Drugacije kulture I obicaji

Priče sa putovanja, preporuke za putvanja, savjeti
User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Vodabe, narod koji živi diveći se lepoti

Svakodnevnica ovog afričkog naroda neodvojiva je od lepote i umetnosti, a njihov kult lepote izgrađen je na nešto drugačijim principima nego što je to slučaj u ostaku sveta...
Image


Vodabe ili Bororo pripadaju grupi naroda koji se nazivaju Fulani (ili Fulbi). Fulani žive širom Sahela od Atlantske obale do Senegala i Čada, mada neki članovi ove zajednice žive i u istočnom Sudanu. Vodabe su nomadski stočari koji žive između Senegala i Republike Niger, a 2001. godine broj članova ove zajednice iznosio je oko 100.000. Retko ko je upoznat sa shvatanjem lepote i bogatim ritualnim ceremonijama ove male zajednice.

Vodabe govore dijalektom jezika fulfulde koji liči na bantuske jezike. Međutim, članovi ove zajednice nemaju pismo. Samo ime „vodabe“ znači „narod koji poštuje tabue“, što je svojevrsna aluzija na njihovu tendenciju da poštuju i neguju staru tradiciju i običaje, za razliku od ostalih pripadnika Fulana. Ostali pripadnici ove grupe naroda ih često nazivaju Bororoima u pejorativnom kontekstu - „bororo“ ili „oni koji žive s govedima“.

Tokom XVII veka Fulani u zapadnoj Africi su među prvima prihvatili islam, a u skladu sa religijom neguju principe rezervisanosti, skromnosti, strpljenja, moralne čvrstine, strpljenja, promišljenosti i odanosti. Takođe, kult lepote i šarma zauzima jako bitno mesto u njihovoj kulturi.

Image

Iako poligamnog opredeljenja, pripadnici ovog naroda imaju pravo da se udaju i žene iz ljubavi, ali nije redak slučaj da roditelji ugovaraju brakove. Mlada ostaje s mužem dok ne zatrudni, nakon čega se vraća u roditeljsku kuću. Dok je tamo, ona nema pravo da viđa muža, kome je zabranjeno čak i da pokazuje interesovanje za nju i dete. Tek nakon dve ili tri godine, supružnicima je dozvoljeno da se sretnu, s tim što ne smeju da žive zajedno. Zajednički život postaje moguć tek kada ženina majka skupi sva sredstva da obezbedi sva neophodna sredstva za život svojoj ćerki.

Image

Neobični, egzotični i nesvakidašnji pripadnici naroda Vodabe neguju kult lepote koji se može opisati istim ovim rečima. Pastoralni nomadi, visoki i tanki muškarci koji boje lice u žuto, kolutaju očima i isturaju svoje usne obojene u crno tokom godišnjeg festivala Garevol.

Festival traje sedam dana i sedam noći, a mesto na kome će se održati ostaje tajna sve do nekoliko dana pred početak praznovanja. Tada se muškarci satima spremaju da izvedu ples pred žirijem koje čine tri žene, odnosno ćerke muškaraca koji su i sami nekada pobedili na ovom takmičenju. Privilegija pobednika je da izabere ženu iz plemena. Ples jake je krajnje jednostavan – muškarci stoje rame uz rame jedan pored drugog i sporim tempom se vrte u krug.

Image

Muški članovi zajednice Vodabe ulažu mnogo vremena, truda i sredstava kako bi bili elegantni i što je moguće lepši. U pitanju je stratregija, odnosno kulturološki otpor marginalizaciji, ali i šansa da kroz svoju spoljašnjost prikažu sve ono što ih čini drugačijima i različitima. Visina, beli zube i beonjače predstavljaju trio na kome se gradi princip lepote, pa muškarci neprestano kolutaju očima i pokazuju zube, jer na taj način prikazuju svoje adute.

Danski antropolog Mete Bovin ističe da su polne razlika krucijalne i da negovanja kulta lepote naglašava princip kontrasta – muškarci se sređuju da bu udovoljili ženama, a ne obrnuto. Takođe, u ovoj sredini muškarci simbolišu red, kulturu i čistoću, dok su žene simbol prirode, nereda i nečistoće. Ovo, naravno, ne znači da je uloga ženskog marginalizovana, već da je razlika između muškog i ženskog prisutna kroz obrnutu perspektivu u odnosu na veći broj društava u svetu.

Image

Lepota je uvek usko povezana s umetnošću, pa ne čudi što je umetnost sastavni deo svakodnevnice ovog naroda. Nakit, tetovaže, crteži na licu i telu, kao i drveni kreveti koji imaju jako važnu ulogu u svakom domaćinstvu iz tog razloga imaju veoma važno mesto u životu ove zajednice....


User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Indijsko selo u kojem ne postoje vrata i brave

Zakoračite u Šani Šingnapur, selo u kojem na kućama ne postoje vrata, mesto gde su prodavnice uvek otključane, a meštani nikada nisu u opasnosti. I sve zahvaljujući legendi staroj 300 godina...

Image


Ovo je priča o selu Šani Šingnapur u indijskoj državi Maharaštra, u kojem se meštani osećaju sigurnim i bezbednim zahvaljući večnoj veri u gospoda Šanija, Boga Saturna, koji se smatra zaštitnikom sela, piše BBC.

Image

LEGENDA I GOSPOD ŠANI
Legenda je nastala pre 300 godina kada je, nakon velikih kiša i poplava, na obalama reke Panasnala (koja je tada proticala kroz selo) pronađena velika crna kamena ploča. Prema legendi, kada su meštani dotakli štapom stenu od 1,5 metra iz nje je potekla krv.

Kasnije te noći, gospodar Šani se pojavio u snovima seoskog vođe otkrivajući da je kamena ploča bila njegova, da treba da je zadrže u selu i da će on tu počivati.

Šani je imao jedan neobičan uslov: kamena ploča i njene sile ne smeju biti zaklonjene kako bi on mogao nesmetano da nadgleda celo selo. Prema legendi, Šani je blagoslovio vođu i obećao da će selo zaštititi od svake opasnosti.

Nakon što su meštani postavili veliku ploču na platformu u srcu sela, odlučili su da uklone sva vrata i brave. Više im nisu bili potrebni, jer ih je gospod Šani čuvao.

Image

TRADICIJA KOJA SE NEGUJE GODINAMA
Tradicija se nastavlja generacijama, a meštani povremeno stave samo drvene ploče na svoja vrata kako bi sprečili pse da uđu u njihove domove. Ipak, nemaju vrata, a svoj nakit i novac ostavljaju bez zaštite, jer čvrsto veruju da će im njihov sveti čuvar pomoći i zaštititi ih od svakog zla. Čak i javni toaleti na seoskom trgu imaju samo tanku zavesu na ulazu zbog privatnosti.

ČAK NI POLICIJSKA STANICA NI BANKA NEMAJU VRATA
Interesantno je da sve nove konstrukcije moraju da poštuju ove protokole. Policijska stanica, koja se otvorila tek u septembru 2015. godine i koja još uvek nije primila ni jednu jedinu tužbu meštana, nema prednja vrata. Isto tako, Sjedinjena komercijalna banka otvorila je prvi ogranak bez vrata u Šani Šingnapuru 2011. godine postavivši stakleni ulaz u duhu transparentnosti i jedva vidljivu elektromagnetnu bravu na daljinsko upravljanje, kako bi ispoštovala meštane.

Meštani ovog sela se toliko nonšalantno ponašaju da čak ni ne pitaju svoje komšije da im pričuvaju kuću dok su van sela. Oni veruju da će lopovi biti odmah kažnjeni gubljenjem vida i da će ih pratiti nesreća narednih 7,5 godina. Zapravo, lokalci kažu da je jedan meštanin, koji je stavio drvenu ploču na ulazu svoje kuće, doživeo saobraćajnu nesreću sledećeg dana.

ŠANI ŠINGNAPUR, ODREDIŠTE 40.000 POKLONIKA
Zbog ove čudne istorije i verovanja, Šani Šingnapur privlači poklonike širom Indije. Najmanje 40.000 posetilaca dolazi svakog dana kako bi videli nekada skromni hram koji je prerastao u veliki hram sa velikom imovinom i donacijama.

Iako se u Šani Šingnapuru zvanično nisu dešavale krađe vekovima, jedan posetilac je 2010. godine prijavio da su iz njegovog vozila ukradene dragocenosti i novac u vrednosti od 35.000 rupija. Još jedna krađa je prijavljena 2011. godine, kada su nestali zlatni ornamenti u vrednosti od 70.000 rupija. Međutim, sve optužbe su odbijene, jer su meštani ubeđeni da su se ove krađe dogodile van sela.

S druge strane, skeptici tvrde da je niska stopa kriminala u ovom naselju posledica udaljene lokacije sela, a ne čudotvornih moći gospoda.

Image

Koja god da je istina, vremena se menjaju i neki meštani žele da prestanu sa ovim dugogodišnjim običajem, tražeći dozvolu od organizacije lokalne samouprave da ugrade vrata i brave kako bi sačuvali sigurnost svoje porodice.

Međutim, većina meštana se nada da će se tradicija očuvati i da će Šani nastaviti da ih čuva od svakog zla.
1
1 Image

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Ljudi srebra: Očaravajuće fotografije žena naroda Mjao

Image


Mjao narod je jedan od 55 manjinskih naroda u Kini, poznat po svom izuzetnom srebrnom nakitu.

Od trenutka kada se rodi, roditelji devojčice počinju da štede novac za kupovinu srebra i izrade nakita za nju.

Image

Duže od 400 godina Mjao narod se, od glave do pete, ukrašava srebrom. Nakit koji stavljaju na sebe može da bude težak i do deset kilograma, a svrha mu je pre svega, estetska i reprezentativna. Predstavlja simbol bogatstva, međutim, nosi se i kao amajlija koja ih štiti od zla.

Image

Zanatlije rasute po selima u kojima živi ovaj narod, nakit zrađuju ručno, na tradicionalan način. Svaki ukras predstavlja svojevrsno umetničko delo, a na površinama mogu da budu ugravirani prikazi poznatih legendi. U nekim selima postoji običaj da se svaki muškarac obuči za izradu nakita.

Image

Srebrni nakit je danas simbol Mjao naroda, ali i vredan kolekcionarski predmet.

Mjao je od strane vlade Kine priznat kao jedan od 55 manjinskih naroda 1949. godine. Najviše pripadnika ovog naroda živi na jugu Kine, gde ih ima oko 9,5 miliona, naročito u provincijama Hunan, Junan, Sečuan, Hajnan i Hubej.
Image
1
1 Image

User avatar
Kamilica
Stručnjak
Stručnjak
Reactions: 1313
Posts: 2681
Joined: Sun Apr 19, 2020 12:15 pm

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Kamilica »

Treba tu težinu nositi na glavi :hah
Ne bojim se ljudi. Bojim se njihovih pravih lica onda kada njihove maske zavolim.

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Avganistanske virdžine: Život devojčica koje roditelji odgajaju kao dečake

Tradicionalni avganistanski običaj, poznat kao “bača poš", ohrabruje roditelje da svoje ćerke oblače kao sinove, a sve zarad bolje budućnosti. Ipak, to im često samo otežava život...

Image

Tokom istorije, žene su se često suočavale sa brojnim poteškoćama kako bi dokazale da nisu stvorene da budu samo majke i domaćice, već da poput muškaraca imaju prava na svoj život i karijeru. Mnoge od njih su se na različite načine borile za svoje ciljeve, a jedan od tih načina bilo je i prerurašavanje u muškarce.

Danas, u 21. veku, brojne porodice u Avganistanu svoje ćerke odgajaju kao sinove kako bi im pružili bolji život.


"Kada je jedan rod toliko važan, a drugi gotovo nepoželjan, uvek će biti onih koji pokušavaju da pređu na drugu stranu", kaže Nadžija Nasim, direktorka organizacije koja se bavi položajem žena u Avganistanu.


U avganistanskom patrijahalnom društvu, ekonomska zavisnost od muškaraca i društvena stigma stavljaju roditelje u nezgodan položaj. Ćerke se često smatraju opterećenjem, budući da će sinovi pre zaraditi novac, kao i da će nastaviti porodično nasleđe i ostati kod kuće da brinu i starim roditeljima. Da bi se suprotsavili tome, neki roditelji odgajaju svoje ćerke kao muškarce. Praksa, poznata kao "bača poš", što u prevodu znači "devojčica obučena kao dečak", najčešće se sreće u porodicama koje nemaju muške potomke, a na majke se, u tom slučaju, gleda sa razočarenjem.

Image

"Bača devojčice mogu ići same u kupovinu, ispraćati svoje sestre u školu, zaposliti se, igrati različite sportove i raditi bilo šta što je svojstveno muškarcima", objašnjava Nasim.

Ova praksa vuče svoje korene iz davnih vremena, još pre nego što je islam preovladao u Avganistanu.


Ove devojčice moraju da usvoje sve odlike suprotnog pola i prilagode se njegovim obavezama, a avganistanski učitelji kažu da u svakoj školi postoji bar jedan "bača-poš".

Jedna od retkih prednosti ovih devojčica je to što im je obrazovanje dostupno, jer veoma mali broj avganistanskih devojčica pohađa školu.

Međutim, ova praksa se toleriše samo do određenih godina. Naime, samo male devojčice mogu da budu "bača-poš", a kada uđu u pubertet ponovo moraju da krenu putem "prave" avganistanske žene. Dužne su da se udaju i da rode decu. Čak postoji i verovanje da će upravo bača-poš devojčice kasnije roditi muško dete.

Ipak, devojčice koje su ceo život provele kao dečaci, prilikom ponovnog preuzimanja ženske uloge imaju veoma nejasnu sliku o tome šta bi trebalo da rade. Od njih se očekuje da znaju da kuvaju, da vole romantične bolivudske filmove i da budu podređene u odnosu na muškarce.

Zbog toga se mnoge devojčice koje su odrasle kao muškarci protive ponovnom povratku u svoju prvobitnu ulogu.

2
1 Image 1 Image

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »


Poslednji trogloditi Irana: Selo u pećini staro 10.000 godina


Oko 900 kilometara južno od Teherana, nalazi se drevno selo Mejmend koje odlikuju podzemni domovi isklesani u stenama.

Image

Procenjuje se da su kamene gravure pronađene na ovom mestu stare više od 10.000 godina. Mejmend se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine i naseljeno je u kontinuitetu više od 2.000 godina što ga čini jednim od najstarijih iranskih preživelih sela, piše BBC Travel.


MENJAJU DOM ZBOG KLIME
Ušuškan u dolini s planinama centralnog Irana oko njih, Mejmend je poznat po toplim letima i ozbiljnim, hladnim zimama. Kako bi se navikli i prilagodili na ovakve ekstremne uslove, meštani menjaju domove u zavisnosti od godišnjeg doba. Leti i u ranu jesen, žive u kućama sa slamenim krovovima, koji ih štite od velikih vrućina, a kad tople uslove zamene hladne zime, stanovnici Mejmenda se povlače ispod zemlje.

Od 400 pećina izgrađenih pre više od 10.000 godina, 90 je ostalo netaknuto. Ovi domovi u pećinama mogu da sadrže do sedam soba, a svaka kuća je visoka 2 metra i može da bude i do 20 metara kvadratnih, mada veličine variraju od kuće do kuće.

Image

Stanovici su pećine prilagodili svom načinu života: imaju električnu energiju, frižidere i televizore. Ipak, nemaju vode, a i ventilacija je minimalna. Tamne fleke na nekim zidovima su rezultat čađi od vatre u toku kuvanja i zagrevanja prostorija.

OSTACI DREVNE PROŠLOSTI
U ovom selu je nekad bila dominantna religija zoroastrizam, a ostaci se mogu videti u pećini Kicheh Dobandi, za koju se tvrdi da je nekad bila hram (a sad je muzej). U VII veku, islam je postao primarna religija u Mejmendu, pa su danas pećine u Mejmendu dom nekoliko pećinskih džamija na svetu.

Image

Stanovnici Mejmenda su uglavnom pastiri, koji su gajili stoku na planinskim pašnjacima, a potom ih doveli u pećine kad su i sami migrirali što objašnjava podzemne štale. Stanovnici takođe sakupljaju lekovito bilje, koje im pomažu da postignu dobro zdravlje i dug život.

Image

MOŽETE DA ODSEDNETE U NEKOJ OD PEĆINA
Danas samo nekolicina ljudi se i dalje odlučuje za život u pećinama, a procenjuje se da tokom godine u selu živi samo 150 ljudi. Smanjivanje populacije preti da ugrozi opstanak jedinstvenog stila života u Mejmendu. Iranska organizacija za turizam, kulturnu baštinu i rukotvorine od 2001. godine radi na tome da podigne svest o tome u Mejmendu. Otada je više posetilaca u ovom selu, a čak postoje pećine u kojima turisti mogu da odsednu jednu noć kako bi iskusili način života koji ovde traje već hiljadama godina.

2
2 Image

User avatar
Banshee
Aktivan član
Aktivan član
Reactions: 340
Posts: 443
Joined: Fri May 01, 2020 10:48 pm

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Banshee »

Toliko različitosti na ovom svetu po pitanju kulture i uslova života i volela bih da obiđem većinu mesta i da vidim sve to ali pomislim kad ovako nešto pročitam da sam srećna što sam se rodila i odrasla tu gde jesam.

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Banshee wrote:
Thu May 06, 2021 5:19 pm
Toliko različitosti na ovom svetu po pitanju kulture i uslova života i volela bih da obiđem većinu mesta i da vidim sve to ali pomislim kad ovako nešto pročitam da sam srećna što sam se rodila i odrasla tu gde jesam.
Ma kako se tesko negdje nama cinilo, svi oni opet imaju svojih radosti. Ko sto i mi, kako god se nekome cinio nas zivot laganim, imamo svojih tuga, briga, nedaca, stradanja i ndanja.

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Žene žale za mrtvima davanjem dela sebe: Kako se izvodi bolni običaj naroda Dani?

Smrt voljenih osoba uglavnom stvara osećaj emotivne praznine, ali žene u ovom plemenu bukvalno gube deo sebe.

Image

U Papua Novoj Gvineji, u plemenu Dani, ženama se nakon smrti člana porodice odsecaju gornji delovi prstiju pre odlaska na sahranu. Kako bi pokazale svoju žalost, one takođe utrljavaju pepeo i glinu na lice.


Pre amputacije, čvrsto se zaveže konac oko gornje polovine prsta i drži 30 minuta kako bi utrnuo, zahvaljujući čemu se ublažava bol. Odsecanje uglavnom vrši neki član porodice, a nakon toga rana se spaljuje kako bi se zaustavilo krvarenje.

Image


Ovakav vid amputacije se sprovodi kako bi se na simboličan prikazao duhovni bol nakon gubitka voljene osobe. S obzirom na to da se ta praksa u jednom momentu otrgla kontroli, izvesno vreme je bila i zabranjena, a danas se sve ređe primenjuje. Na ovakav način žalost u današnje vreme pokazuju uglavnom starije žene.

U različitim plemenima ovog naroda, međutim, amputacija se izvodi na različite načine. U nekim delovima Paua Nove Gvineje prste ženama odsecaju isključivo majka, otac, brat ili sestra, a možda i najbizarniji metod jeste onaj koji podrazumeva da majka odgrize mali prst svoje bebe. Stručnjaci veruju da je ovaj poslednji metod možda nastao u periodu kada su novorođenčad češće umirala na rođenju, pa su majke prizivale sreću i dugovečnost za svoje novorođeno dete tako što bi učinile da se ono, s obzirom na to da nema mali prst, razlikuje od ostale dece.

Ipak, još uvek nije utvrđeno kako je i kada rođen običaj da se žalost za preminulima izražava amputacijom.
1
1 Image

User avatar
Ina
Hiperaktivan član
Hiperaktivan član
Reactions: 461
Posts: 866
Joined: Mon Apr 20, 2020 4:52 pm

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Ina »

pa muškarci neprestano kolutaju očima i pokazuju zube, jer na taj način prikazuju svoje adute.
Jako senzualno, nema šta :DE
1
1 Image

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Jedinstveno blago Maroka: Čudesno drvo argana i priča o najskupljem ulju na svetu

Image

Na poslednjem delu magistralnog puta između Marakeša na istoku i romantične Esauire (Essaouira) na obali - na zapadu, dužinom od oko 50 kilometara nadomak Atlantika nalazi se najseverniji deo prostrane Doline argana (Sous Valley). Ovo čudnovato, između osam i deset metara visoko i naizgled suvonjavo drvo, na prvi pogled pomalo nalik maslini ili hrastu plutnjaku, može da živi oko dve stotine godina, a raste samo u ovom delu Maroka - i više nigde na svetu. Navodni pokušaj Izraelaca da s obzirom na slične klimatske uslove argan zasade u pustinji Negev, propao je. Naknadno je ustanovljeno da je glavni razlog nemogućnosti da drvo argana uspe na nekom drugom mestu nedostatak čuvenog pasatnog vetra po imenu Alizée (na berberskom: taros), koji Dolinom argana u Maroku duva s obližnjeg Atlantika. Zbog ovih specifičnosti, 1998. godine Unesko je šume argana u Maroku stavio na listu svetske prirodne baštine.

Image


Drvo argana (lat. Argania Spinosa) poznato je i po tome što se na njegove grane kako bi ga brstile penju lokalne koze, koje su vremenom postale jedna od primarnih turističkih atrakcija ovog kraja. Putujući magistralom od Marakeša ka Esauiri i približavajući se Atlantiku, sa obe strane puta videli smo nepregledne plantaže argana gde na po nekom drvetu kraj samog puta na granama stoje načičkane malene koze. Istini za volju, većinu ovih blagih životinja njihovi vlasnici drže na drvetu po vasceli dan, čekajući autobuse sa turistima kojima ovaj prizor i fotografisanje "prodaju" za bakšiš. Dodatno, ukoliko poželite da se slikate sa malim jaretom u naručju, pastiri će od vas dodatno tražiti još nekoliko dirama (marokanska valuta).



Duž magistrale, u Dolini argana nalazi se nekoliko kooperativa, radionica u kojima se spravlja čuveno arganovo ulje. Zbog svojih izuzetnih karakteristika - prisustva velikih količina vitamina A i E, antioksidanata, Omega 9 i Omega 6 kiselina koje regenerišu kosu i kožu, smanjuju akne i infekciju kože, a imaju i antibakterijsko i antigljivično svojstvo, u poslednjih desetak godina ovo ulje je steklo vrtoglavu svetsku popularnost. Osim argana, još se jedino ulje biljke čaja smatra u ovoj meri lekovitim. Ulje argana koristi se kako u kozmetičke svrhe - kreme i ulja za kosu i kožu, tako i u ishrani. Arganovo ulje jedino se ne sme zagrevati, te se ne koristi se za kuvanje i prženje, već samo kao dodatak jelu. Arganov plod nosi naziv - arganov orah, iako izgledom najviše podseća na žir bez kapice. Najpoznatiji jestivi proizvod argana je arganov med. Kada se arganovo ulje i med pomešaju sa mlevenim bademom, nastaje amlu (amlou) čuvena slatka kaša koju nazivaju i "marokanskom Nutelom".

Image


U kooperativi, posmatrali smo kako lokalne berberske žene odevene u tradicionalnu šarenu odeću sedeći na podu razbijaju plod argana i melju ga - čime se iz mase izdvaja ulje. Od zagasito crne mase - komine koja ostaje nakon isceđenog ulja i koja je nalik izgnječenom plastelinu, pravi se sabol beldi - gusti sapun nalik želatinskoj kremi koji se najčešće koristi u hamamima - stavlja u rukavicu za piling i utrljava u telo. U samoj prodavnici kooperative, moguće je kupiti raznolike proizvode od arganovog ulja - najskupljeg ulja na svetu, čija je cena prema raspoloživim podacima na svetskom tržištu - oko 300 $, za litar. Kuriozitet ovog ulja je da za razliku od drugih nije masno i brzo upija u kožu, što je ujedno i pokazatelj da je pravo. Kozmetičkim preparatima i ulju argana koje je i bez mirisa, dodaju se arome kaktusa, gardenije i limuna, te finalni proizvodi izuzetno lepo mirišu.

1
1 Image

User avatar
Kamilica
Stručnjak
Stručnjak
Reactions: 1313
Posts: 2681
Joined: Sun Apr 19, 2020 12:15 pm

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Kamilica »

Peace wrote:
Wed May 19, 2021 6:15 am
Joj, ovo je grozno :fpalm
Ne bojim se ljudi. Bojim se njihovih pravih lica onda kada njihove maske zavolim.

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Kamilica wrote:
Wed Jun 09, 2021 6:05 pm
Peace wrote:
Wed May 19, 2021 6:15 am
Joj, ovo je grozno :fpalm
Ne znam na koje si mislila?

User avatar
Kamilica
Stručnjak
Stručnjak
Reactions: 1313
Posts: 2681
Joined: Sun Apr 19, 2020 12:15 pm

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Kamilica »

Peace wrote:
Wed Jun 09, 2021 6:48 pm
Kamilica wrote:
Wed Jun 09, 2021 6:05 pm
Peace wrote:
Wed May 19, 2021 6:15 am
Joj, ovo je grozno :fpalm
Ne znam na koje si mislila?
Ono sa rezanjem prstiju.
Ne bojim se ljudi. Bojim se njihovih pravih lica onda kada njihove maske zavolim.

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

O ja, uzas.

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

KUŞKÖY: SELO U KOJEM STANOVNICI VEĆ 400 GODINA KOMUNICIRAJU ZVIŽDANJEM, TURSKA

Image

Davno prije nego što su imali struju, stanovnici turskog sela Kuşköy su osmislili briljantno jednostavan način komuniciranja na velike udaljenosti – zviždanje.

Oni ovaj način komunikacije zovu “ptičji jezik” ili “kuș dili”, a i samo ime njihovog sela Kuşköy znači “selo ptica”. Ovo fascinantno sredstvo komunikacije je nastalo prije više od 400 godina. Pošto je selo smješteno na jako nepristupačnom terenu, prenošenje poruke do drugih seljana može biti jako zahtjevno.

Image

Upravo su zbog toga seljani osjetili potrebu za alternativnim načinom komunikacije. Jednim koji će štedjeti više energije od hodanja ili dovikivanja. Inspirisani pjesmama ptica, počeli su zviždati slogove turskih riječi. Seljani su koristili ovaj način komunikacije da jedni druge obavjeste o posjetiteljima sela, da upitaju jedni druge za pomoć ili da jednostavno pošalju nekome pozivnicu za druženje uz čaj. Tokom godina njihov jezik zviždanja se toliko razvio da su počeli sklapati i složene rečenice, pa čak i voditi razgovore zviždanjem.

Pošto se zvižduk čuje do udaljenosti od otprilike 1 km, ako je osoba koja treba primiti poruku dalje, neko će uvijek biti ljubazan da prenese zvižduk – sve dok poruka ne stigne do svog cilja.

Image

Električna energija je stigla u Kuşköy tek 1986. godine, a otprilike u to vrijeme mlađi stanovnici su već napuštali selo u potrazi za boljim životom u razvijenim gradovima. Danas u selu žive uglavnom stariji ljudi, a pojavom mobitela i novih jednostavnijih načina komunikacije, i njihov ptičji jezik polako umire.

No, seljani se i dalje ne predaju. Oni svake godine organizuju festival koji promoviše jezik zviždanja, i prilikom toga pokušavaju promovisati jezik među mlađom populacijom, kao i razviti turizam koji značajno doprinosi ekonomiji sela. Tokom svakog festivala zviždanja održi se i takmičenje, prilikom kojeg takmičar zviždanjem komunicira poruku sudijama koji se nalaze na drugoj strani planine.

U videu ispod možete poslušati i kako ovaj način komunikacije zvuči.



Pogledajte video, nije predug a zanimljiv je.

User avatar
Peace
Moderator
Reactions: 1005
Posts: 2804
Joined: Thu Nov 12, 2020 2:20 am

Re: Drugacije kulture I obicaji

Post by Peace »

Tezak put do udaje

Kada napune pet godina, devojčice se šalju na farme u Mauritaniji kako bi se ugojile, pa nije nimalo čudno što su primorane da konzumiraju hiljade kalorija dnevno. Ova tradicija je poznata pod imenom leblouh i smatra se "doterivanjem" devojčica kako bi u budućnosti našle dobrog muža.

Image

U svetu u kome se mršavost smatra veoma poželjnim izgledom i u kome postoji mnoštvo projekata koji se odnose na gubitak telesne težine, ovaj podatak možda deluje neobično, ali je reč o veoma staroj praksi.


U Mauritaniji živi oko 3,2 miliona ljudi, a jednu trećinu stanovništva čine Mavri, koji su poznati po pridržavanju ovog običaja.


Naime, u ovim "kampovima" svakog dana devojčice prate plan ishrane prema kome treba da pojedu dva kilograma usitnjenog prosa, dve šolje maslaca i pet litara kamiljeg mleka. Neposlušne devojčice koje odbiju da jedu kao kaznu dobijaju batine. U slučaju da ne mogu da se suzdrže od povraćanja, one moraju da pojedu hranu koju su izbacile.

Kako je moguće da roditelji ne samo da dopuštaju ovo već rado šalju svoje ćerke u "kampove za gojenje"? Mint Eli, koja se nalazi na čelu udruženja Woman Heads of Households objašnjava to rečima: "U Mauritaniji veličina žene ukazuje na količinu prostora koju ona zauzima u srcu njenog muža. Kao i u mnogim drugim manje razvijenim zemljama, žena predstavlja imovinu svog supruga i kao takva, ona je simbol njegovog bogatstva. Što je krupnija žena, to je njen suprug bogatiji."

Ipak, stvari su počele da se menjaju proteklih godina. S jačanjem vladinih kampanja i boljim obrazovnim sistemom, ova vrsta razmišljanja je sve manje zastupljena. Iako postoje neke porodice koje i dalje insistiraju na starom idealu lepote, ali su se, umesto slanja dece u kampove, opredelile za nešto savremeniju varijantu – korišćenje hemijskih suplemenata za gojenje.

Post Reply