Ta odbojnost se ne ogleda u tome da se meni ne sviđa kako ću smrditi poslije, već u doslovnom nagonu na povrqaćanje koji osjetim u slučaju kontakta sa lukom. Čak mi jako smeta kad neko rukama kojima je dirao netom prije luk (ili nožem kojim ga je rezao) dira recimo paradajz jkoji će ići u moju salatu. Ja taj miris luka osjetim na paradajzu tom i meni je taj paradajz jednako odvratan (nagon na povraćanje) kao i onaj luk kojim je aromatiziran.
Burek mi se pravio bez luka, krompiruša i još mnogo toga. Sva prženja, koja vidim da inače počinju prvo sa nasjeckanim lukom, kod mene su imala taj dio preskočen
A opet, u stanju sam nedavno bio da, mrtav gladan, u pozoiciji kad sam u nekoj divljini i sa sendvičem koji sam kupio na benzinskoj pumpi, moram da biram ili da jedem ili da bacim sendvič jer je na moj užas sadržavao ljubičasti luk u sebi. Natjerao sam se da probam griz, jer sam znao da ljubičasti nije toliko gadan kao obični crveni luk. I iako mi je bio gadan, pojeo sam ga. Ipak, nisam počeo jesti luk nakon toga, jer mi je jednako i sad gadan.
Imam ja još tih nejestivih stvari, ali hajde da vas čujem prvo
u bliskom kontaktu - odishe s lukom...
)
