. poznajem par osoba.. ok su.. ali,, 
Drugacije kulture i obicaji
Re: Drugacije kulture I obicaji
. poznajem par osoba.. ok su.. ali,, .............................................................................................
Re: Drugacije kulture I obicaji
Poznajem vise osoba iz Indije i Pakistana.
Zato sam isla malo na net da vidim kakva sve ljudi imaju iskustva s njima.
Zato sam isla malo na net da vidim kakva sve ljudi imaju iskustva s njima.
Re: Drugacije kulture i obicaji
“Ljudi s nebesa” ili pripadnici Zulu plemena, svoje običaje njeguju i u 21. stoljeću.
Zulu je najveća afrička etnička grupa koja se smjestila u Kva Zulu provinciji, u Južnoj Africi.
Dobro su poznati po svojim prekrasnim šarenim perlama i košarama, kao i drugim malim djelima.
Praktički su podijeljeni na dva dijela od kojih 50% živi u gradovima i rade domaće poslove, dok je ostalih 50% još uvijek na farmi.
Svoju kulturu stavljaju na prvo mjesto i to se najviše može iščitati iz njihovih drevnih običaja, tradicija, rituala i ceremonija. Čvrsto vjeruju u prisutnost duhova predaka koji su neophodni u njihovom svakodnevnom životu.
Njihovi običaji uvelikeDa li ste znali?
Najteži poraz britanska imperijalna vojska pretrpjela je upravo od Zulu plemena.
U dijelovima Kva Zulu Natala neke od tradicionalnih običaja koji se još uvijek prakticiraju su:
Bogatstvo neke osobe koji je član Zulu plemena, određuje se prema broju goveda, koza i ovaca koje posjeduje
Ako mladić želi oženiti svoju djevojku, dopuštenje mora tražiti od njezinog oca te mu platiti tzv. lebolu – dajući mu određeni broj svoje stoke
Poglavica Zulu plemena može imati onoliko žena koliko ih može uzdržavati, a taj broj varira od 1 do 11
Kako bi se znalo da je djevojka udana, u svojoj kosi i oko suknje mora imati određenu boju perlica
Domaćin u svoju nastambu uvijek ulazi prije svog gosta, za slučaj da se u nastambi nalazi zmija ili neka druga opasna životinja koja bi mogla ugroziti život njega i njegovog gosta
Sva djeca, i muška i ženska, imaju probušene uši, u skladu s tradicijom koja kaže da tako i “uši uma mogu čuti”; rupe u ušima se postepeno šire tako što se s vremenom u njih stavljaju sve veće i veće naušnice
se razlikuju od nama poznatih sadašnjih kultura.
Zulu je najveća afrička etnička grupa koja se smjestila u Kva Zulu provinciji, u Južnoj Africi.
Dobro su poznati po svojim prekrasnim šarenim perlama i košarama, kao i drugim malim djelima.
Praktički su podijeljeni na dva dijela od kojih 50% živi u gradovima i rade domaće poslove, dok je ostalih 50% još uvijek na farmi.
Svoju kulturu stavljaju na prvo mjesto i to se najviše može iščitati iz njihovih drevnih običaja, tradicija, rituala i ceremonija. Čvrsto vjeruju u prisutnost duhova predaka koji su neophodni u njihovom svakodnevnom životu.
Njihovi običaji uvelikeDa li ste znali?
Najteži poraz britanska imperijalna vojska pretrpjela je upravo od Zulu plemena.
U dijelovima Kva Zulu Natala neke od tradicionalnih običaja koji se još uvijek prakticiraju su:
Bogatstvo neke osobe koji je član Zulu plemena, određuje se prema broju goveda, koza i ovaca koje posjeduje
Ako mladić želi oženiti svoju djevojku, dopuštenje mora tražiti od njezinog oca te mu platiti tzv. lebolu – dajući mu određeni broj svoje stoke
Poglavica Zulu plemena može imati onoliko žena koliko ih može uzdržavati, a taj broj varira od 1 do 11
Kako bi se znalo da je djevojka udana, u svojoj kosi i oko suknje mora imati određenu boju perlica
Domaćin u svoju nastambu uvijek ulazi prije svog gosta, za slučaj da se u nastambi nalazi zmija ili neka druga opasna životinja koja bi mogla ugroziti život njega i njegovog gosta
Sva djeca, i muška i ženska, imaju probušene uši, u skladu s tradicijom koja kaže da tako i “uši uma mogu čuti”; rupe u ušima se postepeno šire tako što se s vremenom u njih stavljaju sve veće i veće naušnice
se razlikuju od nama poznatih sadašnjih kultura.
1
1
Ako moramo da biramo između smrti od gladi i metka, Gejl i ja smo se složili da je metak mnogo brži.
Re: Drugacije kulture i obicaji
Španska siesta
Poznata španska siesta je svojevrsno kulturološko obeležje i podrazumeva gotovo obavezni popodnevni odmor posle ručka u trajanju od petnaest do trideset minuta. Prema mišljenju naučnika,ovo je optimalno vreme, koje je sasvim dovoljno da se osetimo manje umornim i spremnijim da nastavimo dan. Međutim, u poslednje vreme tempo života i ne ostavlja mnogo prostora za to. Oni koji žive daleko od posla teško da sebi mogu da priušte odlazak kući na ručak i popodnevni odmor. Osim toga, nije svima radno vreme dvokratno.
U onim mestima u kojima se ovaj običaj i dalje čuva, u periodu o d 14h do 17h nijedna radnja, čak ni restoran ne radi. Na ulicama možete videti samo turiste, zbunjene ili ljute što baš u to vreme ne mogu da ručaju ili kupe neki suvenir. Ipak ovo je jedan od običaja najčvršće ukorenjenih u španskoj kulturi i svakako jedan od onih kojima se stranci najlakše prilagode.
Osim u Španiji, ovaj kulturološki fenomen rasprostranjen je i u celoj Latinskoj Americi, Filipinima, Srednjem istoku i severu Afrike. Smatra se da je to, ne samo kulturološko obeležje, već i neophodnost, pogotovo u letnjim mesecima. U dva sata posle podne vrućina dostiže najviši stepen. U tom trenutku je nemoguće raditi i funkcionisati. Zato se žitelji „toplijih krajeva” povlače u svoje domove da ručaju sa porodicom i povrate energiju za ostatak dana.
Jedna od teorija o poreklu termina siesta jeste da on potiče još iz XI veka, i to iz dnevne rutine monaškog reda San Benito. Naime, hora sexta (na latinksom: šesti sat) bio je vremenski period između podneva i tri sata posle podne. Prema utvrđenim pravilima ovog monaškog reda, svi vernici su morali da prilegnu i u potpunoj tišini odmaraju i prikupljaju snagu za ostatak dana. Ovaj običaj je ubrzo stigao i u ostale manastire, a zatim se proširio i na narod koji je ovaj običaj počeo da naziva siesta (sjesta).
Evo nekoliko razloga zašto je dobro odspavati sjestu: kratak odmor će vam povratiti energiju, poboljšaće vašu produktivnost, smanjiti stres. Naučno je dokazano da oni koji naprave pauzu i odmore smanjuju rizik od srčanih oboljenja. U zemljama u kojima se sjesta praktikuje smanjen je broj saobraćajnih nesreća. Osim toga, odmor će učiniti da se osećate svežije, raspoloženije i srećnije.
Poznata španska siesta je svojevrsno kulturološko obeležje i podrazumeva gotovo obavezni popodnevni odmor posle ručka u trajanju od petnaest do trideset minuta. Prema mišljenju naučnika,ovo je optimalno vreme, koje je sasvim dovoljno da se osetimo manje umornim i spremnijim da nastavimo dan. Međutim, u poslednje vreme tempo života i ne ostavlja mnogo prostora za to. Oni koji žive daleko od posla teško da sebi mogu da priušte odlazak kući na ručak i popodnevni odmor. Osim toga, nije svima radno vreme dvokratno.
U onim mestima u kojima se ovaj običaj i dalje čuva, u periodu o d 14h do 17h nijedna radnja, čak ni restoran ne radi. Na ulicama možete videti samo turiste, zbunjene ili ljute što baš u to vreme ne mogu da ručaju ili kupe neki suvenir. Ipak ovo je jedan od običaja najčvršće ukorenjenih u španskoj kulturi i svakako jedan od onih kojima se stranci najlakše prilagode.
Osim u Španiji, ovaj kulturološki fenomen rasprostranjen je i u celoj Latinskoj Americi, Filipinima, Srednjem istoku i severu Afrike. Smatra se da je to, ne samo kulturološko obeležje, već i neophodnost, pogotovo u letnjim mesecima. U dva sata posle podne vrućina dostiže najviši stepen. U tom trenutku je nemoguće raditi i funkcionisati. Zato se žitelji „toplijih krajeva” povlače u svoje domove da ručaju sa porodicom i povrate energiju za ostatak dana.
Jedna od teorija o poreklu termina siesta jeste da on potiče još iz XI veka, i to iz dnevne rutine monaškog reda San Benito. Naime, hora sexta (na latinksom: šesti sat) bio je vremenski period između podneva i tri sata posle podne. Prema utvrđenim pravilima ovog monaškog reda, svi vernici su morali da prilegnu i u potpunoj tišini odmaraju i prikupljaju snagu za ostatak dana. Ovaj običaj je ubrzo stigao i u ostale manastire, a zatim se proširio i na narod koji je ovaj običaj počeo da naziva siesta (sjesta).
Evo nekoliko razloga zašto je dobro odspavati sjestu: kratak odmor će vam povratiti energiju, poboljšaće vašu produktivnost, smanjiti stres. Naučno je dokazano da oni koji naprave pauzu i odmore smanjuju rizik od srčanih oboljenja. U zemljama u kojima se sjesta praktikuje smanjen je broj saobraćajnih nesreća. Osim toga, odmor će učiniti da se osećate svežije, raspoloženije i srećnije.
1
1
Re: Drugacije kulture i obicaji
Meni godi,, i ako je do 20 minuta ok je. sve duze . sam mamurna.. naredni sat..
.............................................................................................
Re: Drugacije kulture i obicaji
Poseta toaletu u Japanu
Kažu da svakog Evropljanina u Japanu najviše šokira ne kultura zemlje, ne sumo rvanje, već toaleti. Ima ih svuda, čak i u šumi.
Godine 1968. premijer je odlučio da poštedi svoj narod jutarnjeg stresa. Činjenica je da se u Japanu toaleti ne greju i da je svako jutro cela zemlja sedala nagom zadnjicom na hladnu klozetsku dasku. Ovu situaciju su ispravili. I tako je sve krenulo.. Veoma je brzo WC šolja u Japanu dostigla neverovatan progress.
Evo priče jednog impresioniranog očevica posetivseg japanski toalet
Poklopac toaleta je bio zagrejan na temperaturu mog tela. Vazduh je osvežen ugrađenim klima uređajem (22′ C). Dok sam se približavao, poklopac se automatski podigao i zasvirala je tiha muzika, dovodeći me u stanje blaženstva. Po završetku procesa, negde ispod, mala teleskopska šipka se glatko pomerila napred i uredan mlaz tople vode oprao je sve što Evropljani čiste toalet papirom. Posle toga me je osušio mlaz toplog vazduha iz fena ugrađenog u toalet.
Voda je glatko, bez zvuka, uklonila proizvode mog tela, ostavljajući blistavo belu površinu od fajanse. Toalet mi je tada ljubazno rekao nešto na japanskom (verovatno zahvalio na prijatnom poznanstvu i poželeo dalji uspeh). Nažalost, nisam mogao da nastavim ovu zanimljivu komunikacuju – moje znanje japanskog jezika je ograničeno na četiri fraze, od kojih nijedna nije zainteresovala proizvod od fajanse.
U bilo kojoj robnoj kući, specijalizovani odeljak je snabdeven kompjuterizovanim proizvodima renomiranih japanskih brendova toaleta: Toto, Inak i Matsushita Electric (prepoznatljiv po ogromnom Panasonic znaku). Razlog za kult je jednostavno objasnio direktor marketinga Inak-a Masaširo Iguči: „U japanskoj kući, jedino mesto za uspostavljanje balansa sa samim sobom, je toalet. A WC šolja u njemu je glavni centar zabave.“
Moderni japanski toaleti mogu učiniti mnogo. Proizvodi Matsushita menjaju temperaturu u toaletu za 7 stepeni za pola minute i masiraju zadnjicu mlazovima tople vode.
Najbolji Inak modeli su opremljeni sa dva stereo zvučnika sa obe strane sedišta i slot za fleš memoriju sa vašim omiljenim MP3 melodijama. Toaleti dolaze sa pet opcija pratnje: pevanje ptica, muzika za opuštanje, klasika, buka vodopada ili tradicionalna japanska harfa.
Ali toalet Toto, od milja nazvan VelliouII, nadmašio ih je sve: mali mehanički manipulator kašikom uzima uzorak urina, automatski nadgledajući nivo šećera. Takve mehaničke ruke sa kašikama su budućnost. Uskoro će uzeti više od obične analize urina. Stvar je u tome što se opremanjem WC šolje visokokvalitetnom akustikom prodaja ne može brzo povećati.
S druge strane, stanovništvo Japana ubrzano stari i sve više ljudi ima potrebu za stalnim medicinskim nadzorom. U bliskoj budućnosti, „velika toalet trojka“ će na tržište izbaciti toalete – kućne medicinske centre koji će meriti krvni pritisak. I poklopac će meriti težinu sa tačnošću do miligrama.
Autor: Gregori Dubson
Kažu da svakog Evropljanina u Japanu najviše šokira ne kultura zemlje, ne sumo rvanje, već toaleti. Ima ih svuda, čak i u šumi.
Godine 1968. premijer je odlučio da poštedi svoj narod jutarnjeg stresa. Činjenica je da se u Japanu toaleti ne greju i da je svako jutro cela zemlja sedala nagom zadnjicom na hladnu klozetsku dasku. Ovu situaciju su ispravili. I tako je sve krenulo.. Veoma je brzo WC šolja u Japanu dostigla neverovatan progress.
Evo priče jednog impresioniranog očevica posetivseg japanski toalet
Poklopac toaleta je bio zagrejan na temperaturu mog tela. Vazduh je osvežen ugrađenim klima uređajem (22′ C). Dok sam se približavao, poklopac se automatski podigao i zasvirala je tiha muzika, dovodeći me u stanje blaženstva. Po završetku procesa, negde ispod, mala teleskopska šipka se glatko pomerila napred i uredan mlaz tople vode oprao je sve što Evropljani čiste toalet papirom. Posle toga me je osušio mlaz toplog vazduha iz fena ugrađenog u toalet.
Voda je glatko, bez zvuka, uklonila proizvode mog tela, ostavljajući blistavo belu površinu od fajanse. Toalet mi je tada ljubazno rekao nešto na japanskom (verovatno zahvalio na prijatnom poznanstvu i poželeo dalji uspeh). Nažalost, nisam mogao da nastavim ovu zanimljivu komunikacuju – moje znanje japanskog jezika je ograničeno na četiri fraze, od kojih nijedna nije zainteresovala proizvod od fajanse.
U bilo kojoj robnoj kući, specijalizovani odeljak je snabdeven kompjuterizovanim proizvodima renomiranih japanskih brendova toaleta: Toto, Inak i Matsushita Electric (prepoznatljiv po ogromnom Panasonic znaku). Razlog za kult je jednostavno objasnio direktor marketinga Inak-a Masaširo Iguči: „U japanskoj kući, jedino mesto za uspostavljanje balansa sa samim sobom, je toalet. A WC šolja u njemu je glavni centar zabave.“
Moderni japanski toaleti mogu učiniti mnogo. Proizvodi Matsushita menjaju temperaturu u toaletu za 7 stepeni za pola minute i masiraju zadnjicu mlazovima tople vode.
Najbolji Inak modeli su opremljeni sa dva stereo zvučnika sa obe strane sedišta i slot za fleš memoriju sa vašim omiljenim MP3 melodijama. Toaleti dolaze sa pet opcija pratnje: pevanje ptica, muzika za opuštanje, klasika, buka vodopada ili tradicionalna japanska harfa.
Ali toalet Toto, od milja nazvan VelliouII, nadmašio ih je sve: mali mehanički manipulator kašikom uzima uzorak urina, automatski nadgledajući nivo šećera. Takve mehaničke ruke sa kašikama su budućnost. Uskoro će uzeti više od obične analize urina. Stvar je u tome što se opremanjem WC šolje visokokvalitetnom akustikom prodaja ne može brzo povećati.
S druge strane, stanovništvo Japana ubrzano stari i sve više ljudi ima potrebu za stalnim medicinskim nadzorom. U bliskoj budućnosti, „velika toalet trojka“ će na tržište izbaciti toalete – kućne medicinske centre koji će meriti krvni pritisak. I poklopac će meriti težinu sa tačnošću do miligrama.
Autor: Gregori Dubson
1
1
Re: Drugacije kulture i obicaji
https://www.klix.ba/magazin/zanimljivos ... /231005120
zbilja je zabavno
.
itd..
zbilja je zabavno .
jedino u wc na pazi ili parkovima. mislim da su jednoslojni.. sve ostalo ..osim kuce. su viseslojni"Ovo mi je najkonfuznija stvar ikad", kazala je Dana prije nego je istaknula da Amerikanci koriste jednoslojni toalet papir.
i meni je ovi smetalo. no vrlo brzo sam uzivala u abs ovakvom tusu. i da . sav se mozes opratiDani, a naglasila je da rijetko koje domaćinstvo ima tuš s crijevom što i nije tako praktično.
itd..
.............................................................................................
Re: Drugacije kulture i obicaji
Moja mama u pocetku nije htjela pod taj tus, “tukla je” voda.
Ali kad se navikla
Smetalo joj kad se kuci vratila, sto je kod nje s crijevom.
Ali kad se navikla
Smetalo joj kad se kuci vratila, sto je kod nje s crijevom.