. Trudim se da jedem ne najukusniju hranu, već najkvalitetniju, dobru, jednostavnu, čistu, koja raste na zemlji…
Ranije sam voleo razne gurmaluke, a sada za mene nema ništa lepšeg od hleba i vode. Te namirnice imaju najčistiji ukus. U svakom uzrastu najbolji je kuvar – glad. Ako ne jedeš dva dana prekjučerašnja kaša od griza biće ukusnija od svake divlje jarebice.
Jedem kao svi i živim kao svi: tamo-amo….Ali trudim se da što više proizvoda odgaijimo u bašti: krastavce, paradajz, kupus, cveklu. Time se bavi moja žena.
KOLIKO IMAM MAČAKA – NISAM BROJAO
Meni kažu: što si tako ljut – u Boga veruješ, a psuješ. A bez Boga bih ubio! Ja se trudim, stvarno, iskreno se trudim. I Gospod to vidi, zna i moja mikroosećanja, mikronervozu…
Eto mi sada sedimo, a zajedno sa nama je Bog. Istina, tako je! To nisu ruske narodne bajke. A ako je sa nama Bog, sve se ispunjava sadžinom. Sadašnjošću. Ja tako živim: spremam hranu, spremam kuću, perem sudove, cepam drva, ložim peć, pišem pesme, priče, novi program ponavljam, spremam. Imam na diskovima propvedi Dimitrija Smirnova, predavanja Alekseja Iljiča Osipova, profesora duhovne akademije. Imam Jevanđelje, molitve….Dosta posla. Dan mi nije dovoljan – ležem da spavam u četiri sata. Imam puno mačaka, spremam im hranu. Eto Njušećka koja ima 16 godina, treba joj oči očistiti. Ona je najstarija mačka. Koliko ih je – nisam brojao – svaka od njih ima svoj život. Jedne dolaze, druge nestaju. Neke psi rastrgnu. Strašan je život. Ovde i zveri ima – vukovi, risevi, divlje svinje. Ovo je dobro mesto. Vukovi ne prilaze kući, siti su. A zečevi beže. Ja ih ne lovim. Ne shvatam kakav je to sport ubijanje životinja. Gledao sam jedan film o Aljasci u kome lovac priča kako godišnje ubije najviše šest jelena, više mu nije potrebno. To je realan život. On ide u lov kao što mi idemo u prodavnicu, i Bogu je to ugodno. A ubijati samo da bi uhvatili, da bi zver pala, da bi je preprarirali i onda se prepariranom životinjom ili kožom hvalili – to je đavo. Nema sredine, nema trećeg. Dva i dva su četiri, a ne tri i po.
Ubistvo je, uopšte, posebna tema. Ja i žena smo porodica ubica. Zapetljali smo se, ubili smo mnogo svoje dece. Da nismo činili aborutuse imali bi dece koliko ima i Vanja Ohlobistin. Da li možemo biti srećni? Sada ja i žena moramo da se kajemo, da molimo za oproštaj i da se trudimo da živimo što ispravnije.
Žena je „napravljena“ da rodi 7-8 dece. Kad bi tako i bilo, sva pitanja tipa zašto živite, pitanja nakita, spoljašnjeg izgleda – nestala bi. Telo postaje naborano, vene i ležemo u grob. A posle žene ostaju deca. Žena se spasava rađanjem dece.
HOĆU ŠTO PRE DA ZABORAVIM….
Ostati normalan čovek do kraja života – to je zadatak.
Svake noći treba postaviti sebi jednostavno pitanje: proživeo sam današnji dan – kome je od toga bilo bolje? Eto ja sam poznati umetnik, roker – mogu sa vama razgovarati tako da vas nateram da stojite „u stavu mirno!“ Ali hoće li mi od toga biti bolje? Ili vama? Jedno od imena đavola je – „delilac“, onaj koji deli. Unutrašnji đavo nam govori: ti si u pravu strari, postroj ih! Ali trudim se da ne budem takav. Pomeram se u svom duševnom radu svaki dan. Koracima komarca.
Prestati sa radom na svojoj duši, zadovoljstvo sobom – to je smrt. Potreban je drugačiji pristup: gori sam od svakog stvorenja. Gori sam i od mačke – ona sve radi pravilno, Bogom usmerena, ima nagone, nema izbora. A ja mogu da biram i često grešim. Osećam potpunu nemoć. Ništa ne mogu bez Boga.
Ne želim ničim da se ponosim: ni svojom ulogom u filmu „Ostrvo“, ni svojim stihovima, ni pesmama – hoću sa strane da posmatram sve to. Meni je svaki dan – čudo, svaki dan je nebo drugačije. Ni jedan dan ne liči na drugi. Srećan sam što sam to počeo da primećujem. Mnogo sam propustio, jako mi je žao zbog toga. Zato plačem, u sebi, naravno. Sve je moglo biti čistije i lepše. Jedan čovek je rekao: ti si takve pesme pisao jer si pio votku. Ali ja sam ih napisao ne zahvaljujući votki, već uprkos njoj. Sa svojih 60 godina kažem: ne treba gubiti ni minut ovog života, malo je vremena, život je kratak i u njemu svaki tren može biti prekrasan. Važno je ustati ujutro i pospremiti oko sebe. Ako sam se probudio u lošem raspoloženju, neću uzeti da pijem vino, već ću reći: „Gospode, nešto mi je loše. Uzdam se u Tebe, meni ništa ne polazi za rukom.“ Eto taj pokret je najvažniji. Ako mene neko čuje i potrudi se da tako čini – neko od mladih, lepih, dok mu igla još ne visi iz vene – to je pobeda.
Vi hoćete da se prisetim. A ja hoću da što pre zaboravim. Hoću da živim unutrašnjim životom, duhom, razumete li? Mnogo činim za to, ulažem svu svoju neveliku snagu, sve usmeravam u tom pravcu. Vidljivi svet je nešto što sutra može biti razrušeno. Eto, juče je dunuo strašan vetar i ja mislim: oduvaće krov i sva moja muzika, svi moji zapisi, sve će propasti. Četvrtog jula nad Kazanjskim je lilo kao iz kabla, ustao sam ujutro, gledam – Gospod je srušio polovinu jaruge, izbrisao lepu parcelu sa mog imanja, parcelu koju sam jako voleo. Mislio sam da je sve to moje. A On me je podsetio: „Ja sam gazda, dečko, ne besni!“ Eto to se dešava. A vi hoćete da se sad napuderišem…Ne vama, već tom životu sada pokazujem šipak. Prestao sam da cenim taj život iako sam u potpunosti prilepljen za njega.
Preveo: Aleksandar Mirković
Petar Mamonov sve više liči na oca Anatolija koga je glumio u filmu „Ostrvo“. Živi daleko od svetske taštine u zabačenom selu Efanovo, moli se, opšti sa Bogom više nego sa ostatkom sveta. I samo povremeno pravi koncerte na kojima svira voljen rok-en-rol.
Skandal majstor i provokator u mladosti, osnivač jedne od najboljih rok grupa SSSR-a „Zvuci Mu“ jako se promenio. Zašto i kako se to desilo Petar Nikolajevič je pričao Nataliji Nikolajčik uoči svog 60. rođendana.
Šta se desilo, kako sam došao do vere? Otkud znam? Patio sam, umirao, bio na samrti, hteo da živim. Opametio se. Počeo da spasavam sebe. Prvo telo. Onda sam i na dušu počeo da mislim. Ponekad mi je veoma teško, jer se treba savladati: strasti ključaju, kipe – užas, upomoć! Tada se molim: „Gospode pomiluj!“ Pomaže. Ne sećam se svoje prošlosti, osim kao u bunilu, da bila je potpuno bunilo. Ne sećam se jučerašnjeg dana i neću da pamtim. Okrenut sam napred. Večnost je preda mnom. Dan je prošao i ja sam bliže Bogu. S Njim opštim bolje nego sa sinovima.
Svaki čovek je slika Božija, svaki – ikona. U toku života proživljavamo i dobro i loše. Ali svi smo mi božija stvorenja i samim svojim životom utičemo na svoj izgled. Na mom licu ispisani su svi moji poroci, sve moje muke, radosti. I lica naša, i tela – odraz su našeg života. Duh sebi stvara formu. I ne postoji pojam „kad bi“. Zato što su sve vlasi kose čovekove izbrojane. Ali, čovek ima izbor. I treba da ga čini svaki dan – prvo umom, a onda srcem. Izabrati ovaj život i proći ga do kraja. Evo kakva je shema! Pijanica ima cirozu jetre – da li zato što ga je Bog kaznio? Ne, on je to sam izabrao! Da sam nastavio da pijem do sada – već bih bio mrtav. Hvala Bogu, shvatio sam da treba prestati. Zbog pića sam izgubio deset-dvadeset godina života. Ali, glavno je da sam shvatio!
PETJA, OPERI ZUBE
Ne pamtim događaje, već lica. Sećam se, na primer, lica moje mame kad je bila mlada. Bila je veoma vesela osoba. I danas je takva. Mama se družila sa mnom, vaspitavala me, što je danas velika retkost. Kada bih je uvredio, učinio ili rekao nešto što nije dobro, čitav dan nije razgovarala sa mnom, a onda bi se pomirili. Sada shvatam kako je težak bio njen pedagoški rad. Deset hiljada puta mi rekla: „Petja, operi zube“, dok u jednom trenuktu nisam uzeo čekicu već na prvu njenu molbu. A onda i sam, bez podsećanja. Tu sliku – jednu od malobrojnih – o tome kako sam „iz prve“ poslušao i kako je to bilo blagodatno, čuvam u sećanju.
Moja vesela i pametna mama, priređivala mi je različita vaspitna „dešavanja“. Kada sam imao 16 godina zaključala frižider „ZiL“. Nije bilo ničega za jelo i posle dva dana otišao sam da radim i zaradim: moralo se nešto ždrati.
Dete se suprotstavlja roditeljima: neću to, neću ni to. Šta da radi razuman roditelj? Ili da ga kazni, otera u ćošak, ili istuče, ili da napravi skandal – ali mora da ga natera da učini ono što dete treba čini….Isto tako i Gospod, naš Otac: pijanicu, narkomana, prostituku, tvrdicu, lopova dovodi u situacije koji će ih popraviti. On želi da ih spasi. Svima isto sunce sija – i lopovu i podlacu odvratnom.
LJUBAV PREMA UNUCIMA JE POSEBNA
Oleg Ivanovič Jankovski je bio moj prijatelj. I Pavel Semenovič Lungin je moj prijatelj. Nedavno mi je poslao sms: „Petećka, ja sam u Francuskoj“. Lepo je dobiti takav sms. A ja ga zovem Pašećka. Na stranu ti ću-ću-šu-šu sufiksi, no to je odraz naših prijateljskih odnosa. Eto kakav je Pavel Semenovič, nežan, neiskusan, bojažljiv. Pravoslavnu veru ne poznaje, a „Ostrvo“ je snimio! Trebalo se skloniti u stranu, nestati, i Bogu mesto prepusti da dela – i Gospod je sve učinio.
Imam dva unuka – trogodišnjeg Mišu i Tihona, koji ima malo vše od godinu dana. Mali su – još su niko. U šta će izrasti – ne zna se. Mnogo zavisi od toga kako ih roditelji vaspitavaju. Ne baba sa dedom, već mama sa tatom. Zato se obuzdavam, ne upadam sa svojom neistrošenom ljubavlju u tuđu porodicu, iako unuke jako volim. Prema njima je sasvim drugačija ljubav nego prema deci, drugačiji odnos. Kažu da se dede i unuci tako nežno jedni prema drugima odnose jer ih nešto veoma važno povezuje: i jedni i drugi su blizu Večnosti. Deca su tek došla u ovaj svet, a dede su na kraju, na izlazu.
Nisam puno u kontaktu sa unucima, oni ne žive ovde. Ponekad kada je vreme lepo, dođu i tome se jako radujem. I drugoj deci se radujem. Došao je u posetu devetogodišnji sin mojih poznanika. Nismo ni u kakvom srodstvu. Ali ja sam bio srećan sa njim. Pričao sam mu i o ribizlama i o tome kako jabuka raste – pažljivo je slušao. Po imenu i patronimu sve vreme me je oslovljavao.
O ANĐELIMA I ČOVEKU BEZ NOGE
Svaki čovek kojeg sretnemo na putu je anđeo. Pomoćnik ti je i niste se sreli bez razloga. On te ili iskušava ili voli. Nema drugog. Imao sam u mladosti ovakav događaj: pio sam sa prijateljem, rastali smo se, bilo je kasno. Ujutro sam ga pozvao da vidim kako je stigao, a on mi kaže da je pao pod tramvaj i da su mu obe noge odsečene. Nepodnošljiva patnja, istina? Došao sam u bolnicu da ga posetim, a on mi kaže: „Dobro je tebi, a ja…pogledaj…“ – i ja podgnem pokrivač, a tamo ….užas! Bio je gord čovek. A postao je skroman, veseo.
Stavio je proteze, žena, četvoro dece, dečiji pisac, srećan, presrećan. Eto kako Gospod leči duše fizičkim bolestima! Možda bi, da se nije desila nesreća, nastavio da se gordi – osušio se i stvrdnuo kao kora. Takav je, veoma težak, ali vrlo blizak put duhovnog očišćenja. Treba svakog minuta učiti, svakog minuta misliti šta ćeš reći. I stvarati, stvarati, stvarati.
Život nas ponekad tuče, ali ti udarci su lekovi. Kazna (наказание) – je od reči „наказ“. A „наказ“ je čas, učenje. Gospod nas uči kao brižan otac. Stavi malog sina u ćošak da sledeći put ne učini nešto loše. Deca se bacakaju, a otac ih drži za ruku da ne padnu pod tramvaj. Tako i Bog. Iskušenja su ispiti. A zašto ispiti? Da bi ih položili. Kroz te ispite postajemo sve čistiji i čisitiji. Zlato se na vatri topi da bi postalo čistije. Tako i naše duše. Mi moramo podnositi tugu i bol, bez pitanja „zašto“? To je naš put.
DA LI JE STRAŠNO? STRAŠNO JE ALI ZANIMLJIVO
Svi ljudi imaju isti put: otići ćemo iz ovog života. Juče, ja, dvadesetogodišnjak, trčao sam kroz ulicu Gorkog – i već sutra vreme je za umiranje. Bez alegorije. Da li mi je to strašno? Jeste, strašno je. Neviđena stvar. Ali veoma je zanimljivo! Tamo je Gospod, Večnost. Nisam spreman. Mnogo je svakojakih gadosti. Ali zbog čega sebe psujem i koje su boje moje gaće, ne morate znati. To je moja stvar. Izvinite…Puškin nam je odgovorio: „S odvratnošću listam svoj život, no redove sramne ne brišem.“ Moj odgovor je kao i njegov.
Sedim ja tako sa Vanječkom Ohlobistinim na snimanju filma „Car“, šminkamo se i pričamo da li je neko čitao ili slušao o večnom životu. Šminker kaže: „O kako ste smešni!“ A ja mu odgovaram: „A kada dođemo pred Tvorca, opet ćeš se smejati“. Jer sa našom savešću takva kakva je, sa našim životom, takvim kakav je, moraćemo da pogledamo Bogu u oči, Bogu koji je dao život za nas na krstu…
Ne treba se varati da će posle naše smrti samo prah ostati. Svi veliki naučnici su verovali. Svi moji poznanici lekari, koji imaju posla sa životom i smrću svaki dan – veruju.
O kliničkoj smrti imamo hiljade svedočenja koja dokazuju da kraja nema. Ajnštajn nije sumnjao u postojanje Boga, ni Puškin, ni Lomonosov, ni Mendeljejev. A neka sedamnaestogodišnja Lenočka izjavljuje: „Sumnjam da taj vaš Bog postoji…“ A ti prvo pročitaj nešto, prouči problem, i tada reci. Ali ona to ne radi, jednostavno lupeta. To je kao da ste ušli u metro, videli mapu – nekakvi krugovi, raznobojne tačke i odmahnuli rukom govoreći: „E, sranje, idem sam“. Tako ćeš onda po Koljcevoj (linija metroa u Moskvi koja je u obliku kruga, prim.prev.) ceo život putovati.
Dolazi mi jedan alkoholičar: „Daj!“ A ja kažem: „Toljik, ne dam ti, umrećeš…“ On mi odgovara: „Svi ćemo umreti“. Nisam stigao da mu objasnim da je važno na koji način ćemo umreti! Jedna stvar je kad umreš za istinu, a sasvim druga od votke. Shvatate li kako je to zanimljvo? Bogu nisu važni vaši postupci, njemu je važan motiv: zašto mi radimo, zašto živimo, zašto smo došli, zašto sa vama razgovaram. Da bi se reklamirao? Fuj, nije u tome stvar. Može neko nešto čuti, može zapitati: a šta će sutra biti? Smrt grešnika je strašna. S tim užasnim stanjem, u kome si bio u trenutku smrti, sa njim ćeš se družiti u večnosti. Takav ćeš i biti. Tamo nema promene jer nema volje, nema tela. Telo i jeste naša volja za promenom.
Na snimanju „Ostrva“ morao sam da legnem u grob. Tri puta sam iz njega iskakao – nisam mogao da izdržim. Strašna je stvar grob: ležiš, tesno je – i više ničega nema. Čak ni Jevanđelja da čitaš. Šta si u duši nakupio sa tim i ležiš. Lopovi dobro kažu: u grobu nema novčanika. U večnosti ćemo dobiti ono što je nepropadljivo, nedodirljivo – ono što smo oprostili, dali, ustupili. Blaženo je davati, a ne uzimati. Razmislite: dali ste – kako je dobro u duši! A kad dobijete poklončić, pet minuta ste se radovali u kuhinji, onda ste ga stavili na stolicu…i radost je prošla.
ŽIVEO SAM SVAKOJAKO
Zašto živimo? Dugo godina nisam mogao da odgovorim na to pitanje – stalno sam zaobilazio odgovor. Uživao sam, pio, svađao se, tvrdio: „Ja sam glavni“. A najdublji smisao života je – voleti. To znači žrtvovati, a žrtvovati znači davati. Shema je jednostavna. To ne znači ići u crkvu, paliti sveće i moliti se. Pogledajte: Čečenija, 2002. godina, osam vojnika stoje, jedan je slučajno iz bombe izvukao osigurač, ispala mu je iz ruke i počela da šišti. Potpukovnik, 55 godina, u crvkvu nikada nije išao, ni jednu sveću nije zapalio, neverujući, komunist, otac četvoro dece, bacio se stomakom na granatu, sav raskomadan, a svi njegovi vojnici su preživeli, a komandiru – metak i u raj. To je žrtva. Nema ničega uzvišenijeg na svetu nego dati život za drugoga.
U ratu se sve vidi. Tamo je sve zgusnuto. A u svakodnevnom životu razliveno. Mi mislimo: za dobra dela ima vremena, sutra, preksutra…A ako umreš noćas? Šta ćeš raditi u četvrtak ako umreš u sredu? Čini mi se, još juče sam sedeo sa Olegom Ivanovičem Jankovskim, evo njegove jakne, njegove lule. A gde je sada Oleg Ivanovič? Sprijateljio sam se sa njim na snimanju filma „Car“. Pričali smo mnogo o životu. Ja i sada, posle njegove smrti, pričam sa njim. Molim se: „Gospode, pomiluj i spasi njegovu dušu!“ Eto šta tamo prolazi – molitva. Zato, kada budem umirao, nisu mi potrebni raskošni hrastovi sanduci i cveće. Molite se, deco, za mene, zato što sam svakojako živeo.
Molitva je važna i tokom života. Reči „hvala“ – „spasi Bože“ – već su molitva. Dešava se, ne mogu da pronađem naočare, molim Tvorca Vaseljene: „Pomozi Gospode!“ – i nalazim ih. Otac Nebeski nas voli i njemu se uvek možemo za pomoć obratiti. Da li znate kakvo je to čudo?! Sedimo ovde, mi crvići i možemo se direktno obratiti i reći: „Gospode pomiluj!“ Čak i malena molba – zahtev je u Vaseljeni. Eto, to je čudo!
Gospod nije zli čika sa prutom koji sedeći na oblacima i procenjuje naše postupke, ne! On nas voli više nego mama, nego svi koji nas vole, zajedno. I ako nas dovodi u neke teške situacije, to znači da je to potrebno našoj duši. Setite se trenutaka u svom životu kada vam je bilo teško, mučno – to su najbolji trenuci, to kad je gusto! U tome je trik: što su uslovi teži mačke su bolje. Tako je…
LJUBAV JE KAD PEREŠ SUDOVE IAKO NIJE TVOJ RED
Stajao sam na sceni u kariranoj jakni i pevao. Sa gitarom sam kralj. Ona je gledala, a onda viknula: „Ti si najbolji, moj si do kraja života!“ Od tada smo zajedno…A možda i nije bilo tako. Može biti da sam je odveo na sladoled…No, i to je nevažno. Važno je da se mi trudimo da napravimo kompromis, da jedno drugo shvatimo. I kako starimo Gospod nam daje miran, skladan život. Zajedno smo 33 godine. Ako se svađamo – đavo trijumfuje.
Brak je složena stvar, to je podvig ravan monaškom životu. Neko je „jedan“ – mono, monk, monah, od reči „jedan“ (один), a u braku su dva ravnopravna puta. Nerviram se: ona radi nešto pogrešno. Ali ona je žena. Kažem prijatelju, svešteniku: „Oče Vladimire, kako je mogla?!“ A on odgovara: „Petja, ona je žena…“ Zapamtio sam to za ceo život.
Videti dobro, držati se njega – to je jedini produktivan put. Čovek mnogo toga može činiti pogrešno, ali u nečemu je sigurno dobar. I za tu nit se i treba uhvatiti, a na đubre ne treba obraćati pažnju. Ljubav nije osećanje već delanje. Ne treba plamteti afričkim osećajima prema starcima, nego im ustupiti mesto u metrou. Tvoj postupak je takođe ljubav. Ljubav je oprati sudove i kad nije tvoj red.
VERA JE PRAGMATIČNA STVAR
Nezadovoljstvo treba usmeriti duboko u sebe. A mi ga okrećemo van: vlada, penzija, tamo ne valja, ni tamo, ni tamo…Zavukli se u televizor i počelli da osuđujemo. Ali bratac, zagledaj se ti u sebe! Jesli li ti vaspitao svoju decu? Nisi. Jesi li ubio petoro abortusima? Da. Na poslu ništa ne radiš – lukav, s bradom, 42 godine, sediš, igraš igrice na računaru, a onda drndaš po tasterima na mišu: „Oj, načelnik ide, straža!“ Smešna slika. Četrdeset minuta dnevno radiš i hoćeš „dostojnu“ platu. Odakle ova zemlja to da uzme? Ostavite novčanik na Kazanskoj stanici i na 10 minuta idite u toalet. Šta će biti? Neće biti novčanika! Četrdeset procenata rudnog bogatstva i svih bogatstava nalazi se u ovoj zemlji. Pogledajte, Ermak Timofejevič krenuo je sa svojim ljudima na konjima, sa desetoricom, i kolonizovao ceo Sibir. Da li im je bilo dobro, toplo, jesu li bili siti, da li im je bilo udobno? Ne, bilo im je po današnjim merilima, gusto, teško – to i jeste savladavanje, prevladavanje teškoća. Ne kažem da treba posebno prizivati nevolje, teškoće, bol i rat. I u običnom, svakodnevnom, može se reći, rutinskom životu ima mesta za podvig: dati svoje, otkinuti od svoga, ne svađati se već saslušati….
Nije potrebno vikati na rođake i bliske ljude. Besneti i nervirati se – nije ništa drugo do kažnjavanje samog sebe za tuđe gluposti. Hoću da mi bude dobro, zašto onda da vičem?
Bližnji je onaj koje sa tobom, a ne onaj ko je u Somaliji. Eto, vi ste doputovali i za mene ste sada bližnji. I ja se ću se iz sve snage truditi da vam bude dobro, a vi se postarajte da i meni dobro bude. Kakvo zadovoljstvo, je li? Kakav radostan život! Nemaš ni parice, bolje za tebe…na prvi pogled sve je jednostavno, a zapravo je složeno. Zato što je naše „ja“ izbilo na čelo. Zbog toga malo šta vidimo oko sebe.
A ja već odavno ništa ne mislim, ničega se ne sećam. Bilo je dovoljno samo da se sklonim u stranu i vidim prekrasni večernji žar zalaska…
Mi se zanimamo kako je u Bangladešu, kako je u Japanu posle zemljotresa. Kakav zemljotres?! Svako od nas ima svoj unutrašnji zemljotres. Čovek se davi u reci. Viče: „Help!“ A govore mu: „Znaš u Japanu….“
Svaki hrišćanin – svaki! – mora pomoći onome ko je pored njega. Posebno su vredni naši postupci prema bližnjima. I to ne postupci prema sinu ili unuku, koje prirodno volimo – već postupci prema onima koji su bedi, u nevolji. Još bolje, prema nekom gadu. Eto gde je Sberbank! Eto šta će se brojati u Večnosti. Mi dobijamo ocene svaki dan. To je nešto što se ne može promeniti. Vera je kolosalno pragmatična stvar.
SPASI SEBE – I OD TEBE JE TO DOVOLJNO
Ne možeš pričati kakvog je ukusa ananas ako ga nisi probao. Ne možeš govoriti šta je to hrišćanstvo ako ga nisi probao. Probajte da popustite, da pozoveta Ljudku sa kojom niste pričali pet godina i kažete joj: „Ljudka, hajde da završimo ovu priču: ono što sam rekla nije u redu, ti si rekla šta si rekla…’Ajmo u bioskop.“ I videćete kako će vam noću biti dobro! Sve se vraća stostruko i tebi i onima koje voliš, ali ne samo krpicama, već i duševnim stanjem. To je nadublja sreća! Ali da bi je dosegli svakog minuta treba razmišljati šta da se kaže, šta da se uradi. To i jeste stvaranje.
Pogledajte šta se dešava oko vas: koliko je dobrih ljudi, čistih, zadovoljnih, veselih lica. Ako vidimo samo gadosti – znači to je u nama. Slično će se sa sličnim spojiti. Ako kažem: Eno, prođe lopov – znači da sam ukrao ako ne hiljadu dolara, onda bar ekser. Ne osuđujte ljude, zagledajte se u sebe.
Spasi sebe i od tebe je to dovoljno. Vrati Boga u sebe, okreni svoj pogled, svoje oči u sebe, unutra. Zavoli sebe, a onda ljubav prema sebi pretvori u ljubav prema bližnjem – to je pravilo. Svi smo izopačeni. Umesto da budemo darežljivi – cicijašimo. Živimo naopako, glavom hodamo. Stati na noge – znači dati. Ali ako si dao deset hiljada dolara, a onda zbog toga požalio, pomsilio da je trebalo dati pet – smatraj da tvoga dobrog dela nema ništa.
„SREĆA“ JE OD REČI „SAD“
Mama i tata su seme stvorili, iz sluzi je naše telo nastalo, a dušu je Bog udahnuo Duhom Svetim u svakoga od nas. To je ono što se može sjediniti sa Bogom. Čovek je „trodelan“: duh, duša i telo. Duh – kada je sud čist tamo caruje Gospod. Telo – plot: to je meso, pojesti, istovariti se… Duša – emocije: dobar film, dobra knjiga, dobar razgovor. Kako se kaže, neko voli lubenice, a neko svinjsku šunku. Za moju dušu su stari vesterni. Dobra priča sa starim dobrim glumicma. Ne samo da u današnjim filmovima sise i butine seku – već i mene time ubijaju. Pravi film je onaj koji bez stida možeš pogledati sa petogodišnjim detetom. To je hrana za dušu, a ona mora biti od sorte: „čisto, dobro, večno“. Kad na pijaci kupuješ meso dobro ga omirišeš. I ako smrdi nećeš ga kupiti. Tako se i prema duhovnoj hrani treba odnositi.
„Sreća“( счастьe) je od reči „sad“ (сейчас). Sada je dobro, sada hoću i sada dobijam. Svi hoće sreću, ljubav i zdravlje. Hoće bogatstvo. Ne shvatajući šta je to. Ja znam mnogo bogatih ljudi – i svi su kao jedan – nesrećni.
Cveće se ne stavlja u prljavu posudu – prvo se vaza opere. Tako i mi: potrebno je da očistimo sebe iznutra, da očistimo misli – i tada dolazi Duh Sveti, i dobro nam je i bez para. Ideš sa punim novčanikom i na ulazu te po glavi zveknu i sve otmu – i nema para. A Sveti Duh u tvojoj duši niko neće moći da otme.
Ponekad kažem našem svešteniku ocu Vladimiru da je telo opna i da će svejedno umreti. A on kaže: „Petja, konja treba paziti.“ U pravu je on, jer telo nosi našu dušu. I ja čuvam konja na svaki način. U rupu skačem svako jutro, gnjurim. Trudim se da jedem ne najukusniju hranu, već najkvalitetniju, dobru, jednostavnu, čistu, koja raste na zemlji…
Ranije sam voleo razne gurmaluke, a sada za mene nema ništa lepšeg od hleba i vode. Te namirnice imaju najčistiji ukus. U svakom uzrastu najbolji je kuvar – glad. Ako ne jedeš dva dana prekjučerašnja kaša od griza biće ukusnija od svake divlje jarebice.
Jedem kao svi i živim kao svi: tamo-amo….Ali trudim se da što više proizvoda odgaijimo u bašti: krastavce, paradajz, kupus, cveklu. Time se bavi moja žena.
KOLIKO IMAM MAČAKA – NISAM BROJAO
Meni kažu: što si tako ljut – u Boga veruješ, a psuješ. A bez Boga bih ubio! Ja se trudim, stvarno, iskreno se trudim. I Gospod to vidi, zna i moja mikroosećanja, mikronervozu…
Eto mi sada sedimo, a zajedno sa nama je Bog. Istina, tako je! To nisu ruske narodne bajke. A ako je sa nama Bog, sve se ispunjava sadžinom. Sadašnjošću. Ja tako živim: spremam hranu, spremam kuću, perem sudove, cepam drva, ložim peć, pišem pesme, priče, novi program ponavljam, spremam. Imam na diskovima propvedi Dimitrija Smirnova, predavanja Alekseja Iljiča Osipova, profesora duhovne akademije. Imam Jevanđelje, molitve….Dosta posla. Dan mi nije dovoljan – ležem da spavam u četiri sata. Imam puno mačaka, spremam im hranu. Eto Njušećka koja ima 16 godina, treba joj oči očistiti. Ona je najstarija mačka. Koliko ih je – nisam brojao – svaka od njih ima svoj život. Jedne dolaze, druge nestaju. Neke psi rastrgnu. Strašan je život. Ovde i zveri ima – vukovi, risevi, divlje svinje. Ovo je dobro mesto. Vukovi ne prilaze kući, siti su. A zečevi beže. Ja ih ne lovim. Ne shvatam kakav je to sport ubijanje životinja. Gledao sam jedan film o Aljasci u kome lovac priča kako godišnje ubije najviše šest jelena, više mu nije potrebno. To je realan život. On ide u lov kao što mi idemo u prodavnicu, i Bogu je to ugodno. A ubijati samo da bi uhvatili, da bi zver pala, da bi je preprarirali i onda se prepariranom životinjom ili kožom hvalili – to je đavo. Nema sredine, nema trećeg. Dva i dva su četiri, a ne tri i po.
Ubistvo je, uopšte, posebna tema. Ja i žena smo porodica ubica. Zapetljali smo se, ubili smo mnogo svoje dece. Da nismo činili aborutuse imali bi dece koliko ima i Vanja Ohlobistin. Da li možemo biti srećni? Sada ja i žena moramo da se kajemo, da molimo za oproštaj i da se trudimo da živimo što ispravnije.
Žena je „napravljena“ da rodi 7-8 dece. Kad bi tako i bilo, sva pitanja tipa zašto živite, pitanja nakita, spoljašnjeg izgleda – nestala bi. Telo postaje naborano, vene i ležemo u grob. A posle žene ostaju deca. Žena se spasava rađanjem dece.
HOĆU ŠTO PRE DA ZABORAVIM….
Ostati normalan čovek do kraja života – to je zadatak.
Svake noći treba postaviti sebi jednostavno pitanje: proživeo sam današnji dan – kome je od toga bilo bolje? Eto ja sam poznati umetnik, roker – mogu sa vama razgovarati tako da vas nateram da stojite „u stavu mirno!“ Ali hoće li mi od toga biti bolje? Ili vama? Jedno od imena đavola je – „delilac“, onaj koji deli. Unutrašnji đavo nam govori: ti si u pravu strari, postroj ih! Ali trudim se da ne budem takav. Pomeram se u svom duševnom radu svaki dan. Koracima komarca.
Prestati sa radom na svojoj duši, zadovoljstvo sobom – to je smrt. Potreban je drugačiji pristup: gori sam od svakog stvorenja. Gori sam i od mačke – ona sve radi pravilno, Bogom usmerena, ima nagone, nema izbora. A ja mogu da biram i često grešim. Osećam potpunu nemoć. Ništa ne mogu bez Boga.
Ne želim ničim da se ponosim: ni svojom ulogom u filmu „Ostrvo“, ni svojim stihovima, ni pesmama – hoću sa strane da posmatram sve to. Meni je svaki dan – čudo, svaki dan je nebo drugačije. Ni jedan dan ne liči na drugi. Srećan sam što sam to počeo da primećujem. Mnogo sam propustio, jako mi je žao zbog toga. Zato plačem, u sebi, naravno. Sve je moglo biti čistije i lepše. Jedan čovek je rekao: ti si takve pesme pisao jer si pio votku. Ali ja sam ih napisao ne zahvaljujući votki, već uprkos njoj. Sa svojih 60 godina kažem: ne treba gubiti ni minut ovog života, malo je vremena, život je kratak i u njemu svaki tren može biti prekrasan. Važno je ustati ujutro i pospremiti oko sebe. Ako sam se probudio u lošem raspoloženju, neću uzeti da pijem vino, već ću reći: „Gospode, nešto mi je loše. Uzdam se u Tebe, meni ništa ne polazi za rukom.“ Eto taj pokret je najvažniji. Ako mene neko čuje i potrudi se da tako čini – neko od mladih, lepih, dok mu igla još ne visi iz vene – to je pobeda.
Vi hoćete da se prisetim. A ja hoću da što pre zaboravim. Hoću da živim unutrašnjim životom, duhom, razumete li? Mnogo činim za to, ulažem svu svoju neveliku snagu, sve usmeravam u tom pravcu. Vidljivi svet je nešto što sutra može biti razrušeno. Eto, juče je dunuo strašan vetar i ja mislim: oduvaće krov i sva moja muzika, svi moji zapisi, sve će propasti. Četvrtog jula nad Kazanjskim je lilo kao iz kabla, ustao sam ujutro, gledam – Gospod je srušio polovinu jaruge, izbrisao lepu parcelu sa mog imanja, parcelu koju sam jako voleo. Mislio sam da je sve to moje. A On me je podsetio: „Ja sam gazda, dečko, ne besni!“ Eto to se dešava. A vi hoćete da se sad napuderišem…Ne vama, već tom životu sada pokazujem šipak. Prestao sam da cenim taj život iako sam u potpunosti prilepljen za njega.
Preveo: Aleksandar Mirković
Re: Najljepse izreke o Bogu
Sve duhovne istine su univerzalne i sve religije govore o istim stvarima
Da li i dalje mislite da pravi vernici vode religiozne ratove? Sve duhovne istine su univerzalne i sve religije govore o istim stvarima. Ljudi su ti koji daju pogrešna tumačenja. Pročitajte zato osnovne istine iz različitih svetskih religija.
Zlatno pravilo u sledećim svetskim religijama:
AMERIČKI INDIJANCI: Temelj je poštovanje prema svemu što je živo. — Veliki zakon mira
BEHAIZAM: Blažen je kome je brat draži od samoga sebe. — Baha’u’llah
BUDIZAM: Druge ne vređaj onim što bi vređalo tebe. — Udnaa-Varga
HINDUIZAM: Ovako glasi dužnost: drugima ne čini ništa što bi tebe bolelo kada bi drugi to činili tebi. — Mahabharata
ISLAM: Niko nije pravi vernik dok bratu ne poželi što želi i sebi. — Suna
ĐAINIZAM: U sreći i patnji, u radosti i bolu, prema svim stvorenjima moramo se odnositi kao prema sebi. — Mahavira, 24. Tirthanakra
JUDAIZAM: Šta ti je mrsko, ne čini drugima. To je zakon, a ostalo su tumačenja. — Talmud
KONFUČIJANIZAM: Ne čini drugima što ne bi hteo da drugi čine tebi. — Analekta
HRIŠĆANSTVO: Sve što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima! — Matej 7:12
PERSIJA: Čini što želiš da drugi čine tebi, čini ti njima.
SIKIZAM: Ne sukobljavaj se ni sa kim, jer je Bog u svima. — Guru Arjan Devji 259, Guru Granth Sahib
TAOIZAM: Komšijski dobitak smatraj svojim dobitkom, a komšijski gubitak svojim gubitkom.
ZOROASTRIZAM: Ta je narav dobra, kada drugome ne čini to što nije dobro za nju samu. — Dadistan-I-Dinnik
Da li i dalje mislite da pravi vernici vode religiozne ratove? Sve duhovne istine su univerzalne i sve religije govore o istim stvarima. Ljudi su ti koji daju pogrešna tumačenja. Pročitajte zato osnovne istine iz različitih svetskih religija.
Zlatno pravilo u sledećim svetskim religijama:
AMERIČKI INDIJANCI: Temelj je poštovanje prema svemu što je živo. — Veliki zakon mira
BEHAIZAM: Blažen je kome je brat draži od samoga sebe. — Baha’u’llah
BUDIZAM: Druge ne vređaj onim što bi vređalo tebe. — Udnaa-Varga
HINDUIZAM: Ovako glasi dužnost: drugima ne čini ništa što bi tebe bolelo kada bi drugi to činili tebi. — Mahabharata
ISLAM: Niko nije pravi vernik dok bratu ne poželi što želi i sebi. — Suna
ĐAINIZAM: U sreći i patnji, u radosti i bolu, prema svim stvorenjima moramo se odnositi kao prema sebi. — Mahavira, 24. Tirthanakra
JUDAIZAM: Šta ti je mrsko, ne čini drugima. To je zakon, a ostalo su tumačenja. — Talmud
KONFUČIJANIZAM: Ne čini drugima što ne bi hteo da drugi čine tebi. — Analekta
HRIŠĆANSTVO: Sve što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima! — Matej 7:12
PERSIJA: Čini što želiš da drugi čine tebi, čini ti njima.
SIKIZAM: Ne sukobljavaj se ni sa kim, jer je Bog u svima. — Guru Arjan Devji 259, Guru Granth Sahib
TAOIZAM: Komšijski dobitak smatraj svojim dobitkom, a komšijski gubitak svojim gubitkom.
ZOROASTRIZAM: Ta je narav dobra, kada drugome ne čini to što nije dobro za nju samu. — Dadistan-I-Dinnik
Re: Najljepse izreke o Bogu
MOLITVA DUŠE
“Gospodine, sačuvaj me od kobne navike da mislim da sam dužan nešto reći u bilo kojoj prilici.
Sačuvaj me od želje da se petljam u svačije stvari kako bih nešto poboljšao.
Neka budem zamišljen, ali ne i dosadan. Koristan, ali ne despot.
Čuvaj me od iskušenja da beskrajno raščlanjujem detalje.
Daj mi krila da u slabosti stignem do cilja.
Začepi mi usta ako želim govoriti o bolesti. Sve ih je više, a užitak beskonačnog pričanja o njima sve je slađi.
Ne usuđujem se tražiti od tebe da poboljšaš moje pamćenje, ali povećaj moju filantropiju.
Ukroti moj ego kad se dogodi da se moje sjećanje sudari sa sjećanjem drugih.
Jedno te molim, Gospodine, ne štedi me kad budeš u prilici da me naučiš briljantnu lekciju, dokazujući da mogu pogriješiti.
Kad budem znao biti gostoljubiv, sačuvaj ovu sposobnost u meni.
Doista, neću se pretvarati u ‘sveca’: neki od njih su nepodnošljivi u bliskoj komunikaciji.
Međutim, ljudi kisele naravi vrhunska su stvorenja samog đavla.
Nauči me otkrivati dobre stvari tamo gdje se ne očekuju i prepoznavati neočekivane talente u drugim ljudima.”
“Gospodine, sačuvaj me od kobne navike da mislim da sam dužan nešto reći u bilo kojoj prilici.
Sačuvaj me od želje da se petljam u svačije stvari kako bih nešto poboljšao.
Neka budem zamišljen, ali ne i dosadan. Koristan, ali ne despot.
Čuvaj me od iskušenja da beskrajno raščlanjujem detalje.
Daj mi krila da u slabosti stignem do cilja.
Začepi mi usta ako želim govoriti o bolesti. Sve ih je više, a užitak beskonačnog pričanja o njima sve je slađi.
Ne usuđujem se tražiti od tebe da poboljšaš moje pamćenje, ali povećaj moju filantropiju.
Ukroti moj ego kad se dogodi da se moje sjećanje sudari sa sjećanjem drugih.
Jedno te molim, Gospodine, ne štedi me kad budeš u prilici da me naučiš briljantnu lekciju, dokazujući da mogu pogriješiti.
Kad budem znao biti gostoljubiv, sačuvaj ovu sposobnost u meni.
Doista, neću se pretvarati u ‘sveca’: neki od njih su nepodnošljivi u bliskoj komunikaciji.
Međutim, ljudi kisele naravi vrhunska su stvorenja samog đavla.
Nauči me otkrivati dobre stvari tamo gdje se ne očekuju i prepoznavati neočekivane talente u drugim ljudima.”
Re: Najljepse izreke o Bogu
Kad otškrinu se aška vrata,
I ljubav na dušu spusti,
Ono što nam srce shvata
Jezik ne zna da izusti.
Jer kad ljubav progovori
Sve ostalo tad zanijemi,
Tada samo srce zbori,
Dok voljenom duša stremi.
Da opišu ovaj hal
Suvišne su sve riječi,
Kada krene aška val
Zar se ima nešto reći.
O Milosni,s vrela Tvog je
Ova kaplja aška,sreće,
Tvome moru sve se vraća,
I od njega sve se kreće...
(Ekrem Kahriman)
I ljubav na dušu spusti,
Ono što nam srce shvata
Jezik ne zna da izusti.
Jer kad ljubav progovori
Sve ostalo tad zanijemi,
Tada samo srce zbori,
Dok voljenom duša stremi.
Da opišu ovaj hal
Suvišne su sve riječi,
Kada krene aška val
Zar se ima nešto reći.
O Milosni,s vrela Tvog je
Ova kaplja aška,sreće,
Tvome moru sve se vraća,
I od njega sve se kreće...
(Ekrem Kahriman)
Re: Najljepse izreke o Bogu
Onima koji ljube Boga nikad ne ponestane strpljivosti jer oni znaju da je vrijeme da polumjesec postane pun mjesec.
Istok, zapad, jug ili sjever malo je važno. Ma koje bilo tvoje odredište, samo se pobrini da svako putovanje učiniš putovanjem u duši. Ako putuješ u sebi, proputovat ćeš čitav široki svijet i dalje.
Babica zna da kad nema boli, put se za dijete ne može otvoriti i majka ne može roditi. Jednako tako, da bi se rodilo novo Ja, potrebna je patnja.
Kao što glina mora proći kroz veliku vrućinu da bi postala čvrsta i otporna, Ljubav se može usavršiti samo kroz bol.
Potraga za Ljubavlju nas mijenja. Među onima koji traže Ljubav ne postoji nijedan tragač koji putem nije sazreo. Čim počneš tražiti Ljubav, počinješ se mijenjati izvana i iznutra.
Na ovome je svijetu više lažnih gurua i lažnih učitelja nego što je zvijezda u vidljivome svemiru. Ne zamijeni sobom zaokupljene, moći gonjene ljude s istinskim mentorima. Pravi duhovni učitelj neće usmjeriti tvoju pozornost na sebe i neće od tebe očekivati apsolutnu pokornost ili krajnje divljenje, nego će ti pomoći da cijeniš i diviš se svojem unutarnjem ja. Istinski mentori prozirni su kao staklo.
Oni puštaju da Božje svjetlo prođe kroz njih.
Nastoj se ne opirati promjenama koje naiđu tvojim putem. Umjesto toga, dopusti da život živi kroz tebe. I ne brini ako se tvoj život okreće naglavačke. Kako znaš da je strana na koju si sviknut bolja od one koja dolazi?
“Bog je zaposlen dovršenjem rada na tebi, izvana i iznutra. Posve je zaokupljen tobom. Svako ljudsko biće rad je u nastanku koji se polako ali neumoljivo kreće ka savršenstvu. Svatko od nas nedovršeno je umjetničko djelo koje čeka i nastoji biti dovršeno. Bog se sa svima nama bavi pojedinačno jer je ljudski rod lijepa umjetnost vješte kaligrafije u kojoj je svaka točkica jednako važna za cjelokupnu sliku”
Lako je voljeti savršenog Boga, neokaljanog i nepogrešivog kakav On jest. Mnogo je teže voljeti druga ljudska bića sa svim njihovim nesavršenostima i manama. Ne zaboravi, čovjek može spoznati samo ono što može voljeti.
Nema mudrosti bez ljubavi. Ne naučimo li voljeti Božju tvorevinu, ne možemo ni istinski voljeti ni istinski spoznati Boga.
“Prava prljavština je ona unutra. Ostalo se jednostavno opere. Postoji samo jedna vrsta prljavštine koja se ne može očistiti čistom vodom, a to je blato mržnje i zadrtosti koja kalja dušu. Tijelo možeš očistiti uzdržavanjem i postom, ali samo će ljubav očistiti tvoje srce!“
Čitav svemir sadržan je u jednom jedinom biću – tebi. Sve što vidiš oko sebe,
uključujući i one stvari koje ne voliš, čak i ljude koje prezireš ili ih se gnušaš, nazočno je u tebi u različitim stupnjevima. Stoga, ne traži ni šejtana izvan sebe. Vrag nije neka izvanredna sila koja te napada izvana. On je običan glas iznutra. Ako se u cijelosti upoznaš, ako se iskreno i odlučno suočiš i sa svojom mračnom i sa svojom svijetlom stranom, stići ćeš do uzvišenog oblika svijesti. Kad osoba upozna samu sebe, spoznala je Boga.”
Istok, zapad, jug ili sjever malo je važno. Ma koje bilo tvoje odredište, samo se pobrini da svako putovanje učiniš putovanjem u duši. Ako putuješ u sebi, proputovat ćeš čitav široki svijet i dalje.
Babica zna da kad nema boli, put se za dijete ne može otvoriti i majka ne može roditi. Jednako tako, da bi se rodilo novo Ja, potrebna je patnja.
Kao što glina mora proći kroz veliku vrućinu da bi postala čvrsta i otporna, Ljubav se može usavršiti samo kroz bol.
Potraga za Ljubavlju nas mijenja. Među onima koji traže Ljubav ne postoji nijedan tragač koji putem nije sazreo. Čim počneš tražiti Ljubav, počinješ se mijenjati izvana i iznutra.
Na ovome je svijetu više lažnih gurua i lažnih učitelja nego što je zvijezda u vidljivome svemiru. Ne zamijeni sobom zaokupljene, moći gonjene ljude s istinskim mentorima. Pravi duhovni učitelj neće usmjeriti tvoju pozornost na sebe i neće od tebe očekivati apsolutnu pokornost ili krajnje divljenje, nego će ti pomoći da cijeniš i diviš se svojem unutarnjem ja. Istinski mentori prozirni su kao staklo.
Oni puštaju da Božje svjetlo prođe kroz njih.
Nastoj se ne opirati promjenama koje naiđu tvojim putem. Umjesto toga, dopusti da život živi kroz tebe. I ne brini ako se tvoj život okreće naglavačke. Kako znaš da je strana na koju si sviknut bolja od one koja dolazi?
“Bog je zaposlen dovršenjem rada na tebi, izvana i iznutra. Posve je zaokupljen tobom. Svako ljudsko biće rad je u nastanku koji se polako ali neumoljivo kreće ka savršenstvu. Svatko od nas nedovršeno je umjetničko djelo koje čeka i nastoji biti dovršeno. Bog se sa svima nama bavi pojedinačno jer je ljudski rod lijepa umjetnost vješte kaligrafije u kojoj je svaka točkica jednako važna za cjelokupnu sliku”
Lako je voljeti savršenog Boga, neokaljanog i nepogrešivog kakav On jest. Mnogo je teže voljeti druga ljudska bića sa svim njihovim nesavršenostima i manama. Ne zaboravi, čovjek može spoznati samo ono što može voljeti.
Nema mudrosti bez ljubavi. Ne naučimo li voljeti Božju tvorevinu, ne možemo ni istinski voljeti ni istinski spoznati Boga.
“Prava prljavština je ona unutra. Ostalo se jednostavno opere. Postoji samo jedna vrsta prljavštine koja se ne može očistiti čistom vodom, a to je blato mržnje i zadrtosti koja kalja dušu. Tijelo možeš očistiti uzdržavanjem i postom, ali samo će ljubav očistiti tvoje srce!“
Čitav svemir sadržan je u jednom jedinom biću – tebi. Sve što vidiš oko sebe,
uključujući i one stvari koje ne voliš, čak i ljude koje prezireš ili ih se gnušaš, nazočno je u tebi u različitim stupnjevima. Stoga, ne traži ni šejtana izvan sebe. Vrag nije neka izvanredna sila koja te napada izvana. On je običan glas iznutra. Ako se u cijelosti upoznaš, ako se iskreno i odlučno suočiš i sa svojom mračnom i sa svojom svijetlom stranom, stići ćeš do uzvišenog oblika svijesti. Kad osoba upozna samu sebe, spoznala je Boga.”
Re: Najljepse izreke o Bogu
Ne obraćam se stoga više ljudima; obraćam se tebi, Bože svih bića, svih svjetova i svih vremena: ako je slabašnim stvorenjima, izgubljenim u beskraju, i nevidljivima za ostale u svemiru, dopušteno da od tebe nešto zatraže, od tebe koji si dao sve, od tebe čije su odluke postojane i vječne, udostoji se milostivo suditi o greškama što pripadaju našoj prirodi; neka te greške ne budu naša pokora.
Nisi nam dao srce da se mrzimo i ruke da se ubijamo; učini da pomognemo jedni drugima podnositi teret mučnog i prolaznog života; neka neznatne razlike u odjeći kojom pokrivamo naša slaba tijela, medu svim našim nedostatnim jezicima, među svim našim smiješnim običajima, medu svim našim nesavršenim zakonima, među svim našim bezumnim shvaćanjima, među svim našim prilikama tako ujednačenim u našim očima i tako jednakim pred tobom; neka sve te sitne nijanse po kojima se razlikuju atomi nazvani ljudima ne budu povodi za mržnju i za progone; neka oni koji pale voštanice usred bijela dana da bi te slavili podnose one kojima je dovoljna svjetlost tvog sunca; neka oni koji svoje haljine prekrivaju bijelom tkaninom da bi iskazali ljubav prema tebi ne preziru one koji kazuju to isto pod mantijom od crne vune; neka bude svejedno obraća li ti se netko riječima nekog starog jezika ili na nekom novijem narječju; neka oni čija je odjeća obojena crveno i ljubičasto, koji vladaju na malom komadiću jedne male gomile blata na ovom svijetu, i koji posjeduju nekoliko zaobljenih komadića izvjesne kovine, bez oholosti uživaju u onome što nazivaju veličinom i bogatstvom, i neka ih ostali gledaju bez zavisti: jer ti znaš da u tim ispraznostima nema ničeg na čemu bi trebalo zavidjeti i ničega zbog čega bi se trebalo dičiti.
Kad bi se svi ljudi mogli prisjetiti da su braća! Neka zamrze tiraniju nad dušama kao što se gnušaju pljačke koja silom otima plodove rada i mirne umješnosti! Ako su nevolje rata neizbježne, ne mrzimo se, ne razdirimo se barem u miru, i koristimo trenutak svog postojanja da blagoslovimo, na tisuću različitih jezika istovremeno, od Sijama do Kalifornije, tvoju dobrotu koja nam je darovala taj trenutak.
Voltaire
Nisi nam dao srce da se mrzimo i ruke da se ubijamo; učini da pomognemo jedni drugima podnositi teret mučnog i prolaznog života; neka neznatne razlike u odjeći kojom pokrivamo naša slaba tijela, medu svim našim nedostatnim jezicima, među svim našim smiješnim običajima, medu svim našim nesavršenim zakonima, među svim našim bezumnim shvaćanjima, među svim našim prilikama tako ujednačenim u našim očima i tako jednakim pred tobom; neka sve te sitne nijanse po kojima se razlikuju atomi nazvani ljudima ne budu povodi za mržnju i za progone; neka oni koji pale voštanice usred bijela dana da bi te slavili podnose one kojima je dovoljna svjetlost tvog sunca; neka oni koji svoje haljine prekrivaju bijelom tkaninom da bi iskazali ljubav prema tebi ne preziru one koji kazuju to isto pod mantijom od crne vune; neka bude svejedno obraća li ti se netko riječima nekog starog jezika ili na nekom novijem narječju; neka oni čija je odjeća obojena crveno i ljubičasto, koji vladaju na malom komadiću jedne male gomile blata na ovom svijetu, i koji posjeduju nekoliko zaobljenih komadića izvjesne kovine, bez oholosti uživaju u onome što nazivaju veličinom i bogatstvom, i neka ih ostali gledaju bez zavisti: jer ti znaš da u tim ispraznostima nema ničeg na čemu bi trebalo zavidjeti i ničega zbog čega bi se trebalo dičiti.
Kad bi se svi ljudi mogli prisjetiti da su braća! Neka zamrze tiraniju nad dušama kao što se gnušaju pljačke koja silom otima plodove rada i mirne umješnosti! Ako su nevolje rata neizbježne, ne mrzimo se, ne razdirimo se barem u miru, i koristimo trenutak svog postojanja da blagoslovimo, na tisuću različitih jezika istovremeno, od Sijama do Kalifornije, tvoju dobrotu koja nam je darovala taj trenutak.
Voltaire
Re: Najljepse izreke o Bogu
Sjećam se da sam prije nekoga vremena pročitala intervju s Enzom Biagijem koji je – nakon što je cijeli život intervjuirao poznate, bogate, fantastične, važne osobe – došao do ovoga zaključka: na svijetu ne postoji osoba kojoj bi vrijedilo zavidjeti.
Ne znam zašto, no ta kratka rečenica, pročitana tko zna kada i tko zna gdje – znam samo da sam bila ispod velikoga suncobrana – ostala mi je utisnuta u sjećanju.
Um nam sugerira kako nešto nedostaje, kako je ona osoba bolje prošla, kako bismo trebali biti negdje drugdje, s drugim bankovnim računom ili drukčijim zdravstvenim stanjem, s djecom (ako ih nema) ili zdravom djecom, drukčijom djecom; drugim poslom, drugim šefom; u drugoj kući ili u drugome konfekcijskom broju, ukratko, u drugoj priči. Ipak, životi koje sam promatrala uvjerili su me: ni jedna tvoja bol nije bila uzalud. Svaka stvar učinjena s ljubavlju, svaka neizgovorena kritika, svaki dobro i u tišini obavljen posao, svaka briga nošena i povjerena Bogu, sve će biti preobraženo, štoviše, preobrazit će nas.
Ne znam zašto, no ta kratka rečenica, pročitana tko zna kada i tko zna gdje – znam samo da sam bila ispod velikoga suncobrana – ostala mi je utisnuta u sjećanju.
Um nam sugerira kako nešto nedostaje, kako je ona osoba bolje prošla, kako bismo trebali biti negdje drugdje, s drugim bankovnim računom ili drukčijim zdravstvenim stanjem, s djecom (ako ih nema) ili zdravom djecom, drukčijom djecom; drugim poslom, drugim šefom; u drugoj kući ili u drugome konfekcijskom broju, ukratko, u drugoj priči. Ipak, životi koje sam promatrala uvjerili su me: ni jedna tvoja bol nije bila uzalud. Svaka stvar učinjena s ljubavlju, svaka neizgovorena kritika, svaki dobro i u tišini obavljen posao, svaka briga nošena i povjerena Bogu, sve će biti preobraženo, štoviše, preobrazit će nas.